16.07.2026.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na 56. sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Poštovani poslanici, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava,

Pred vama su izveštaji Narodne banke Srbije za 2025. godinu.

Izveštaji sadrže veliki broj podataka i pregled naših mera i aktivnosti, a pitanje na koje danas treba da odgovorimo je jednostavno – da li je Narodna banka Srbije uradila ono zbog čega postoji. Da li smo sačuvali vrednost novca, sigurnost štednje, stabilnost finansijskog sistema i mogućnost da građani, privreda i država planiraju u uslovima koji su bili sve samo ne jednostavni?

Narodna banka Srbije ima i de fakto i de jure nezavisnost u izboru instrumenata i politika za postizanje naših zakonom propisanih ciljeva. Ali ta nezavisnost za nas nije pravo da budemo izvan kontrole. Ona je obaveza da odluke donosimo stručno, pravovremeno i odgovorno. Odgovornost znači da Narodnoj skupštini i javnosti jasno pokažemo rezultate tih odluka. Ovaj odbor ima pravo da pita, a mi obavezu da odgovorimo podacima i rezultatima.

I ne tražim da rezultate Narodne banke Srbije ocenjujete na osnovu naših reči, već na osnovu onoga što je merljivo: inflacije, kursa, rezervi, kamatnih stopa, štednje, kreditne aktivnosti, zdravlja bankarskog sistema i zaštite građana.

Poštovani poslanici,

Godina iza nas, na koju se odnose naši izveštaji, bila je godina ozbiljnih šokova. Geopolitičke i trgovinske tenzije između vodećih svetskih ekonomija, sankcije Naftnoj industriji Srbije, nestabilnost na energetskim i finansijskim tržištima, kao i društveno-politička dešavanja u zemlji, usporavali su investicione odluke i pojačavali neizvesnost.

Ipak, i u takvim uslovima, Srbija je kod sve tri vodeće rejting agencije zadržala dostignuti nivo rejtinga, uključujući investicioni rang koji je agencija Standard & Poor’s dodelila Srbiji 2024. godine. Izveštaji sve tri agencije sadrže ocenu da visoke devizne rezerve, relativna stabilnost kursa dinara prema evru, održive javne finansije i stabilan bankarski sektor potvrđuju kontinuitet ekonomske politike koja se vodi dosledno, odgovorno i s jasnim ciljem.

Zato ću danas govoriti pre svega o rezultatima – o onome što je merljivo, što su građani i privreda mogli da osete i što je ojačalo sposobnost Srbije da odgovori na nove rizike.

Počinjem ključnim merilom našeg uspeha – očuvanom cenovnom stabilnošću uprkos eksternim šokovima i onim što ona znači za građane i privredu.

  • Monetarnu politiku vodili smo oprezno i dosledno, u koordinaciji s ekonomskim merama Vlade Republike Srbije.
  • Rezultat je prosečna inflacija od 3,8% u 2025. godini, pri čemu je međugodišnja inflacija od septembra bila ispod centralne vrednosti cilja od 3%.
  • Ograničenje trgovinskih marži za prehrambene proizvode i proizvode kućne hemije od septembra 2025. godine doprinelo je bržem usporavanju inflacije, dok je Narodna banka Srbije svojim instrumentima sprečavala da privremeni cenovni šokovi prerastu u trajni inflatorni proces.
  • Niska inflacija i rast zarada povećali su pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom na blizu 109%, a minimalne korpe minimalnom zaradom na 117%. O kakvoj kvalitativnoj promeni je reč, potvrđuje činjenica da su u 2013. godini ovi pokazatelji životnog standarda bili ispod 70%, odnosno ispod 60%.
  • I privreda Srbije je u 2025. godini nastavila kontinuitet uspešnog poslovanja, uz neto rezultat od 957 milijardi dinara, što je za oko 11% više nego u 2024. godini.

Sačuvali smo i kredibilitet monetarne politike, koji se ne meri brojem saopštenja, već time da li tržišni učesnici veruju da će inflacija ostati pod kontrolom. Podaci pokazuju da smo poverenje opravdali!

  1. Tokom cele 2025. godine kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora kretala su se unutar granica cilja Narodne banke Srbije, dok su očekivanja privrede bila oko gornje granice cilja. To pokazuje da tržišni učesnici globalne šokove nisu tumačili kao gubitak kontrole nad inflacijom.
  2. To je posebno važan rezultat u vremenu kada se neizvesnost lako pretvara u strah, a strah u neracionalne odluke. Mi ne reagujemo na svaki šum, ali ne zanemarujemo nijedan rizik koji može da ugrozi stabilnost u srednjem roku.
  3. Poverenje se vidi i u štednji. Dinarska štednja je u dosadašnjem delu godine povećana za blizu 15%, a devizna za preko 5%, dostižući maksimalne vrednosti. Stepen dinarizacije depozita premašio je 45%, naspram 8% iz 2012. godine, što je još jedna potvrda poverenja u naš dinar.

U pogledu reakcije monetarne politike, u uslovima povećanih inflatornih rizika procenili smo da je nivo referentne kamatne stope od 5,75% odgovarajući. I biću jasna: naše odluke da referentnu kamatnu stopu zadržimo na nepromenjenom nivou ne znače strah niti inerciju. Na tom nivou zadržavamo i restriktivan karakter monetarne politike i prostor da reagujemo ukoliko se rizici materijalizuju.

Centralna banka ne dokazuje odlučnost brojem promena kamatne stope, već ispravnošću trenutka u kojem deluje. Zadržavanje instrumenta na istom nivou jeste aktivna odluka zasnovana na pažljivoj proceni rizika i srednjoročnoj projekciji.

Istovremeno, kamatne stope na dinarske kredite privredi u 2025. godini dodatno su smanjene – za 0,7 procentnih poena, na 6,2%, a stanovništvu za 1,8 procentnih poena, na 8,1%. Na to su uticali efekti našeg prethodnog ublažavanja monetarne politike iz 2024. godine, konkurencija banaka i sistemsko ograničenje maksimalnih kamatnih stopa kod kredita stanovništvu.

Podržali smo i državni program stambenih kredita za mlade, a banke su, u skladu s našim supervizorskim očekivanjima, omogućile povoljnije uslove kreditiranja zaposlenima s nižim primanjima i penzionerima. Rezultat je rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu od 15,4% u prošloj godini, koji je u junu ove godine ubrzan na oko 17% međugodišnje.

Drugi stub stabilnosti bila je dosledna politika deviznog kursa.

Sankcije Naftnoj industriji Srbije i psihološki faktori izazvali su deprecijacijske pritiske na deviznom tržištu. Nismo dozvolili da kratkoročna nervoza postane trajna nestabilnost i na nivou 2025. godine neto smo prodali 580 miliona evra. To je bila prva godina nakon pandemijske 2020. u kojoj smo bili neto prodavac deviza. I nismo branili jedan broj na kursnoj listi. Čuvali smo vrednost kredita i zarada, prihoda i obaveza. Privredi smo olakšali planiranje, a državi smo smanjili troškove i rizike finansiranja.

Istovremeno, i u periodima pojačane globalne neizvesnosti očuvali smo visok nivo deviznih rezervi, koji je ostao iznad svih relevantnih kriterijuma adekvatnosti. Ali podsetiću na period kada smo u velikim iznosima kupovali devize i jačali rezerve zemlje, a bilo je i onih koji su pitali zbog čega su nam tolike rezerve potrebne. Odgovor smo dobili krajem 2025. godine.

Rezerve se stvaraju u dobrim vremenima da bi država u teškim vremenima imala čime da brani stabilnost, a ne da zavisi od tuđe pomoći i tuđih uslova.

Naše bruto devizne rezerve od 29,0 milijardi evra na kraju 2025. godine obezbeđivale su pokrivenost 6,7 meseci uvoza robe i usluga. Kupili smo i 4,4 tone zlata iz domaće proizvodnje, pa su ukupne zlatne rezerve dostigle rekordnih 52,5 tona, u vrednosti od 6,2 milijarde evra, odnosno 21,4% ukupnih deviznih rezervi. Zaključno s junom ove godine, u našim trezorima nalazi se 54,6 tona zlata.

Zato ću ponoviti: zlato i devizne rezerve nisu stvar prestiža. To je sigurnost zemlje i prostor da u teškom trenutku odlučujemo sami, u skladu sa svojim interesima. Njihova svrha je da zemlji obezbede likvidnost, poverenje i pravovremenost delovanja onda kada su međunarodna tržišta nestabilna.

Treći važan rezultat jeste očuvana stabilnost bankarskog sektora. 

Stabilan bankarski sistem ne znači sistem koji nikada nije izložen riziku. To je sistem koji ima kapital, likvidnost, dobar nadzor i sposobnost da rizik podnese, a da nastavi da finansira privredu i građane.

  1. Kapital i likvidna sredstva domaćeg bankarskog sektora i u 2025. godini bili su znatno iznad propisanih minimuma.
  2. Kvalitet kreditnog portfelja dodatno je poboljšan. Učešće problematičnih kredita smanjeno je na novi istorijski minimum od 2,1% krajem 2025. godine i na tom nivou je ostalo i krajem maja ove godine. To znači da banke mogu da nastave da kreditiraju privredu i građane i ako se globalni uslovi dodatno zakomplikuju, kao i da je štednja građana položena u otpornom i sigurnom sistemu.

Kao odgovoran supervizor, čuvamo sistem i sve one koji u njemu odgovorno rade.

Nijedna banka nije iznad pravila i nijedan poslovni interes nije iznad poverenja građana. Cilj nam je regulativa koja je dovoljno stroga da spreči neodgovornost, ali i dovoljno razumna da ne uguši zdravo poslovanje i razvoj.
Zbog toga je u ovom domu u martu prošle godine, a na predlog Narodne banke Srbije, usvojen paket zakona kojim je unapređen naš regulatorni i supervizorski okvir.

Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređeno je ograničenje kamatnih stopa na sve kreditne proizvode građana.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama osnažen je supervizorski mehanizam i uveden Fond za restrukturiranje banaka, čime su dodatno ojačane finansijska sigurnost i zaštita javnih sredstava. Sistem u kojem građani ne razumeju uslove, ne mogu da ostvare svoja prava ili nemaju poverenja u institucije ne može dugoročno biti stabilan. Funkcija zaštite korisnika finansijskih usluga više nije dodatak stabilnosti sistema – ona je njen sastavni i važan deo.

  • Tokom 2025. godine ukupan finansijski efekat po osnovu sprovođenja ove funkcije premašio je 169 miliona dinara u korist građana.
  • Od toga, u postupcima po pritužbama i posredovanju ostvaren je direktan efekat od oko 84 miliona dinara.
  • Jednako su važni i efekti koji se ne mogu lako izraziti u novcu, poput otklanjanja nepravilnosti, promene prakse finansijskih institucija i sprečavanja da se iste greške ponove.

Četvrti strateški pravac jeste razvoj platnog sistema. 

Često ističem da tehnologija nije sama sebi cilj. U finansijskom sistemu njene efekte merimo i time da li su plaćanja jeftinija, brža, sigurnija i dostupnija građanima i privredi.

  • U našem sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije tokom 2025. realizovano je više od 109 miliona plaćanja, u vrednosti od gotovo 1.400 milijardi dinara. Ta platna infrastruktura koju smo obezbedili svakodnevno nam štedi novac i vreme, jer se transakcije realizuju u jednoj sekundi.
  • S posebnim zadovoljstvom ističem i dalji razvoj nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, koji je u 2025. godini zabeležio rast broja transakcija i prometa od 16%, uz dalje širenje beskontaktnog plaćanja i internet prihvatne mreže. I ovom prilikom ću ponoviti da su naknade nacionalnog kartičnog sistema DinaCard višestruko niže od naknada drugih kartičnih sistema na domaćem tržištu, što, između ostalog, smanjuje troškove prihvatanja nacionalne platne kartice za trgovce.
  • Podsetiću i da je pristupanje Republike Srbije području SEPA 22. maja prošle godine bilo važan institucionalni i ekonomski iskorak. Od 5. maja ove godine SEPA plaćanja su operativna, što građanima i privredi donosi brža i jeftinija prekogranična plaćanja, jednostavnije poslovanje sa inostranstvom i bolju povezanost sa evropskim tržištem.

Istovremeno smo pojačali kontrolu institucija elektronskog novca i pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama, kao i mehanizme za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Razvoj novih usluga mora da prati jednako brz razvoj kontrole rizika, jer nova usluga koja je brza, ali nedovoljno bezbedna nije napredak nego novi izvor rizika.

Posebno značajan rezultat jesu i nalazi šestog kruga evaluacije Manivala. Srbija je svrstana u režim redovnog praćenja, što je najbolji mogući ishod. Rezultati u delu koji se odnosi na nadležnosti Narodne banke Srbije su značajni, što potvrđuje da unapređenje supervizorskog okvira nije bilo formalno usklađivanje, već promena koja daje merljive rezultate.

Ovo o čemu sam govorila su četiri stuba i pravca delovanja i razvoja. Nedavno sam rekla da se u javnosti banke često svode samo na kreditiranje i kamatne stope, a Narodna banka Srbije na stabilnost kursa dinara. Ipak, naše uloge u ekonomskom životu su i šire i dublje od toga.

Srbija je uspešno završila i tri razmatranja u okviru nefinansijskog Instrumenta za koordinaciju politika s Međunarodnim monetarnim fondom, u čemu je Narodna banka Srbije imala značajnu ulogu. Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenio je da su uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem čvrsti ekonomski fundamenti Srbije. To su ocene i dugoročnih investitora u našu zemlju, koji ističu da im nisu neophodne matrice rejting agencija da bi Srbiju prepoznali kao zemlju čiji je kreditni rejting investicionog ranga!

Unapređivali smo i naše modele za srednjoročne projekcije, tehnike prikupljanja i obrade masovnih podataka i model za procenu inflacije u realnom vremenu. Mi znamo da su dobri i pouzdani podaci važan preduslov i za dobre odluke, ali i da modeli nikada ne mogu da zamene ljude koji su odgovorni za svaku odluku koju donesu. I to su ljudi koji su danas pred vama, deo njih, i ja na njihovom čelu.

***

Sada bih se kratko osvrnula i na kretanja u dosadašnjem delu 2026. godine, jer ona određuju prostor za naše naredne odluke.

Globalna neizvesnost nije smanjena, a novi šokovi potvrđuju koliko je važno što smo prethodnih godina gradili rezerve i jačali otpornost sistema. Eskalacija sukoba na Bliskom istoku povećala je cene energenata, rizike za lance snabdevanja i nestabilnost na tržištima.

Srbija ne može da odredi svetsku cenu nafte niti da zaustavi poremećaje u lancima snabdevanja. Može, međutim, da spreči da se svaki spoljni šok pretvori u domaću inflaciju, nestabilnost kursa i pad poverenja. Za to služe rezerve, kredibilna politika i brza koordinacija institucija. I to je razlika između ranjive i otporne ekonomije.

I u takvom okruženju međugodišnja inflacija u Srbiji u junu je usporila na 2,7% i praktično se vratila na nivo pre energetskog šoka. Mere države usmerene na obezbeđenje snabdevenosti energentima i sprečavanje većeg rasta cena naftnih derivata smanjenjem akciza na gorivo, zajedno s našom monetarnom politikom i transparentnom komunikacijom, sprečile su širenje šoka na ostale cene i inflaciona očekivanja.

Uz to, ni četiri meseca nakon isteka uredbe o ograničenju marži nema većih korekcija cena proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom. Međugodišnja promena cena hrane je od novembra 2025. godine u negativnoj zoni, pri čemu su u junu cene bile za 3,7% niže nego godinu dana ranije.

U delu ekonomske aktivnosti, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju od 3,2% međugodišnje viši je za 0,2 procentna poena od naše preliminarne procene. Rast su vodili uslužni sektori, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede. Pokazatelji realnog sektora za april i maj takođe beleže povoljna kretanja. Za celu 2026. godinu projektujemo realni rast od 3,0%, a za 2027. godinu njegovo ubrzanje na 4,5%, uz doprinos investicionog ciklusa i izložbe „Ekspo”. U srednjem roku očekujemo da će naša privreda rasti stabilnom dinamikom oko potencijalnog nivoa od oko 3,5% godišnje.

I izvozni sektor je pokazao visoku otpornost uprkos slabijoj tražnji iz Evropske unije i regiona. Nakon rasta od 8,7% u 2025. godini, izvoz robe je u prvih pet meseci 2026. povećan za 8,0% međugodišnje i bio je vođen izvozom prerađivačke industrije od 8,6%. U okviru prerađivačke industrije, posebno se ističe izvoz grana povezanih sa automobilskom industrijom.

Uz uvoz robe koji je povećan za svega 2,7%, vođen uvozom sredstava za reprodukciju, i primarni i sekundarni dohodak, deficit tekućeg računa smanjen je na 560 miliona evra, što je gotovo 70% manje nego u istom periodu prethodne godine. U istom periodu, neto priliv stranih direktnih investicija u potpunosti je pokrio tekući deficit.

I pre nego što se zahvalim na pažnji, izneću još jedan važan podatak. Iako Narodna banka Srbije nije profitna institucija i naš uspeh se ne meri finansijskim rezultatom, odgovorno upravljanje resursima jeste naša obaveza. Poštujući to načelo, mi smo i u 2025. godini ostvarili pozitivan poslovni rezultat od 211,8 milijardi dinara. Od dobiti iz operativnog poslovanja u iznosu od 48,1 milijarde dinara, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, 70%, odnosno 33,7 milijardi dinara, biće preneto u budžet Republike Srbije, 10% u osnovni kapital, a 20% u posebne rezerve.

Poštovani poslanici,

Na početku sam postavila pitanje: da li je Narodna banka Srbije ispunila zakonom propisane ciljeve? Izveštaji pred vama daju jasan odgovor.

  1. Inflacija je snižena i zatim je zadržana oko cilja.
  2. Kurs dinara ostao je relativno stabilan i kada su pritisci bili najveći, a devizne rezerve visoke i adekvatne po svim kriterijumima.
  3. Bankarski sistem je dobro kapitalizovan i likvidan, a problematični krediti su na istorijskom minimumu.
  4. Štednja i kreditna aktivnost rastu, što pokazuje da sistem ima poverenje građana i sposobnost da finansira građane i privredu.
  5. Platna infrastruktura je modernija, dostupnija i jeftinija, a prava korisnika finansijskih usluga snažnije su zaštićena.

Ništa od toga, međutim, ne sme da se podrazumeva.

I moja prva poruka jeste da je stabilnost ključni preduslov održivog i inkluzivnog razvoja. Ko ne želi da pomogne u njenom očuvanju – nanosi štetu sopstvenoj državi. Ko nam u tome pomaže – pomogao je svima.

Druga poruka jeste da se otpornost ne gradi kada kriza počne. Tada je već kasno. Ona se gradi mnogo ranije – rezervama, kapitalom, dobrim propisima, sopstvenom platnom infrastrukturom i poverenjem koje se stiče godinama.

Treća poruka je da ćemo i ubuduće naše odluke donositi na osnovu podataka i u interesu Srbije. Nećemo kasniti kada je reakcija potrebna, ali nećemo ni trošiti poverenje i rezerve zemlje da bismo stvorili kratkotrajan privid da rizici ne postoje.

I spremni smo da obrazložimo svaku odluku koju smo doneli – šta smo uradili, zašto smo to uradili i šta smo time sačuvali građanima, privredi i državi.

To je smisao nezavisnosti centralne banke. I to je mera naše odgovornosti i pred Narodnom skupštinom.

Hvala vam. Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja i argumentovanu diskusiju.

Kabinet guvernera