18.06.2026.
Драге даме и господо, моји најближи сарадници - сви сте ви моји најближи сарадници, и ја ваш.
Посебно желим да поздравим Марину, зна ме и она, и они који ме познају ближе знају да сам врло директна и отворена. И овога пута ми је поставила једно изненађујуће питање: Госпођо Табаковић, да ли бисте могли да дођете на нашу Скупштину? Одговорила сам: Наравно да ћу доћи јер је то за мене најважнији догађај – ко је мени пречи у сарадњи него банке и банкарски систем, односно Удружење банака Србије, где сте сви окупљени и где смо сви на истом задатку.
Посебно желим да поздравим госпођу Љубицу Пантелић из Агенције за осигурање депозита и господина (Лаза) Остојића (директора Београдске берзе). Господина Остојића не познајем, тако да ће имати прилику да се лично увери колико ја нисам стереотипни гувернер и колико живим са свим овим људима за банкарски сектор Србије, и уопште финансијски сектор Србије. А Љубици хоћу да одам признање за храброст, стручност и упорност у борби за одржање стабилности тог финансијског сектора, и борбу коју води заједно са нама и колегама из Министарства финансија, да право на заборав, како је то Марина назвала причајући о историјату Кредитног бироа, не дозволимо онима који би да наставе да користе средства угашених банака - а ја се надам никада више ниједном банком која ће бити делиценцирана јер би то моја и ваша одговорност – већ да та средства ставимо у функцију, не само банкарског сектора, него у функцију буџета Републике Србије, тиме што ћемо те вишедеценијске стечајеве окончати. И желим да јој сви на личном и професионалном плану пруже подршку, макар онолику колику јој пружа НБС, али заслужено. Бити жена, нека опросте моје драге колеге, и бити тако храбар, имамо примере од Љубице, Марине и многих других колегиница које носе банке на својим плећима и на својој храбрости.
Ја сам вам довела најлепше, најбоље и највредније из НБС, то су вицегувернери Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић и два господина са којима често сарађујете: генерални директор Сектора за контролу пословања банака Дарко Стаменковић и генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга Бојан Терзић. Они ће се потрудити да вам представе нове одлуке, а ја ћу их закључити једном реченицом: У новинама које се предвиђају у брзом приступању ЕУ могу да нам обећају шта год хоће, ја ћу се трудити да свом снагом, памећу и искуством, макар једина била, да сачувам овај банкоцентрични систем Републике Србије који је доказао своју вредност. И то ћу поновити на сваком месту, не само данас, овде, где седимо ми који смо упућени једни на друге, него и на сваком другом месту јер су сви остали упућени на нас. И нећу дозволити, колико будем могла, а мислим да можемо сви заједно много, да се мисли да с неба падају профити, углед и зараде, а да знање, искуство и тешкоће које носи тај посао остану иза завесе и да то не види нико.
Ја ћу на неуобичајен начин – а за оне који ме знају уобичајен, оним што се зове мој рад паралелно са овим банкарским - да започнем стиховима своје излагање, које ће имати и свој формални део, наравно. Али док ја будем говорила тај формални део, ви ћете вероватно мислити на ово са чиме ћу започети, јер то ми и јесте циљ - јер да немамо филозофију на којој стварамо и доносимо одлуке и односимо се према клијентима, не бисмо могли ни да се хвалимо успешним банкарским сектором.
Како смо завршили наш претходни састанак:
Дугујемо будућим данима
и будућим људима
Макар то била и жртва
коју неће препознати
коју неће признати ни поштовати
И тек кад прођу добра времена
кад дођу тешки дани
кад људи немају на кога
љути и бесни да буду
кад остану сами
сетиће се да је неко умео
од мало много да створи
јер је поштовао и оне
који су га саплитали
и оне који су му завидели
Сетиће се да је неко и смео и хтео
да брани своје порекло и осваја будућност
јер је у човека веровао
Проћи ће бес, одрашће деца
Незрели ће зрели постати
Некима ће увек други криви бити
што су нечије играчке били
што нису на време схватили
да много губе а мало добијају
јер сви знамо да време нико није успео да врати.
Ми, нажалост, то време које не може да се врати, меримо смањеним страним улагањима и рећи ћу коју реч и о томе. Али имам као додатак и нешто ново, и о томе желим да размишљате не само данас, него све време док радите свој посао. Моја жеља има право у мом искуству и мојим годинама, и нашим заједничким резултатима. Носи назив „Дарови и окови“. Није дуга:
Препознајем Данајске дарове,
О њима су писали песници
И остале су књиге као путокази.
Разликујем дарове амајлије
И дарове отровне
У њима захвалности лажне
И замке скривене.
Има дарова којима се
Откупљује кривица
Купују људи
И кроји судбина,
Судбина многих,
Неуких и недужних -
Не само оног ко дар прима.
Препознам лако људе
Који нису читали
Књиге, људе, митове ни легенде
Оне који не верују ни у најсветије.
Препознам поруке Данајских дарова
Не нудите их мени,
Ја знам како је пала Троја.
Власник сам својих корака
Власништво сам Јединог Бога.
И вама саветујем да будете власници својих одлука, и да вам нико не нуди мрвице узимајући вам право на одлучивање. Увек размислите о томе да имате пријатеље који ће вас даривати нечим што су амајлије, а не куповина вас и наметање окова. Заиста врло отворено говорим о нечему што се зове приступање ЕУ. Кад уђете у Унију - све ће бити могуће, а онда једна кратка одлука, па неки регионални оквир, па све оно што нас је учинило јаким и створило ову државу може да дође у опасност зато што ћемо веровати у добронамерност која нас кошта. Ништа не сме да падне у заборав, не смемо да ово што смо стварали годинама препустимо, испустимо или створену стабилност претворимо у нешто што није ни финансијска ни политичка стабилност. Тако је то кад озбиљност упакујете у стихове.
Искрено да вам кажем, мене тај Божји дар да могу да преточим у речи лечи и самоисцељује, и омогућује ми да радим овај важан посао, свим срцем, готово даноноћно. А ви сте за мене сви једнаки, од највеће до најмање банке, и радујемо се новој чланици. И желим да тако сви растете. Постоји једна прича која каже: Кад ми је рекао монах „кад се пењеш на врх, немој много да журиш да достигнеш врх, полако иди степеницама“, доживео сам то као клетву не схватајући да је то благослов. Јер кад се пребрзо попнете на врх, са врха можете само доле. Полако, стабилно, сигурно, да растемо сви заједно.
Сад ћу прећи на овај формални део. Почећу најновијом оценом нашег економског програма коју је дао Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда. Цитирам кључну реченицу: „Уравнотежена екстерна позиција, умерен јавни дуг, високе девизне резерве и добро капитализован банкарски систем чврсти су економски фундаменти Србије.”
Иако се у овој оцени препознаје резултат свих нас, у јавности се банке често своде само на кредитирање и каматне стопе, а Народна банка Србије на стабилност курса динара. Ипак, наше улоге у економском животу су и шире и дубље од тога, и ја ћу данас говорити о трајању и о условима који су предуслов тог трајања.
Никада нисам прихватала поједностављену слику у којој се стабилност банкарског сектора мери само билансним показатељима банака, јер финансијски и реални сектор нису два одвојена света. Капитал, ликвидност, квалитет активе и управљање ризицима јесу основа здравог банкарства. Али банкарски сектор не послује у вакууму. Он послује у земљи, у економији, међу људима и предузећима.
Стабилност банкарског сектора зависи и од стабилности цена, од стабилности курса, од девизних резерви, од фискалне позиције државе, од инвестиционог поверења, од раста дохотка и од тога да ли клијент може да враћа кредит не зато што је принуђен, већ зато што има од чега да га враћа. Опет, без здравог финансијског система и реални сектор би растао знатно спорије. То је онај систем спојених судова о којем често говорим.
Зато ћемо реч-две о:
Када говоримо о макроекономском окружењу, чињеница је да су кризе престале да буду изузетак. Чак можемо да кажемо да су постале нова нормалност. У таквим условима, Европска централна банка је пре седам дана снизила пројекције раста за зону евра за 2026. и 2027. годину и ревидирала навише пројекције инфлације. Где смо ми?
У Србији је инфлација у границама циља Народне банке Србије.
За носиоце економске политике ово нису само статистички подаци. То је срж политика. Али ни за банкарски сектор ово не могу да буду само статистички подаци. Како рекох, они говоре о способности домаћинстава да штеде, да користе кредитне производе, да сервисирају своје обавезе, да планирају потрошњу и да доносе дугорочне одлуке. Нема здравог кредитног раста без раста реалне економије, као што ни профитабилност неће бити одржива ако привреда и грађани нису у могућности да уредно измирују обавезе. И у таквој синергији, банке у Србији су и добро капитализоване, и профитабилне, и имају високе резерве ликвидности:
Ја сам и прошле године рекла да су ови резултати заједнички, јер ми то без пословних банака не бисмо могли да урадимо, као што ни банке не би могле стабилно да послују без доброг регулаторног и макроекономског оквира. И овде ћу направити кратку дигресију.
Истицање наше сарадње не значи да ми штитимо банке, како би појединци који се баве економизацијом медијског простора зарад прикупљања краткорочних поена волели да прикажу.
Ми штитимо систем и све учеснике у систему, и то је једини оквир у којем делујемо. Нико није изнад система.
А када говорим о систему, један од резултата који се у јавности можда не доживљава увек као реформа, а доноси значајну корист, јесте и наше оперативно укључење у SEPA систем за кредитне трансфере.
А то где смо тренутно, илустроваћу кроз само два податка.
И то је моја прва порука. Сарадњу какву смо ми изградили волела бих да видим у свим деловима нашег екосистема.
Као посебну тему издвојила сам заштиту система и корисника услуга кроз регулаторна унапређења, јер је заштита корисника финансијских услуга једна од функција Народне банке Србије која је јавности највидљивија. Статистика притужби јасно показује и правац за даља унапређења: брже решавање рекламација, јасније информисање и већа пажња код дигиталних канала.
Ипак, нико не може да оспори да корисници финансијских и платних услуга данас имају висок степен заштите својих права.
Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга из прошле године донео је виши ниво њихове заштите и већу транспарентност услуга, али су ограничења каматних стопа његова најпрепознатљивија новина.
У погледу заштите система, изменама Закона о банкама додатно смо унапредили супервизорске механизме и оквир за реструктурирање банака.
Унапређивали смо и подзаконски оквир у делу који се односи на ризик ликвидности, каматни ризик, адекватност капитала, класификацију активе, објављивање података, функције управљања и систем унутрашњих контрола.
У остатку године предстоји нам даље усклађивање са Европском унијом, кроз бројне законе, о чему ће говорити Дарко и Бојан. Ја ћу рећи да је све релевантне нацрте јавност имала прилику да сагледа и да се с њима упозна.
Када је реч о ризицима савременог пословања, нећу говорити о заоштравању финансијских услова и другим изворима системског ризика. Уместо тога, поменућу две области које битно утичу и на финансијски систем, а то су вештачка интелигенција и друштвене мреже.
Наслови који су пропратили недавно обраћање Кристалине Георгијеве – да напредни модели вештачке интелигенције могу битно да наруше финансијски систем – јесу добар пример како квантни скок у развоју технологије, ако се не користи на прави начин, може да буде оружје у погрешним рукама. Оно што многи нису пренели јесте то да Међународни монетарни фонд вероватноћу таквог исхода оцењује као изузетно ниску, али, ако би овај ризик постао реалност, да не кажем ако би се материјализовао, имао би несагледиве последице.
И то је друга порука. Технолошки напредак сам по себи није ни ризик ни гаранција напретка. Ризик настаје онда када брзина развоја није праћена и одговарајућим управљањем, контролама и одговорношћу. Зато је важно да према новим технологијама имамо отворен, али опрезан приступ. Не одбацујемо их, јер њихова примена може значајно да помогне у повећању ефикасности пословних процеса, унапређењу услуга и смањењу трошкова. Али их не смемо ни прихватати без јасног разумевања ризика које носе – од сајбер безбедности и заштите података, до оперативне отпорности и могућности да се поремећаји шире брже него раније.
Ризик о којем често говоримо, али га још чешће и потцењујемо, јесте снага изговорене речи и кроз њу ширење панике. Ми немамо слободу да користимо речник који ће привући читаоце, попут наслова за зону евра да „инфлација вреба иза угла”. И то не због тога што нисмо креативни. Напротив. Али у времену у којем се информације шире тренутно, одговорност у комуникацији постаје део одговорности за стабилност.
И то је трећа порука. Као представници институција из којих долазимо, имамо обавезу да не подлегнемо модерним трендовима опште допадљивости и скупљања краткорочних поена. И мислим да смо у томе успели. Дугорочну корист доносе одговорност, одмереност и резултати. Волела бих да управо та мера транспарентности, уз пуну свест о одговорности, постоји у свим деловима нашег екосистема.
Закључујем.
Србија има стабилан макроекономски оквир, очувану релативну стабилност курса, високе девизне резерве, инфлацију у границама циља, банкарски сектор који је добро капитализован, ликвидан и профитабилан, и јасну регулаторну агенду. И SEPA је показала да можемо да испунимо високе стандарде и да будемо део европске финансијске инфраструктуре.
Али резултати нису разлог за опуштање. На њихову одрживост утиче свака одлука о кредитирању. Свака одлука о управљању ризиком. Сваки разговор с клијентом. Сваки пропис. Свака супервизорска процена. Свака технолошка иновација коју прихватамо и свака реч коју изговоримо у јавном простору.
Зато је моја порука данас да нам је раст потребан, али раст без стабилности није одржив. Профит мора да буде резултат квалитетне услуге, ефикасности и поверења, а не слабости и неукости корисника услуга. Иновације су нам потребне, али иновације без сигурности не значе напредак.
Ако бих за наредни период издвојила један заједнички задатак, то би било да потврдимо оно што нас повезује: стабилност као основу, поверење као меру успеха и развој као резултат одговорног рада.
С наше стране, Народна банка Србије ће наставити да обезбеђује добар регулаторни оквир и да подржава стабилно пословно окружење, јер само у квалитетној синергији финансијског и реалног сектора и један и други могу да напредују.
Желим вам успешну годишњу скупштину и наставак успешне сарадње. Хвала вам на свему што радимо заједно.
Кабинет гувернера
