08.06.2026.
Корисно је да знате… Шта је EURIBOR, како утиче на вашу рату и каква су очекивања у погледу његовог кретања?
Кретање европске међубанкарске каматне стопе – EURIBOR у фокусу је и стручне јавности, и грађана који отплаћују кредите у еврима. Како бисмо боље разумели динамику на међународним финансијским тржиштима и шта можемо очекивати у месецима који су пред нама, као и кључне факторе који обликују вредност EURIBOR-а и тренутним показатељима, у рубрици „Корисно је да знате” говорила је Ана Вујовић, млађи истраживач у Сектору за економска истраживања и статистику.
Шта је EURIBOR?
EURIBOR су каматне стопе на европском међубанкарском тржишту новца. То су каматне стопе по којима велике европске банке међусобно позајмљују новац и сматрају се најважнијим референтним каматним стопама на европском тржишту новца. Њихов значај превазилази међубанкарско тржиште, јер представљају основу за одређивање камата код бројних финансијских производа попут стамбених кредита, штедних рачуна и различитих финансијских уговора. Каматне стопе EURIBOR се одређују и објављују сваког радног дана у 11 часова на основу података које доставља група европских банака о томе по којој каматној стопи могу да позајме средства једна од друге, заснованим на оствареним трансакцијама. Приликом обрачуна 15% највиших и најнижих каматних стопа се искључује, а на основу преосталих стопа рачуна се просек који представља стопу EURIBOR. Када се говори о EURIBOR-у, често се стиче утисак да је реч о једној каматној стопи. Међутим, постоји пет стопа EURIBOR различите рочности: једнонедељни, једномесечни, тромесечни, шестомесечни и дванаестомесечни.
Шта утиче на кретање EURIBOR-а
Кретање EURIBOR-а је кључно опредељено одлукама Европске централне банке, па тако када ЕЦБ донесе одлуку да повећа своје основне каматне стопе, то је сигнал и пословним банкама да и оне повећају своје каматне стопе, што доводи до раста EURIBOR-а, и обрнуто – када ЕЦБ води експанзивну монетарну политику, EURIBOR обично опада. Ипак, и други фактори, укључујући и глобалне економске, финансијске и геополитичке факторе, такође могу утицати на кретање ових стопа. У последњих неколико година, кретање ових каматних стопа било је изузетно волатилно услед заоштравања монетарне политике ЕЦБ-а, раста глобалне инфлације и геополитичких тензија. Након вишегодишњег периода током ког се тромесечни EURIBOR налазио у негативној зони, половином 2022. године прешао је у позитивну зону и достигао ниво од око 4% крајем 2023, што се у великој мери одразило на домаће кориснике евроиндексираних кредита с променљивим каматним стопама. Након тога, од јуна 2024. ЕЦБ је започела циклус ублажавања монетарне политике, што се одразило и на смањење EURIBOR-а, које је трајало све до фебруара ове године, када је у условима повећане глобалне неизвесности и избијања рата на Блиском истоку повећана волатилност на међународном робном и финансијском тржишту, што се одразило, глобално посматрано, и на цену задуживања банака. У таквим околностима повећана је и волатилност EURIBOR-а, који се од фебруара кретао благо узлазном путањом, тако да тромесечни EURIBOR тренутно износи 2,27%, а шестомесечни 2,55%. Ипак, ове стопе се ипак још увек могу сматрати повољним.
EURIBOR у наредном периоду
Када је реч о кретању EURIBOR-а у наредном периоду, оно ће, као и до сада, бити у највећој мери опредељено будућим одлукама ЕЦБ-а о основним каматним стопама. У тренутном амбијенту повећане геополитичке неизвесности и истовременог утицаја енергетског шока на инфлацију зоне евра навише и на БДП наниже, тешко је проценити какве ће одлуке ЕЦБ доносити у наредном периоду, али је према тржишним очекивањима због енергетског шока вероватније да ће следећи потез ЕЦБ-а бити повећање него смањење основних каматних стопа. Важно је да корисници евроиндексираних кредита знају да се код кредита с варијабилном каматном стопом примењује тачно одређена стопа EURIBOR која је унапред дефинисана уговором с банком. У Србији се код евроиндексираних кредита с променљивом каматном стопом најчешће користе тромесечни и шестомесечни EURIBOR. Каматна стопа на ове кредите састоји се из два дела: фиксне марже банке, која остаје непромењена током читавог периода отплате, и променљивог дела, односно EURIBOR-а, који се усклађује у роковима дефинисаним уговором о кредиту, на пример на три месеца ако се примењује тромесечни EURIBOR или на шест месеци ако се примењује шестомесечни. Због тога промене EURIBOR-а директно утичу на висину камате, а самим тим и на месечну рату кредита код кредита с варијабилном каматном стопом. На примеру би то изгледало овако: ако би каматна стопа била дефинисана као шестомесечни EURIBOR, који се тренутно налази на нивоу од 2,55% уз маржу банке од 2%, укупна каматна стопа на кредит била би 4,55%. Ако би након шест месеци EURIBOR порастао на 3,0%, укупна каматна стопа повећала би се на 5,0%, док би у случају његовог пада на 2,0% укупна каматна стопа износила 4,0%. Када је реч о тренутној цени евроиндексираних кредита на домаћем тржишту, битно је нагласити да су каматне стопе остале релативно стабилне. Каматна стопа на евроиндексиране кредите привреди у априлу 2026. била је на нивоу од 5,2% (што је благо виши ниво него на крају 2025. године), док је каматна стопа на кредите становништву износила 4,6% (што је ниво као у децембру 2025). При томе, каматна стопа на најзаступљеније евроиндексиране кредите становништву – стамбене кредите износила је 4,4%.
Корисници у Србији заштићени Законом о заштити корисника финансијских услуга
Важно је истаћи да су, у случају знатнијег раста EURIBOR-а, корисници кредита у Србији заштићени системским решењима која су уграђена у Закон о заштити корисника финансијских услуга, а која ограничавају могућност наглог раста каматних стопа. Подсећања ради, како би ублажила последице раста EURIBOR-а на грађане, Народна банка Србије је у септембру 2023. године ограничила каматне стопе на стамбене кредите на 4,08%. Затим је по истеку ове мере, у децембру 2024. донета Одлука о привременом ограничењу каматних стопа, којом је предвиђено да се код постојећих и нових кредита с променљивом каматном стопом не може применити каматна стопа већа од 5%. Ова привремена одлука замењена је Законом о заштити корисника финансијских услуга, донетим у марту 2025, којим се трајно и системски уређује ограничење каматних стопа код стамбених кредита, али и код других кредитних производа физичких лица.
Кабинет гувернера
