08.06.2026.
Korisno je da znate… Šta je EURIBOR, kako utiče na vašu ratu i kakva su očekivanja u pogledu njegovog kretanja?
Kretanje evropske međubankarske kamatne stope – EURIBOR u fokusu je i stručne javnosti, i građana koji otplaćuju kredite u evrima. Kako bismo bolje razumeli dinamiku na međunarodnim finansijskim tržištima i šta možemo očekivati u mesecima koji su pred nama, kao i ključne faktore koji oblikuju vrednost EURIBOR-a i trenutnim pokazateljima, u rubrici „Korisno je da znate” govorila je Ana Vujović, mlađi istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku.
Šta je EURIBOR?
EURIBOR su kamatne stope na evropskom međubankarskom tržištu novca. To su kamatne stope po kojima velike evropske banke međusobno pozajmljuju novac i smatraju se najvažnijim referentnim kamatnim stopama na evropskom tržištu novca. Njihov značaj prevazilazi međubankarsko tržište, jer predstavljaju osnovu za određivanje kamata kod brojnih finansijskih proizvoda poput stambenih kredita, štednih računa i različitih finansijskih ugovora. Kamatne stope EURIBOR se određuju i objavljuju svakog radnog dana u 11 časova na osnovu podataka koje dostavlja grupa evropskih banaka o tome po kojoj kamatnoj stopi mogu da pozajme sredstva jedna od druge, zasnovanim na ostvarenim transakcijama. Prilikom obračuna 15% najviših i najnižih kamatnih stopa se isključuje, a na osnovu preostalih stopa računa se prosek koji predstavlja stopu EURIBOR. Kada se govori o EURIBOR-u, često se stiče utisak da je reč o jednoj kamatnoj stopi. Međutim, postoji pet stopa EURIBOR različite ročnosti: jednonedeljni, jednomesečni, tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.
Šta utiče na kretanje EURIBOR-a
Kretanje EURIBOR-a je ključno opredeljeno odlukama Evropske centralne banke, pa tako kada ECB donese odluku da poveća svoje osnovne kamatne stope, to je signal i poslovnim bankama da i one povećaju svoje kamatne stope, što dovodi do rasta EURIBOR-a, i obrnuto – kada ECB vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, EURIBOR obično opada. Ipak, i drugi faktori, uključujući i globalne ekonomske, finansijske i geopolitičke faktore, takođe mogu uticati na kretanje ovih stopa. U poslednjih nekoliko godina, kretanje ovih kamatnih stopa bilo je izuzetno volatilno usled zaoštravanja monetarne politike ECB-a, rasta globalne inflacije i geopolitičkih tenzija. Nakon višegodišnjeg perioda tokom kog se tromesečni EURIBOR nalazio u negativnoj zoni, polovinom 2022. godine prešao je u pozitivnu zonu i dostigao nivo od oko 4% krajem 2023, što se u velikoj meri odrazilo na domaće korisnike evroindeksiranih kredita s promenljivim kamatnim stopama. Nakon toga, od juna 2024. ECB je započela ciklus ublažavanja monetarne politike, što se odrazilo i na smanjenje EURIBOR-a, koje je trajalo sve do februara ove godine, kada je u uslovima povećane globalne neizvesnosti i izbijanja rata na Bliskom istoku povećana volatilnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, što se odrazilo, globalno posmatrano, i na cenu zaduživanja banaka. U takvim okolnostima povećana je i volatilnost EURIBOR-a, koji se od februara kretao blago uzlaznom putanjom, tako da tromesečni EURIBOR trenutno iznosi 2,27%, a šestomesečni 2,55%. Ipak, ove stope se ipak još uvek mogu smatrati povoljnim.
EURIBOR u narednom periodu
Kada je reč o kretanju EURIBOR-a u narednom periodu, ono će, kao i do sada, biti u najvećoj meri opredeljeno budućim odlukama ECB-a o osnovnim kamatnim stopama. U trenutnom ambijentu povećane geopolitičke neizvesnosti i istovremenog uticaja energetskog šoka na inflaciju zone evra naviše i na BDP naniže, teško je proceniti kakve će odluke ECB donositi u narednom periodu, ali je prema tržišnim očekivanjima zbog energetskog šoka verovatnije da će sledeći potez ECB-a biti povećanje nego smanjenje osnovnih kamatnih stopa. Važno je da korisnici evroindeksiranih kredita znaju da se kod kredita s varijabilnom kamatnom stopom primenjuje tačno određena stopa EURIBOR koja je unapred definisana ugovorom s bankom. U Srbiji se kod evroindeksiranih kredita s promenljivom kamatnom stopom najčešće koriste tromesečni i šestomesečni EURIBOR. Kamatna stopa na ove kredite sastoji se iz dva dela: fiksne marže banke, koja ostaje nepromenjena tokom čitavog perioda otplate, i promenljivog dela, odnosno EURIBOR-a, koji se usklađuje u rokovima definisanim ugovorom o kreditu, na primer na tri meseca ako se primenjuje tromesečni EURIBOR ili na šest meseci ako se primenjuje šestomesečni. Zbog toga promene EURIBOR-a direktno utiču na visinu kamate, a samim tim i na mesečnu ratu kredita kod kredita s varijabilnom kamatnom stopom. Na primeru bi to izgledalo ovako: ako bi kamatna stopa bila definisana kao šestomesečni EURIBOR, koji se trenutno nalazi na nivou od 2,55% uz maržu banke od 2%, ukupna kamatna stopa na kredit bila bi 4,55%. Ako bi nakon šest meseci EURIBOR porastao na 3,0%, ukupna kamatna stopa povećala bi se na 5,0%, dok bi u slučaju njegovog pada na 2,0% ukupna kamatna stopa iznosila 4,0%. Kada je reč o trenutnoj ceni evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu, bitno je naglasiti da su kamatne stope ostale relativno stabilne. Kamatna stopa na evroindeksirane kredite privredi u aprilu 2026. bila je na nivou od 5,2% (što je blago viši nivo nego na kraju 2025. godine), dok je kamatna stopa na kredite stanovništvu iznosila 4,6% (što je nivo kao u decembru 2025). Pri tome, kamatna stopa na najzastupljenije evroindeksirane kredite stanovništvu – stambene kredite iznosila je 4,4%.
Korisnici u Srbiji zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga
Važno je istaći da su, u slučaju znatnijeg rasta EURIBOR-a, korisnici kredita u Srbiji zaštićeni sistemskim rešenjima koja su ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koja ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa. Podsećanja radi, kako bi ublažila posledice rasta EURIBOR-a na građane, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. godine ograničila kamatne stope na stambene kredite na 4,08%. Zatim je po isteku ove mere, u decembru 2024. doneta Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa, kojom je predviđeno da se kod postojećih i novih kredita s promenljivom kamatnom stopom ne može primeniti kamatna stopa veća od 5%. Ova privremena odluka zamenjena je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, donetim u martu 2025, kojim se trajno i sistemski uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda fizičkih lica.
Kabinet guvernera
