05.06.2016.
Pitanja: Kada će građani moći da kupuju državne obveznice? Za sada mogu lokalne samouprave i gradovi i svi koji su ih emitovali prodali su u potpunosti. Da li očekujete takvo interesovanje i za državne vrednosne hartije? Ko su najveći kupci vaših hartija, domaći ili strani...?
Odgovor: Građani i sada imaju mogućnost kupovine državnih hartija od vrednosti, uz posredstvo ovlašćenih učesnika (brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke). Građani i domaća pravna lica mogu preko ovlašćenih učesnika kupovati kratkoročne i dugoročne državne hartije od vrednosti Republike Srbije. Strana pravna i fizička lica mogu kupovati dugoročne državne hartije od vrednosti Republike Srbije, ali ne i kratkoročne. Građani, kao i domaća pravna lica i stranci, imaju mogućnost investiranja i u tzv. municipalne obveznice, tj. hartije od vrednosti koje izdaju lokalne vlasti najčešće radi finansiranja strateški važnih razvojnih projekata. Na aukcijama državnih hartija od vrednosti koje organizuje Uprava za javni dug preovlađuje interesovanje tzv. institucionalnih investitora (finansijske organizacije, osiguravajuća društva, penzijski i drugi fondovi), dok je učešće građana znatno manje. Razlozi slabijeg učešća građana na ovim aukcijama u velikoj meri su posledica pratećih troškova koji se odnose na provizije ovlašćenim učesnicima i naknade u vezi s kupoprodajnom transakcijom, a takođe i visok iznos minimalne nominalne vrednosti ponude (u visini vrednosti pet komada državnih hartija od vrednosti, tj. 5.000 evra za državne hartije od vrednosti u evrima, odnosno 50.000,00 dinara za dinarske državne hartije od vrednosti). Radi jačanja svesti građana da štede i u državnim hartijama od vrednosti i iznalaženja načina da lakše do njih dolaze, Republika Srbija razmatra inicijativu da u narednom periodu emituje posebnu vrstu državnih hartija od vrednosti koje bi bile dizajnirane isključivo za građane. Ove hartije od vrednosti pomogle bi i diversifikaciji finansijskih instrumenata u ponudi na domaćem tržištu, a takođe i diversifikaciji izvora finansiranja države. Sa stanovišta građana, ovakve hartije od vrednosti predstavljale bi atraktivnu mogućnost za investiranje u uslovima kada banke, prilagođavajući se opštem padu kamatnih stopa na svetskom i domaćem tržištu, smanjuju kamatne stope na kredite i depozite stanovništva. Građani bi dobili dodatni, povoljniji instrument za ulaganje, a, s druge strane, ne bi bilo ugroženo kreditiranje privrede i stanovništva, jer banke raspolažu znatnim viškovima neangažovane devizne i dinarske likvidnosti. Narodna banka Srbije izdaje kratkoročne hartije od vrednosti – blagajničke zapise Narodne banke Srbije. Kupci tih hartija od vrednosti i na primarnom i na sekundarnom tržištu mogu biti samo banke.
Ako se pitanje, ipak, odnosi na državne hartije od vrednosti, kao što smo već napomenuli, najveći kupci tih hartija su institucionalni investitori, a preciznije podatke o kupcima državnih hartija od vrednosti poseduje Ministarstvo finansija, koje je nadležno za poslove u vezi sa emitovanjem i prodajom tih hartija. Koristimo priliku da istaknemo kako bi emitovanje napred pomenutih hartija od vrednosti za građane bilo korisno i sa stanovišta strukture investitora u državne hartije od vrednosti, jer bi se poboljšala strukturu finansiranja u smislu većeg učešća obaveza prema domaćim tržišnim učesnicima u strukturi ukupnih obaveza. Na taj način bi se smanjila i izloženost prema stranim investitorima, odnosno prema eventualnim nepredvidivim eksternim šokovima koji utiču na tokove kapitala, čime bi se doprinelo otpornosti domaćeg finansijskog sistema.
Kabinet guvernera
