13.05.2009.

Govor guvernera Radovana Jelašića

3. maj 2009. godine, Beograd

Dozvolite mi da Vas pozdravim u ime Narodne banke Srbije,

NBS već duto zagovara potrebu razvoja tržišta obveznica, kako države i lokalnih vlasti, tako i drugih emitenata.  Upravo ova vremena krize su najbolji dokaz da se bankocentrični sistem  - između ostalog i u Evropi, a još više u Srbiji gde 90% finansijskog sektora čine banke - sučeljava sa značajnim izazovima: a) kako se refinansirati kada dospeju krediti, b) kako doći do svežeg kapitala na tržištu, odnosno v) kako zadržati poverenje u instituciju banke.  Naravno, pored svega toga, red je da se misli i na klijente, pošto banke, ipak, nisu same sebi cilj, već predstavljaju jedan transmisioni mehanizam između onih koji štede i onih kojima je taj novac potreban.

Neefikasnost bankarskog sektora automatski negativno utiče i na celu privredu i na njegove dužnike. Dozvolite mi jedan konkretan primer: Ako Evropska  centralna banka i smanji svoju referentnu kamatnu stopu ( trenutni nivo iznosi svega 1.0% ), to još ne znači da će i banke moći automatski da se jeftinije zadužuju, pre svega u slučaju ako se premija rizika za banke poveća.

lijenti banaka će tada imati dve alternative: a) skuplje zaduživanje kod banaka ili b) zaobilaženje banaka i direktno zaduživanje na tržištu kapitala preko izdavanja sopstvenih hartija od vrednosti.

Pošto je NBS zadužena i za nadzor društava za osiguranje i za dobrovoljne penzijske fondove, mi  imamo značajan interes da se što pre razvije tržište hartija od vrednosti, uključujući i one koje će emitovati lokalne vlasti. A to je ujedno i interes poslovnih banaka, pošto ta vrsta posla predstavlja tipičan zadatak u sferi investicionog bankarstva- emisije hartija od vrednosti bez preuzimanja kreditnog rizika. Upravo zbog toga NBS smatra da, u šumi projekata i predloga vezanih za razvoj tržišta kapitala, a kojih je  bilo na pretek, treba konačno da počne nešto konkretno i da se radi.

Koje su neke od ključnih pretpostavki za uspeh:

1. Da lokalne samouprave imaju svoje sopstvene prihode, a ne da oni budu „ustupljeni“,  što zavisi isključivo od države. „ Država ko država“ lako može da menja svoj odnos, tj. sumu novca koju transferiše- zahteva izmenu zakona;
2. Da prihodi budu stabilni, a ne zavisni od ekonomske konjunkture, što takođe određuju  država i zakoni. Primer:  „naknada za uređivanje građevinskog zemljišta“ donosi RSD 13,8 mlrd, naspram „poreza na imovinu“ kojim se ubira  RSD 2,7 mlrd- zahteva izmenu zakona, kao i izmenu glavnog izvora prihoda;  
3. Oditovani godišnji izveštaj – transparentno poslovanje - isključivo u nadležnosti grada;
4. Efikasno tržište državnih HoV- isključivo u nadležnosti države.

Dozvolite mi da Vas uverim da NBS ova tema interesuje isto toliko koliko i lokalne samouprave, pa će zato ona, sa stanovišta sopstvene regulative, preduzeti sve kako bi se postigao maksimalni efekat. Investitori u takve hartije od vrednosti, tj. dobrovoljni penzioni fondovi i osiguravajuće kuće, odavno već čekaju na emisiju ovih hartija.

A novca ima, o čemu svedoči činjenica da su u hartije NBS banke uložile oko RSD 91 milijardu, a u hartije Trezora oko RSD 22,4.  Dakle, nema potrebe da se prilikom zaduživanja razmišlja samo o svetskom finansijskom tržištu, pošto dinarska likvidnost postoji i ona će se ulagati u kvalitetne dinarske HoV, ukoliko se ponudi tržišna kamatna stopa. Ali pre toga svi ključni učesnici treba da obave svoj domaći zadatak  da bi se uspostavilo i razvilo tržište i da bi  imalo u šta da se ulaže.

Hvala na pažnji!

Kabinet guvernera