05/06/2016
Питања: Када ће грађани моћи да купују државне обвезнице? За сада могу локалне самоуправе и градови и сви који су их емитовали продали су у потпуности. Да ли очекујете такво интересовање и за државне вредносне хартије? Ко су највећи купци ваших хартија, домаћи или страни...?
Одговор: Грађани и сада имају могућност куповине државних хартија од вредности, уз посредство овлашћених учесника (брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке). Грађани и домаћа правна лица могу преко овлашћених учесника куповати краткорочне и дугорочне државне хартије од вредности Републике Србије. Страна правна и физичка лица могу куповати дугорочне државне хартије од вредности Републике Србије, али не и краткорочне. Грађани, као и домаћа правна лица и странци, имају могућност инвестирања и у тзв. муниципалне обвезнице, тј. хартије од вредности које издају локалне власти најчешће ради финансирања стратешки важних развојних пројеката. На аукцијама државних хартија од вредности које организује Управа за јавни дуг преовлађује интересовање тзв. институционалних инвеститора (финансијске организације, осигуравајућа друштва, пензијски и други фондови), док је учешће грађана знатно мање. Разлози слабијег учешћа грађана на овим аукцијама у великој мери су последица пратећих трошкова који се односе на провизије овлашћеним учесницима и накнаде у вези с купопродајном трансакцијом, а такође и висок износ минималне номиналне вредности понуде (у висини вредности пет комада државних хартија од вредности, тј. 5.000 евра за државне хартије од вредности у еврима, односно 50.000,00 динара за динарске државне хартије од вредности). Ради јачања свести грађана да штеде и у државним хартијама од вредности и изналажења начина да лакше до њих долазе, Република Србија разматра иницијативу да у наредном периоду емитује посебну врсту државних хартија од вредности које би биле дизајниране искључиво за грађане. Ове хартије од вредности помогле би и диверсификацији финансијских инструмената у понуди на домаћем тржишту, а такође и диверсификацији извора финансирања државе. Са становишта грађана, овакве хартије од вредности представљале би атрактивну могућност за инвестирање у условима када банке, прилагођавајући се општем паду каматних стопа на светском и домаћем тржишту, смањују каматне стопе на кредите и депозите становништва. Грађани би добили додатни, повољнији инструмент за улагање, а, с друге стране, не би било угрожено кредитирање привреде и становништва, јер банке располажу знатним вишковима неангажоване девизне и динарске ликвидности. Народна банка Србије издаје краткорочне хартије од вредности – благајничке записе Народне банке Србије. Купци тих хартија од вредности и на примарном и на секундарном тржишту могу бити само банке.
Ако се питање, ипак, односи на државне хартије од вредности, као што смо већ напоменули, највећи купци тих хартија су институционални инвеститори, а прецизније податке о купцима државних хартија од вредности поседује Министарство финансија, које је надлежно за послове у вези са емитовањем и продајом тих хартија. Користимо прилику да истакнемо како би емитовање напред поменутих хартија од вредности за грађане било корисно и са становишта структуре инвеститора у државне хартије од вредности, јер би се побољшала структуру финансирања у смислу већег учешћа обавеза према домаћим тржишним учесницима у структури укупних обавеза. На тај начин би се смањила и изложеност према страним инвеститорима, односно према евентуалним непредвидивим екстерним шоковима који утичу на токове капитала, чиме би се допринело отпорности домаћег финансијског система.
Кабинет гувернера
