05.05.2016.
Pitanja: Garantni fond je zapravo fond nastao polovinom 90-ih godina i posluje u okviru Udruženja osiguravača, dok ovaj drugi fond koji je trebalo da bude osnovan od strane Ministarstva finansija i da NBS, ako se ne varam, vrši nadzor nad njegovim radom, još uvek nije osnovan. Da li se nešto u međuvremenu promenilo? Pošto je u nadležnosti NBS kontrola poslovanja osiguravajućih društava, da li njima zakon propisuje koliko izdvajaju u Garantni fond ili ne? Na osnovu čega su oni dužni da izdvajaju taj novac, ako ih neki propis ne primorava? Nije li logično da neko mora biti nadležan i za kontrolu tog fonda, jer se u njega ipak slivaju neki novci osiguranika, nalik nadležnostima Agencija za osiguranje depozita? Imate li informaciju zbog čega se ne osniva Garantni fond kao posebno pravno lice koje bi bilo pod nadzorom NBS?
Odgovor NBS: Garantni fond ima svrhu namirenja odštetnih zahteva trećih lica, koja u saobraćaju pretrpe štetu koju počini nepoznato vozilo, neosigurano vozilo ili vozilo osigurano od strane društva nad kojim je u međuvremenu otvoren postupak stečaja ili likvidacije. Dakle, namenjen je isključivo za treća oštećena lica kod obaveznog osiguranja u saobraćaju, te otud ne može biti povlačena paralela sa Agencijom za osiguranje depozita. Društva za osiguranje izdvajaju doprinos za Garantni fond iz premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, obaveznog osiguranja vazduhoplova i premije obaveznog osiguranja putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja. Visinu doprinosa društava za osiguranje za obrazovanje sredstava Garantnog fonda, utvrdjuje Udruženje osiguravača Srbije na osnovu svog Statuta. Visina doprinosa iz premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti utvrđena je po motornom vozilu u fiksnom iznosu u zavisnosti od vrste motornog vozila po zaključenom osiguranju, a iz premije obaveznog osiguranja vazduhoplova i premije obaveznog osiguranja putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja u procentima od ostvarene premije osiguranja.
Garantni fond od perioda koji ste naveli posluje u okviru Udruženja osiguravača Srbije (ranije Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije), s tim što je Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009. godine predviđeno izdvajanje i osnivanje zasebnog Garantnog fonda. Rok za osnivanje tog posebnog Garantnog fonda istekao je 30. juna 2012. godine, a shodno Zakonu o izmenama i dopunama zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 78/2011). Samim tim, vaše pitanje treba da se postavi onima koji su bili nadležni da donose odluke od 2009. pa do navedenog datuma 2012. godine, kako u smislu razloga zbog kojih su propisali formiranje posebnog Garantnog fonda, tako i u smislu razloga zbog kojih sopstvenu odluku nisu sproveli u roku koji su sami odredili. Aktuelne administracije Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija Republike Srbije nisu odgovorne za ovaj problem, već su ga nasledile, ali se krenulo u aktivnosti na njegovom rešavanju, kao i na svim drugim regulatornim poljima. Imajući u vidu kompleksnost materije, veliki broj nadležnih institucija koje moraju koordinirati svoje aktivnosti i obaveze, prirodno je da je za tako nešto bilo potrebno više vremena. Narodna banka Srbije daje svoj doprinos skorom pronalaženju i implementiranju adekvatnog rešenja navedenog pitanja.
Ističemo da je u međuvremenu, kao i pre donošenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, Garantnim fondom administriralo Udruženje osiguravača Srbije. Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja Udruženja osiguravača Srbije vrši Ministarstvo finansija. Samim tim, ni jednog trenutka nije došlo do prekida rada Garantnog fonda, niti rada bez nadzora, tako da sredstva osiguranja koja su akumulirana u tom fondu sve vreme postoje i služe svrsi zbog koje su prikupljena. Interesi trećih oštećenih lica u tom smislu su zaštićeni, a svakako će to i ostati u svim budućim regulatornim okvirima.
Kabinet guvernera
