18.06.2026.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na Godišnjoj skupštini Udruženja banaka Srbije

Drage dame i gospodo, moji najbliži saradnici - svi ste vi moji najbliži saradnici, i ja vaš.

Posebno želim da pozdravim Marinu, zna me i ona, i oni koji me poznaju bliže znaju da sam vrlo direktna i otvorena. I ovoga puta mi je postavila jedno iznenađujuće pitanje: Gospođo Tabaković, da li biste mogli da dođete na našu Skupštinu? Odgovorila sam: Naravno da ću doći jer je to za mene najvažniji događaj – ko je meni preči u saradnji nego banke i bankarski sistem, odnosno Udruženje banaka Srbije, gde ste svi okupljeni i gde smo svi na istom zadatku.

Posebno želim da pozdravim gospođu Ljubicu Pantelić iz Agencije za osiguranje depozita i gospodina (Laza) Ostojića (direktora Beogradske berze). Gospodina Ostojića ne poznajem, tako da će imati priliku da se lično uveri koliko ja nisam stereotipni guverner i koliko živim sa svim ovim ljudima za bankarski sektor Srbije, i uopšte finansijski sektor Srbije. A Ljubici hoću da odam priznanje za hrabrost, stručnost i upornost u borbi za održanje stabilnosti tog finansijskog sektora, i borbu koju vodi zajedno sa nama i kolegama iz Ministarstva finansija, da pravo na zaborav, kako je to Marina nazvala pričajući o istorijatu Kreditnog biroa, ne dozvolimo onima koji bi da nastave da koriste sredstva ugašenih banaka - a ja se nadam nikada više nijednom bankom koja će biti delicencirana jer bi to moja i vaša odgovornost – već da ta sredstva stavimo u funkciju, ne samo bankarskog sektora, nego u funkciju budžeta Republike Srbije, time što ćemo te višedecenijske stečajeve okončati. I želim da joj svi na ličnom i profesionalnom planu pruže podršku, makar onoliku koliku joj pruža NBS, ali zasluženo. Biti žena, neka oproste moje drage kolege, i biti tako hrabar, imamo primere od Ljubice, Marine i mnogih drugih koleginica koje nose banke na svojim plećima i na svojoj hrabrosti.

Ja sam vam dovela najlepše, najbolje i najvrednije iz NBS, to su viceguverneri Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević i dva gospodina sa kojima često sarađujete: generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka Darko Stamenković i generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Bojan Terzić. Oni će se potruditi da vam predstave nove odluke, a ja ću ih zaključiti jednom rečenicom: U novinama koje se predviđaju u brzom pristupanju EU mogu da nam obećaju šta god hoće, ja ću se truditi da svom snagom, pameću i iskustvom, makar jedina bila, da sačuvam ovaj bankocentrični sistem Republike Srbije koji je dokazao svoju vrednost. I to ću ponoviti na svakom mestu, ne samo danas, ovde, gde sedimo mi koji smo upućeni jedni na druge, nego i na svakom drugom mestu jer su svi ostali upućeni na nas. I neću dozvoliti, koliko budem mogla, a mislim da možemo svi zajedno mnogo, da se misli da s neba padaju profiti, ugled i zarade, a da znanje, iskustvo i teškoće koje nosi taj posao ostanu iza zavese i da to ne vidi niko.

Ja ću na neuobičajen način – a za one koji me znaju uobičajen, onim što se zove moj rad paralelno sa ovim bankarskim - da započnem stihovima svoje izlaganje, koje će imati i svoj formalni deo, naravno. Ali dok ja budem govorila taj formalni deo, vi ćete verovatno misliti na ovo sa čime ću započeti, jer to mi i jeste cilj - jer da nemamo filozofiju na kojoj stvaramo i donosimo odluke i odnosimo se prema klijentima, ne bismo mogli ni da se hvalimo uspešnim bankarskim sektorom. 
Kako smo završili naš prethodni sastanak:

Dugujemo budućim danima
i budućim ljudima
Makar to bila i žrtva
koju neće prepoznati
koju neće priznati ni poštovati
I tek kad prođu dobra vremena
kad dođu teški dani
kad ljudi nemaju na koga
ljuti i besni da budu
kad ostanu sami
setiće se da je neko umeo
od malo mnogo da stvori
jer je poštovao i one
koji su ga saplitali
i one koji su mu zavideli
Setiće se da je neko i smeo i hteo
da brani svoje poreklo i osvaja budućnost
jer je u čoveka verovao
Proći će bes, odrašće deca
Nezreli će zreli postati
Nekima će uvek drugi krivi biti
što su nečije igračke bili
što nisu na vreme shvatili
da mnogo gube a malo dobijaju
jer svi znamo da vreme niko nije uspeo da vrati.

Mi, nažalost, to vreme koje ne može da se vrati, merimo smanjenim stranim ulaganjima i reći ću koju reč i o tome. Ali imam kao dodatak i nešto novo, i o tome želim da razmišljate ne samo danas, nego sve vreme dok radite svoj posao. Moja želja ima pravo u mom iskustvu i mojim godinama, i našim zajedničkim rezultatima. Nosi naziv „Darovi i okovi“. Nije duga:

Prepoznajem Danajske darove, 
O njima su pisali pesnici 
I ostale su knjige kao putokazi.
Razlikujem darove amajlije 
I darove otrovne
U njima  zahvalnosti lažne  
I zamke  skrivene.
Ima darova kojima se
Otkupljuje krivica 
Kupuju ljudi 
I kroji sudbina,
Sudbina mnogih,
Neukih i nedužnih -
Ne samo onog ko dar prima.
Prepoznam lako ljude 
Koji nisu čitali 
Knjige, ljude, mitove ni legende 
One koji ne veruju ni u najsvetije.
Prepoznam poruke Danajskih darova
Ne nudite ih meni, 
Ja znam kako je pala Troja.
Vlasnik sam svojih koraka
Vlasništvo sam Jedinog Boga.

I vama savetujem da budete vlasnici svojih odluka, i da vam niko ne nudi mrvice uzimajući vam pravo na odlučivanje. Uvek razmislite o tome da imate prijatelje koji će vas darivati nečim što su amajlije, a ne kupovina vas i nametanje okova. Zaista vrlo otvoreno govorim o nečemu što se zove pristupanje EU. Kad uđete u Uniju - sve će biti moguće, a onda jedna kratka odluka, pa neki regionalni okvir, pa sve ono što nas je učinilo jakim i stvorilo ovu državu može da dođe u opasnost zato što ćemo verovati u dobronamernost koja nas košta. Ništa ne sme da padne u zaborav, ne smemo da ovo što smo stvarali godinama prepustimo, ispustimo ili stvorenu stabilnost pretvorimo u nešto što nije ni finansijska ni politička stabilnost. Tako je to kad ozbiljnost upakujete u stihove.

Iskreno da vam kažem, mene taj Božji dar da mogu da pretočim u reči leči i samoisceljuje, i omogućuje mi da radim ovaj važan posao, svim srcem, gotovo danonoćno. A vi ste za mene svi jednaki, od najveće do najmanje banke, i radujemo se novoj članici. I želim da tako svi rastete. Postoji jedna priča koja kaže: Kad mi je rekao monah „kad se penješ na vrh, nemoj mnogo da žuriš da dostigneš vrh, polako idi stepenicama“, doživeo sam to kao kletvu ne shvatajući da je to blagoslov. Jer kad se prebrzo popnete na vrh, sa vrha možete samo dole. Polako, stabilno, sigurno, da rastemo svi zajedno.

Sad ću preći na ovaj formalni deo. Počeću najnovijom ocenom našeg ekonomskog programa koju je dao Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda. Citiram ključnu rečenicu: „Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem čvrsti su ekonomski fundamenti Srbije.”

Iako se u ovoj oceni prepoznaje rezultat svih nas, u javnosti se banke često svode samo na kreditiranje i kamatne stope, a Narodna banka Srbije na stabilnost kursa dinara. Ipak, naše uloge u ekonomskom životu su i šire i dublje od toga, i ja ću danas govoriti o trajanju i o uslovima koji su preduslov tog trajanja.

Nikada nisam prihvatala pojednostavljenu sliku u kojoj se stabilnost bankarskog sektora meri samo bilansnim pokazateljima banaka, jer finansijski i realni sektor nisu dva odvojena sveta. Kapital, likvidnost, kvalitet aktive i upravljanje rizicima jesu osnova zdravog bankarstva. Ali bankarski sektor ne posluje u vakuumu. On posluje u zemlji, u ekonomiji, među ljudima i preduzećima.
Stabilnost bankarskog sektora zavisi i od stabilnosti cena, od stabilnosti kursa, od deviznih rezervi, od fiskalne pozicije države, od investicionog poverenja, od rasta dohotka i od toga da li klijent može da vraća kredit ne zato što je prinuđen, već zato što ima od čega da ga vraća. Opet, bez zdravog finansijskog sistema i realni sektor bi rastao znatno sporije. To je onaj sistem spojenih sudova o kojem često govorim.

Zato ćemo reč-dve o:

• makroekonomskom okruženju u kojem finansijski sistem posluje;
• pokazateljima zdravlja sistema i efektima naših mera;
• uključenju u SEPA sistem za kreditne transfere;
• zaštiti korisnika i sistema kroz regulatorna unapređenja;
• i rizicima savremenog poslovanja.

Kada govorimo o makroekonomskom okruženju, činjenica je da su krize prestale da budu izuzetak. Čak možemo da kažemo da su postale nova normalnost. U takvim uslovima, Evropska centralna banka je pre sedam dana snizila projekcije rasta za zonu evra za 2026. i 2027. godinu i revidirala naviše projekcije inflacije. Gde smo mi?

U Srbiji je inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije.

• Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja je zaštita za dužnike, podrška cenovnoj stabilnosti i jedan od razloga zbog kojih se poslovne odluke mogu donositi s mnogo većom predvidivošću. O njegovom značaju govori i to što je srednji kurs dinara prema evru obavezna informacija u svim štampanim i elektronskim medijima.
• Obezbedili smo i rekordne devizne rezerve od 29,9 milijardi evra na kraju maja ove godine, koje pokrivaju sedam meseci uvoza robe i usluga. Na tom nivou, one su garant građanima, privredi i investitorima da Srbija ima kapacitet da odgovori na spoljne šokove.
• S projektovanim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda po stopi od 3,0% u ovoj godini i očekivanim ubrzanjem na 4,5% u 2027. godini, bićemo u samom vrhu Evrope.
• Zarade su u prethodne dve i po godine imale visoke stope realnog rasta od oko 8,5% u proseku, dok su penzije rasle i bržim tempom.

Za nosioce ekonomske politike ovo nisu samo statistički podaci. To je srž politika. Ali ni za bankarski sektor ovo ne mogu da budu samo statistički podaci. Kako rekoh, oni govore o sposobnosti domaćinstava da štede, da koriste kreditne proizvode, da servisiraju svoje obaveze, da planiraju potrošnju i da donose dugoročne odluke. Nema zdravog kreditnog rasta bez rasta realne ekonomije, kao što ni profitabilnost neće biti održiva ako privreda i građani nisu u mogućnosti da uredno izmiruju obaveze. I u takvoj sinergiji, banke u Srbiji su i dobro kapitalizovane, i profitabilne, i imaju visoke rezerve likvidnosti:

• Pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou sistema blizu je 20%, što obezbeđuje pokriće svih materijalno značajnih rizika;
• Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, takozvani LCR, od blizu 160% znatno je iznad propisanog minimuma od 100%;
• U poređenju s prosekom na nivou Evropske unije, bankarski sektor Republike Srbije ima i znatno više nivoe pokazatelja pokrića neto stabilnim izvorima finansiranja: 164% naspram 127%. Ta pokrivenost je obezbeđena kako na ukupnom nivou, tako i po valutama;
• I visina depozita i njihov rast potvrđuju poverenje u sistem;
  • Dinarska štednja, koja je na nivou od 225 milijardi dinara, povećana je za preko 10% u dosadašnjem delu godine. Devizna štednja, koja je na nivou od 16,9 milijardi evra, veća je za 4,5%;
• Činjenica da u stambenim kreditima problematični krediti čine svega 1% pokazuje da su i u periodu izraženog kreditnog rasta i povoljnijih kamatnih stopa korisnici stambenih kredita pokazali izuzetan stepen odgovornosti i finansijske discipline;
• Mi smo obezbedili i regulatorne preduslove da se državni program povoljnijih stambenih kredita za mlade sprovodi bez teškoća. Podatak da je od početka njegove primene do kraja aprila odobreno skoro 6.700 stambenih kredita u ukupnom iznosu od preko 500 miliona evra potvrđuje da je država ponudila odličan program, koji ste vi podržali;
• U skladu sa supervizorskim očekivanjima u pogledu povoljnijih uslova finansiranja za građane s nižim primanjima, do kraja maja 2026. godine odobreno je preko 395 hiljada kredita u ukupnom iznosu od preko 320 milijardi dinara. Najveći deo tog iznosa – oko tri četvrtine – odnosi se na dinarske kredite za refinansiranje, koji ne povećavaju nivo kreditne zaduženosti stanovništva;
• Očekujemo i vaše dodatno angažovanje na omogućavanju finansiranja kupovine nepokretnosti upisanih u okviru programa „Svoj na svome”. U ime Narodne banke Srbije mogu da kažem da sa aspekta regulative i nadzorne funkcije ne prepoznajemo formalno-pravne prepreke za stambeno kreditiranje i kupovinu tih nepokretnosti.

Ja sam i prošle godine rekla da su ovi rezultati zajednički, jer mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo, kao što ni banke ne bi mogle stabilno da posluju bez dobrog regulatornog i makroekonomskog okvira. I ovde ću napraviti kratku digresiju.

Isticanje naše saradnje ne znači da mi štitimo banke, kako bi pojedinci koji se bave ekonomizacijom medijskog prostora zarad prikupljanja kratkoročnih poena voleli da prikažu.

Mi štitimo sistem i sve učesnike u sistemu, i to je jedini okvir u kojem delujemo. Niko nije iznad sistema.

A kada govorim o sistemu, jedan od rezultata koji se u javnosti možda ne doživljava uvek kao reforma, a donosi značajnu korist, jeste i naše operativno uključenje u SEPA sistem za kreditne transfere.

• Za izvoznike, to znači jednostavnije poslovanje s partnerima u Evropskoj uniji. Za građane, to znači lakši prijem novca iz inostranstva ili slanje sredstava. Za nas, SEPA je još jedan dokaz da Srbija može da ispuni stroge tehničke, regulatorne i operativne uslove i da bude deo evropske finansijske infrastrukture.
• Mi smo u proces implementacije SEPA projekta ušli sa već izgrađenim modernim i stabilnim domaćim platnim sistemom, što je omogućilo da se integracija u evropski platni prostor odvija efikasno i u relativno kratkom roku.
• Narodna banka Srbije je u ovom procesu obezbedila regulatorne preduslove, podržali smo tehničku i operativnu pripremu, a od početka primene aktivno pratimo funkcionisanje sistema. Ali, ponoviću da ovaj uspeh ne bi bio moguć bez aktivnog učešća banaka.
• Udruženje banaka Srbije je u ovom procesu delovalo kao Nacionalna organizacija za podršku pristupanju SEPA platnim šemama. Kao most efikasne komunikacije bankarskog sektora sa Evropskim platnim savetom i operativna podrška bankama u implementaciji SEPA standarda, značajan ste deo ovog uspeha.

A to gde smo trenutno, ilustrovaću kroz samo dva podatka.

• U maju – prvom mesecu sprovođenja transakcija putem SEPA platne šeme, približno 40% svih relevantnih prekograničnih transakcija u evrima realizovano je putem SEPA kanala. Govorimo o preko 350.000 prekograničnih transakcija u evrima.
• Uz Narodnu banku Srbije, koja pruža platne usluge za budžetske korisnike, platnoj šemi SEPA Credit Transfer pristupilo je i 18 od 19 banaka koje posluju u Republici Srbiji. To znači da su, mereno učešćem pružalaca platnih usluga koji su aktivni učesnici u toj šemi, obuhvat i dostupnost usluge na našem tržištu među najvišima u regionu.

I to je moja prva poruka. Saradnju kakvu smo mi izgradili volela bih da vidim u svim delovima našeg ekosistema.

Kao posebnu temu izdvojila sam zaštitu sistema i korisnika usluga kroz regulatorna unapređenja, jer je zaštita korisnika finansijskih usluga jedna od funkcija Narodne banke Srbije koja je javnosti najvidljivija. Statistika pritužbi jasno pokazuje i pravac za dalja unapređenja: brže rešavanje reklamacija, jasnije informisanje i veća pažnja kod digitalnih kanala.

Ipak, niko ne može da ospori da korisnici finansijskih i platnih usluga danas imaju visok stepen zaštite svojih prava.

Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz prošle godine doneo je viši nivo njihove zaštite i veću transparentnost usluga, ali su ograničenja kamatnih stopa njegova najprepoznatljivija novina.

• Naš cilj nije bio da se naruše tržišni principi i tržišne sile. Naprotiv. Cilj je da se spreče situacije u kojima korisnik kredita preuzima teret naglih i prekomernih promena, a da nema realnu mogućnost da se zaštiti.
• Kako sam već rekla, Evropska centralna banka je pre sedam dana podigla svoje kamatne stope za 25 baznih poena. Iako se u narednom periodu ne očekuju korekcije kamatnih stopa kakve su bile 2022. i 2023. godine – upravo u ovakvom okruženju pokazuju se pravi efekti ograničenja kamatnih stopa, pre svega kroz usporavanje prelivanja tog rasta na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom.
• Nas ne raduje podatak da je u aprilu povećano učešće novoodobrenih stambenih kredita s promenljivom i kombinovanom stopom sa 66% na 69%. Ipak, to je i dalje znatno bolje stanje u odnosu na period pre naših prvih mera iz 2023. godine, kada je taj udeo u korist varijabilne stope bio čak 80%.

U pogledu zaštite sistema, izmenama Zakona o bankama dodatno smo unapredili supervizorske mehanizme i okvir za restrukturiranje banaka.

• Podrazumeva se da nam je cilj da funkcija restrukturiranja ostane u domenu dobre pripreme za upravljanje rizicima. Prve uplate u Fond za restrukturiranje imali smo već početkom juna, a sredstvima ćemo upravljati u skladu s principima sigurnosti i likvidnosti.

Unapređivali smo i podzakonski okvir u delu koji se odnosi na rizik likvidnosti, kamatni rizik, adekvatnost kapitala, klasifikaciju aktive, objavljivanje podataka, funkcije upravljanja i sistem unutrašnjih kontrola.

U ostatku godine predstoji nam dalje usklađivanje sa Evropskom unijom, kroz brojne zakone, o čemu će govoriti Darko i Bojan. Ja ću reći da je sve relevantne nacrte javnost imala priliku da sagleda i da se s njima upozna.

Kada je reč o rizicima savremenog poslovanja, neću govoriti o zaoštravanju finansijskih uslova i drugim izvorima sistemskog rizika. Umesto toga, pomenuću dve oblasti koje bitno utiču i na finansijski sistem, a to su veštačka inteligencija i društvene mreže.

Naslovi koji su propratili nedavno obraćanje Kristaline Georgijeve – da napredni modeli veštačke inteligencije mogu bitno da naruše finansijski sistem – jesu dobar primer kako kvantni skok u razvoju tehnologije, ako se ne koristi na pravi način, može da bude oružje u pogrešnim rukama. Ono što mnogi nisu preneli jeste to da Međunarodni monetarni fond verovatnoću takvog ishoda ocenjuje kao izuzetno nisku, ali, ako bi ovaj rizik postao realnost, da ne kažem ako bi se materijalizovao, imao bi nesagledive posledice.

I to je druga poruka. Tehnološki napredak sam po sebi nije ni rizik ni garancija napretka. Rizik nastaje onda kada brzina razvoja nije praćena i odgovarajućim upravljanjem, kontrolama i odgovornošću. Zato je važno da prema novim tehnologijama imamo otvoren, ali oprezan pristup. Ne odbacujemo ih, jer njihova primena može značajno da pomogne u povećanju efikasnosti poslovnih procesa, unapređenju usluga i smanjenju troškova. Ali ih ne smemo ni prihvatati bez jasnog razumevanja rizika koje nose – od sajber bezbednosti i zaštite podataka, do operativne otpornosti i mogućnosti da se poremećaji šire brže nego ranije.

Rizik o kojem često govorimo, ali ga još češće i potcenjujemo, jeste snaga izgovorene reči i kroz nju širenje panike. Mi nemamo slobodu da koristimo rečnik koji će privući čitaoce, poput naslova za zonu evra da „inflacija vreba iza ugla”. I to ne zbog toga što nismo kreativni. Naprotiv. Ali u vremenu u kojem se informacije šire trenutno, odgovornost u komunikaciji postaje deo odgovornosti za stabilnost.

I to je treća poruka. Kao predstavnici institucija iz kojih dolazimo, imamo obavezu da ne podlegnemo modernim trendovima opšte dopadljivosti i skupljanja kratkoročnih poena. I mislim da smo u tome uspeli. Dugoročnu korist donose odgovornost, odmerenost i rezultati. Volela bih da upravo ta mera transparentnosti, uz punu svest o odgovornosti, postoji u svim delovima našeg ekosistema.

Zaključujem.

Srbija ima stabilan makroekonomski okvir, očuvanu relativnu stabilnost kursa, visoke devizne rezerve, inflaciju u granicama cilja, bankarski sektor koji je dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan, i jasnu regulatornu agendu. I SEPA je pokazala da možemo da ispunimo visoke standarde i da budemo deo evropske finansijske infrastrukture.
Ali rezultati nisu razlog za opuštanje. Na njihovu održivost utiče svaka odluka o kreditiranju. Svaka odluka o upravljanju rizikom. Svaki razgovor s klijentom. Svaki propis. Svaka supervizorska procena. Svaka tehnološka inovacija koju prihvatamo i svaka reč koju izgovorimo u javnom prostoru.

Zato je moja poruka danas da nam je rast potreban, ali rast bez stabilnosti nije održiv. Profit mora da bude rezultat kvalitetne usluge, efikasnosti i poverenja, a ne slabosti i neukosti korisnika usluga. Inovacije su nam potrebne, ali inovacije bez sigurnosti ne znače napredak.

Ako bih za naredni period izdvojila jedan zajednički zadatak, to bi bilo da potvrdimo ono što nas povezuje: stabilnost kao osnovu, poverenje kao meru uspeha i razvoj kao rezultat odgovornog rada.

S naše strane, Narodna banka Srbije će nastaviti da obezbeđuje dobar regulatorni okvir i da podržava stabilno poslovno okruženje, jer samo u kvalitetnoj sinergiji finansijskog i realnog sektora i jedan i drugi mogu da napreduju.

Želim vam uspešnu godišnju skupštinu i nastavak uspešne saradnje. Hvala vam na svemu što radimo zajedno.

Kabinet guvernera