16.07.2026.
Поштовани посланици, чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава,
Пред вама су извештаји Народне банке Србије за 2025. годину.
Извештаји садрже велики број података и преглед наших мера и активности, а питање на које данас треба да одговоримо је једноставно – да ли је Народна банка Србије урадила оно због чега постоји. Да ли смо сачували вредност новца, сигурност штедње, стабилност финансијског система и могућност да грађани, привреда и држава планирају у условима који су били све само не једноставни?
Народна банка Србије има и де факто и де јуре независност у избору инструмената и политика за постизање наших законом прописаних циљева. Али та независност за нас није право да будемо изван контроле. Она је обавеза да одлуке доносимо стручно, правовремено и одговорно. Одговорност значи да Народној скупштини и јавности јасно покажемо резултате тих одлука. Овај одбор има право да пита, а ми обавезу да одговоримо подацима и резултатима.
И не тражим да резултате Народне банке Србије оцењујете на основу наших речи, већ на основу онога што је мерљиво: инфлације, курса, резерви, каматних стопа, штедње, кредитне активности, здравља банкарског система и заштите грађана.
Поштовани посланици,
Година иза нас, на коју се односе наши извештаји, била је година озбиљних шокова. Геополитичке и трговинске тензије између водећих светских економија, санкције Нафтној индустрији Србије, нестабилност на енергетским и финансијским тржиштима, као и друштвено-политичка дешавања у земљи, успоравали су инвестиционе одлуке и појачавали неизвесност.
Ипак, и у таквим условима, Србија је код све три водеће рејтинг агенције задржала достигнути ниво рејтинга, укључујући инвестициони ранг који је агенција Standard & Poor’s доделила Србији 2024. године. Извештаји све три агенције садрже оцену да високе девизне резерве, релативна стабилност курса динара према евру, одрживе јавне финансије и стабилан банкарски сектор потврђују континуитет економске политике која се води доследно, одговорно и с јасним циљем.
Зато ћу данас говорити пре свега о резултатима – о ономе што је мерљиво, што су грађани и привреда могли да осете и што је ојачало способност Србије да одговори на нове ризике.
Сачували смо и кредибилитет монетарне политике, који се не мери бројем саопштења, већ тиме да ли тржишни учесници верују да ће инфлација остати под контролом. Подаци показују да смо поверење оправдали!
У погледу реакције монетарне политике, у условима повећаних инфлаторних ризика проценили смо да је ниво референтне каматне стопе од 5,75% одговарајући. И бићу јасна: наше одлуке да референтну каматну стопу задржимо на непромењеном нивоу не значе страх нити инерцију. На том нивоу задржавамо и рестриктиван карактер монетарне политике и простор да реагујемо уколико се ризици материјализују.
Централна банка не доказује одлучност бројем промена каматне стопе, већ исправношћу тренутка у којем делује. Задржавање инструмента на истом нивоу јесте активна одлука заснована на пажљивој процени ризика и средњорочној пројекцији.
Истовремено, каматне стопе на динарске кредите привреди у 2025. години додатно су смањене – за 0,7 процентних поена, на 6,2%, а становништву за 1,8 процентних поена, на 8,1%. На то су утицали ефекти нашег претходног ублажавања монетарне политике из 2024. године, конкуренција банака и системско ограничење максималних каматних стопа код кредита становништву.
Подржали смо и државни програм стамбених кредита за младе, а банке су, у складу с нашим супервизорским очекивањима, омогућиле повољније услове кредитирања запосленима с нижим примањима и пензионерима. Резултат је раст кредитне активности према привреди и становништву од 15,4% у прошлој години, који је у јуну ове године убрзан на око 17% међугодишње.
Санкције Нафтној индустрији Србије и психолошки фактори изазвали су депрецијацијске притиске на девизном тржишту. Нисмо дозволили да краткорочна нервоза постане трајна нестабилност и на нивоу 2025. године нето смо продали 580 милиона евра. То је била прва година након пандемијске 2020. у којој смо били нето продавац девиза. И нисмо бранили један број на курсној листи. Чували смо вредност кредита и зарада, прихода и обавеза. Привреди смо олакшали планирање, а држави смо смањили трошкове и ризике финансирања.
Истовремено, и у периодима појачане глобалне неизвесности очували смо висок ниво девизних резерви, који је остао изнад свих релевантних критеријума адекватности. Али подсетићу на период када смо у великим износима куповали девизе и јачали резерве земље, а било је и оних који су питали због чега су нам толике резерве потребне. Одговор смо добили крајем 2025. године.
Резерве се стварају у добрим временима да би држава у тешким временима имала чиме да брани стабилност, а не да зависи од туђе помоћи и туђих услова.
Наше бруто девизне резерве од 29,0 милијарди евра на крају 2025. године обезбеђивале су покривеност 6,7 месеци увоза робе и услуга. Купили смо и 4,4 тоне злата из домаће производње, па су укупне златне резерве достигле рекордних 52,5 тона, у вредности од 6,2 милијарде евра, односно 21,4% укупних девизних резерви. Закључно с јуном ове године, у нашим трезорима налази се 54,6 тона злата.
Зато ћу поновити: злато и девизне резерве нису ствар престижа. То је сигурност земље и простор да у тешком тренутку одлучујемо сами, у складу са својим интересима. Њихова сврха је да земљи обезбеде ликвидност, поверење и правовременост деловања онда када су међународна тржишта нестабилна.
Стабилан банкарски систем не значи систем који никада није изложен ризику. То је систем који има капитал, ликвидност, добар надзор и способност да ризик поднесе, а да настави да финансира привреду и грађане.
Као одговоран супервизор, чувамо систем и све оне који у њему одговорно раде.
Ниједна банка није изнад правила и ниједан пословни интерес није изнад поверења грађана. Циљ нам је регулатива која је довољно строга да спречи неодговорност, али и довољно разумна да не угуши здраво пословање и развој.
Због тога је у овом дому у марту прошле године, а на предлог Народне банке Србије, усвојен пакет закона којим је унапређен наш регулаторни и супервизорски оквир.
Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга уређено је ограничење каматних стопа на све кредитне производе грађана.
Законом о изменама и допунама Закона о банкама оснажен је супервизорски механизам и уведен Фонд за реструктурирање банака, чиме су додатно ојачане финансијска сигурност и заштита јавних средстава. Систем у којем грађани не разумеју услове, не могу да остваре своја права или немају поверења у институције не може дугорочно бити стабилан. Функција заштите корисника финансијских услуга више није додатак стабилности система – она је њен саставни и важан део.
Често истичем да технологија није сама себи циљ. У финансијском систему њене ефекте меримо и тиме да ли су плаћања јефтинија, бржа, сигурнија и доступнија грађанима и привреди.
Истовремено смо појачали контролу институција електронског новца и пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама, као и механизме за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење. Развој нових услуга мора да прати једнако брз развој контроле ризика, јер нова услуга која је брза, али недовољно безбедна није напредак него нови извор ризика.
Посебно значајан резултат јесу и налази шестог круга евалуације Манивала. Србија је сврстана у режим редовног праћења, што је најбољи могући исход. Резултати у делу који се односи на надлежности Народне банке Србије су значајни, што потврђује да унапређење супервизорског оквира није било формално усклађивање, већ промена која даје мерљиве резултате.
Ово о чему сам говорила су четири стуба и правца деловања и развоја. Недавно сам рекла да се у јавности банке често своде само на кредитирање и каматне стопе, а Народна банка Србије на стабилност курса динара. Ипак, наше улоге у економском животу су и шире и дубље од тога.
Србија је успешно завршила и три разматрања у оквиру нефинансијског Инструмента за координацију политика с Међународним монетарним фондом, у чему је Народна банка Србије имала значајну улогу. Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда оценио је да су уравнотежена екстерна позиција, умерен јавни дуг, високе девизне резерве и добро капитализован банкарски систем чврсти економски фундаменти Србије. То су оцене и дугорочних инвеститора у нашу земљу, који истичу да им нису неопходне матрице рејтинг агенција да би Србију препознали као земљу чији је кредитни рејтинг инвестиционог ранга!
Унапређивали смо и наше моделе за средњорочне пројекције, технике прикупљања и обраде масовних података и модел за процену инфлације у реалном времену. Ми знамо да су добри и поуздани подаци важан предуслов и за добре одлуке, али и да модели никада не могу да замене људе који су одговорни за сваку одлуку коју донесу. И то су људи који су данас пред вама, део њих, и ја на њиховом челу.
***
Сада бих се кратко осврнула и на кретања у досадашњем делу 2026. године, јер она одређују простор за наше наредне одлуке.
Глобална неизвесност није смањена, а нови шокови потврђују колико је важно што смо претходних година градили резерве и јачали отпорност система. Ескалација сукоба на Блиском истоку повећала је цене енергената, ризике за ланце снабдевања и нестабилност на тржиштима.
Србија не може да одреди светску цену нафте нити да заустави поремећаје у ланцима снабдевања. Може, међутим, да спречи да се сваки спољни шок претвори у домаћу инфлацију, нестабилност курса и пад поверења. За то служе резерве, кредибилна политика и брза координација институција. И то је разлика између рањиве и отпорне економије.
И у таквом окружењу међугодишња инфлација у Србији у јуну је успорила на 2,7% и практично се вратила на ниво пре енергетског шока. Мере државе усмерене на обезбеђење снабдевености енергентима и спречавање већег раста цена нафтних деривата смањењем акциза на гориво, заједно с нашом монетарном политиком и транспарентном комуникацијом, спречиле су ширење шока на остале цене и инфлациона очекивања.
Уз то, ни четири месеца након истека уредбе о ограничењу маржи нема већих корекција цена производа који су били обухваћени уредбом. Међугодишња промена цена хране је од новембра 2025. године у негативној зони, при чему су у јуну цене биле за 3,7% ниже него годину дана раније.
У делу економске активности, реални раст бруто домаћег производа у првом тромесечју од 3,2% међугодишње виши је за 0,2 процентна поена од наше прелиминарне процене. Раст су водили услужни сектори, а позитиван допринос потекао је и од пољопривреде. Показатељи реалног сектора за април и мај такође бележе повољна кретања. За целу 2026. годину пројектујемо реални раст од 3,0%, а за 2027. годину његово убрзање на 4,5%, уз допринос инвестиционог циклуса и изложбе „Експо”. У средњем року очекујемо да ће наша привреда расти стабилном динамиком око потенцијалног нивоа од око 3,5% годишње.
И извозни сектор је показао високу отпорност упркос слабијој тражњи из Европске уније и региона. Након раста од 8,7% у 2025. години, извоз робе је у првих пет месеци 2026. повећан за 8,0% међугодишње и био је вођен извозом прерађивачке индустрије од 8,6%. У оквиру прерађивачке индустрије, посебно се истиче извоз грана повезаних са аутомобилском индустријом.
Уз увоз робе који је повећан за свега 2,7%, вођен увозом средстава за репродукцију, и примарни и секундарни доходак, дефицит текућег рачуна смањен је на 560 милиона евра, што је готово 70% мање него у истом периоду претходне године. У истом периоду, нето прилив страних директних инвестиција у потпуности је покрио текући дефицит.
И пре него што се захвалим на пажњи, изнећу још један важан податак. Иако Народна банка Србије није профитна институција и наш успех се не мери финансијским резултатом, одговорно управљање ресурсима јесте наша обавеза. Поштујући то начело, ми смо и у 2025. години остварили позитиван пословни резултат од 211,8 милијарди динара. Од добити из оперативног пословања у износу од 48,1 милијарде динара, у складу са Законом о Народној банци Србије, 70%, односно 33,7 милијарди динара, биће пренето у буџет Републике Србије, 10% у основни капитал, а 20% у посебне резерве.
Поштовани посланици,
На почетку сам поставила питање: да ли је Народна банка Србије испунила законом прописане циљеве? Извештаји пред вама дају јасан одговор.
Ништа од тога, међутим, не сме да се подразумева.
И моја прва порука јесте да је стабилност кључни предуслов одрживог и инклузивног развоја. Ко не жели да помогне у њеном очувању – наноси штету сопственој држави. Ко нам у томе помаже – помогао је свима.
Друга порука јесте да се отпорност не гради када криза почне. Тада је већ касно. Она се гради много раније – резервама, капиталом, добрим прописима, сопственом платном инфраструктуром и поверењем које се стиче годинама.
Трећа порука је да ћемо и убудуће наше одлуке доносити на основу података и у интересу Србије. Нећемо каснити када је реакција потребна, али нећемо ни трошити поверење и резерве земље да бисмо створили краткотрајан привид да ризици не постоје.
И спремни смо да образложимо сваку одлуку коју смо донели – шта смо урадили, зашто смо то урадили и шта смо тиме сачували грађанима, привреди и држави.
То је смисао независности централне банке. И то је мера наше одговорности и пред Народном скупштином.
Хвала вам. Стојимо вам на располагању за сва питања и аргументовану дискусију.
Кабинет гувернера
