18/07/2016
Питања: Препоруке за грађане како користити платне картице у иностранству? О чему водити рачуна? Ваши савети... Како паметно користити картицу у иностранству?
Одговор НБС: Корисници платних картица морају бити свесни одређених ризика при њиховом коришћењу независно од доба године. У том смислу, ризици којима су корисници платних картица изложени током сезоне одмора су исти они којима су изложени током целе године, уз напомену да је ризик у вези са коришћењем платних картица већи током сезоне одмора због појачаних гужви на појединим јавним местима и веће потрошње.
Као главне опасности можемо навести крађу картица (физичку крађу) и њихово тзв. клонирање, које се најчешће дешава приликом подизања новца на банкоматима путем посебно инсталираних уређаја како би се копирали лични подаци са картица, с крајњим циљем да се касније приступи рачуну и новчаним средствима њихових власника. Такође, могућа је злоупотреба картица и од стране лица у угоститељским објектима и продавницама када грађани у присуству више лица откривају ПИН (лични идентификациони број) који користе за обављање плаћања платном картицом, или када се плаћање платном картицом обавља без присуства лица које је власник картице. Због свега наведеног, корисници картица морају стално имати на уму да никако не смеју да дају своју картицу другим лицима без надзора, да приликом уношења ПИН-а тастатуру ПОС терминала или банкомата прекрију шаком, или на други начин спрече друга лица да сазнају њихов ПИН. Уколико би се нежељени случај ипак догодио и картица била украдена, потребно је без одлагања информисати издаваоца картице како би је блокирао и на тај начин помогао да се спречи већа штета. Зато је савет грађанима да кад год је могуће код себе имају број кол-центра банке чију картицу користе како би на време реаговали у случају крађе или губитка картице, јер су неретко сати, па чак и минути у питању док не дође до злоупотребе туђе платне картице.
Уколико грађани користе картицу за плаћања на интернету, савет је да то чине на провереним сајтовима и са проверених уређаја (рачунара и мобилних телефона за које су уверени да нису ни на који начин компромитовани).
Међутим, морамо напоменути да сваки вид плаћања са собом неминовно носи и одређене ризике. Платна картица је због својих заштитних мера за њеног корисника ипак безбеднија него плаћање готовином, али морамо имати у виду да ћемо, нарочито у мањим туристичким местима, бити у прилици да плаћамо у објектима у којима нема ПОС терминала, па тако ни услова за коришћење платне картице. У тим случајевима, употреба готовине је нужна. Ради сопствене заштите и смањења ризика од настанка веће штете, грађанима се саветује да никада са собом не носе сву готовину коју имају, већ да процене колики је оптималан износ средстава који им је потребан.
Предност платне картице у односу на готовину је и у томе да за разлику од ситуације када је украден или изгубљен готов новац – губитак картице не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да корисник картице реагује на време. У случају крађе или губитка картице, кључно је, у што краћем року, о томе обавестити банку која је кориснику издала картицу. Банка по Закону о платним услугама има обавезу да блокира картицу и на тај начин елиминише могућност њеног неовлашћеног коришћења. У оваквим случајевима, дакле, долази до изражаја предност картице у односу на готовину.
Наведени савети су уједно и обавезе које за корисника платне картице прописује Закон о платним услугама, односно да корисник платну картицу користи на начин који је утврђен уговором о издавању платне картице, да по пријему картице заштити свој ПИН од могућих злоупотреба и да након сазнања о губитку, крађи или злоупотреби платне картице о томе обавести банку на начин који је утврђен у уговору. Са друге стране, наведени закон, као што смо навели, обавезује и банку да између осталог кориснику картице обезбеди адекватан начин обавештавања о злоупотреби платне картице и да након тог обавештавања спречи даље коришћење платне картице. Наиме, чланом 48. Закона о платним услугама је прописана обавеза пружаоца платних услуга (банка) који издао платни инструмент (платна картица) да између осталог обезбеди да га корисник платних услуга у сваком тренутку може на одговарајући начин обавестити о губитку, крађи или злоупотреби платног инструмента, те да спречи свако даље коришћење платног инструмента након тако примљеног обавештења. Пружалац платних услуга је такође дужан да обезбеди да му се корисник платних услуга може у сваком тренутку обратити са захтевом да му се поново омогући коришћење платног инструмента када престану да постоје разлози за блокаду тог платног инструмента. С тим у вези, у члану 51. ставу 4. је јасно предвиђено да платилац неће сносити губитке настале због неодобрених платних трансакција које су извршене након што је обавестио пружаоца платних услуга да је платни инструмент изгубљен, украден или злоупотребљен, осим ако су ти губици настали услед преварних радњи платиоца.
Питање: У којим се све ситуацијама обрачунава провизија и у ком износу - распону? (подизање новца с банкомата (исте или друге банкарске групације), плаћање робе и услуга картицом...)
Одговор НБС: Када је реч о другом аспекту употребе платних картица у иностранству, економичности, потребно је информисати се и о могућности коришћења у иностранству конкретне платне картице, подизању новчаних средстава с банкомата у иностранству, плаћању на ПОС терминалима код трговаца у иностранству и конверзији валуте. Пре него што отпутујете у иностранство, потребно је проверити с банком која је издала платну картицу да ли она може да се користи у иностранству, као и који су основни трошкови и накнаде коришћења те картице у иностранству.
Висина провизије за коришћење банкомата у иностранству разликује се зависно од врсте картице, износа који се подиже и саме банке. Уколико немате могућност да на продајном месту извршите директно плаћање картицом и приморани сте да подигнете новац с банкомата у ту сврху, савет је да користите дебитну картицу, јер су провизије најчешће ниже него провизије по основу коришћења кредитне картице. Поједине банке у иностранству не наплаћују провизију за подизање новца дебитном картицом уколико имају такав уговор са банком издаваоцем платне картице у Србији. Честа је заблуда корисника да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање новца с банкомата ако припада истој банкарској групацији као банка која је издала картицу у Србији. Провизија за подизање новца с банкомата неће бити наплаћена само ако су банке међусобно регулисале то питање, што можете проверити с вашом банком пре него што отпутујете у иностранство. Важно је имати у виду да се провизија за подизање новца с банкомата у иностранству креће од минимално утврђеног износа који није везан за суму новца који се подиже, тако да се дешавало да корисницима буде наплаћена већа провизија за подизање новца с банкомата од самог износа који су на истом банкомату подигли. За веће износе новца, а понекад и за било који износ, иностране банке наплаћују провизију која се мери у процентуалном износу суме новца који корисник платне картице подиже. Такође, поједине банке имају ограничење и у погледу износа новчаних средстава који је могуће подићи на дневном нивоу.
Ако се има у виду висина провизије за коришћење платних картица, у највећем броју случајева повољније је користити картицу директно код трговаца, плаћањем преко ПОС терминала. Приликом директног плаћања дебитном картицом провизија се понекад ни не наплаћује, а и у случајевима када она постоји, знатно је нижа од провизије за коришћење банкомата. Наравно, пре самог плаћања треба проверити и то да ли продајно место прима тип картице којом њен корисник намерава да плати робу или услуге. То се може утврдити увидом у налепнице које су залепљене на продајном месту, али и са самим продавцем.
На крају, уколико корисник платне картице поседује платну картицу која задужује његов динарски рачун, треба узети у обзир и трошкове конверзије валуте, чија се висина разликује од врсте валуте и саме банке. Трошкова конверзије неће бити уколико корисник поседује девизни рачун у истој валути, повезан с његовом платном картицом, а који ће приликом трансакције бити задужен за одговарајући износ трансакције.
Међутим, уколико корисник платне картице врши плаћање у валути која је различита од валуте на његовом девизном рачуну, треба да зна да ће банка у том случају извршити дуплу конверзију, и то нпр: ако је робу и услуге плаћао у америчким доларима, а девизни рачун има у еврима, банка ће прво извршити конверзију америчких долара у динаре, а потом из динара у евре.
Поступак плаћања платном картица везаном за динарски рачун је такав да ће банка, након извршене конверзије, аутоматски резервисати средства на динарском рачуну клијента у одговарајућој динарској противвредности. Међутим, резервисање средстава не значи да је банка наплатила услугу коришћења картице, односно задужила динарски рачун, већ само да клијент нема даљу могућност располагања тим средствима на рачуну. Ово је важно истаћи, јер уколико је плаћање обављено у тренутку када се не обавља платни промет (увече или током викенда), банка ће касније задужити рачун, и то за онај износ у динарској противвредности по курсу важећем на тај дан. Другим речима, уколико је у међувремену дошло до промене на девизном тржишту, односно до промене вредности динара, средства која ће бити скинута с динарског рачуна, могу бити различита од оних која су раније резервисана.
Кабинет гувернера
