28.04.2026.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na predstavljanju Izveštaja o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - „Hrabri stari svet” (Brave Old World)

Dobar dan svima,
Zaista imamo sreće da se, zahvaljujući našem dragom gospodinu Mateu (Kolanđeliju, regionalnom direktoru Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan) okupimo ponovo ovde. Moje je izuzetno zadovoljstvo da danas imamo za goste našeg dragog kolegu Dimitra Bogova (regionalnog glavnog ekonomistu u Sektoru za regionalnu politiku i strategiju u EBRD-u), kojeg svi pamtite kao guvernera centralne banke Severne Makedonije, s kojom imamo odličnu saradnju, iako je već treći guverner u toj centralnoj banci, a Dimitar je bio prvi kada sam ja došla u Narodnu banku Srbije. Posebno zadovoljstvo je što je danas s nama gospodin Ralf de Has (direktor Odeljenja za istraživanje u EBRD-u).

Prihvatila bih ja, Mateo, da budem na ovoj konferenciji zbog Vas, jer Vi to jeste zaslužili i, kao što uvek kažem, ljudi su institucije i najlepše lice institucije. Mateo je to bio za EBRD u Srbiji i ostaće. Rekla sam mu da je jedan od retkih ljudi čiji broj imam sačuvan u svom telefonu – njegov i broj gospodina Leva Ratnovskog (stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji), što je retkost, jer nemam običaj da na taj način lično komuniciram s predstavnicima međunarodnih institucija. Ali naslov prezentacije koju je gospodin De Has stavio za ovaj današnji događaj – „Hrabri stari svet” – nije slučajno odabran. Mislim da je Ralf neko ko ume da čita i ko ume da predvidi događaje, ili da čita one koji su ih predvideli i da u pravom trenutku kaže da je vreme da budemo „hrabri, stari svet”. A ja ću to čitati na svoj način – stari svet ne znači demografski star, nego da budemo hrabri u očuvanju starih vrednosti. Iako ćemo govoriti o demografiji i onome što ona danas čini za proizvodnju, opstanak, napredovanje u društvu, mi, u stvari, moramo da govorimo ne samo o brojevima već o tome kakve ljude gradimo i koje vrednosti u te ljude usađujemo. To je možda i vrednije od svih brojeva, migracionih procesa, demografskih procesa i one dobro poznate izreke: „Svi želimo da živimo dugo, ali niko ne voli da ostari”, što je još jedan od apsurda koji živimo. Ali prepoznati da je trenutak da govorimo o hrabrom, starom svetu, to ne može svako. Zato sam srećna što ste s nama. Onako kako Oldosa Hakslija nisu znali da čitaju na vreme, nego su se više bavili time ko je na njega uticao, ne shvatajući da ćemo doći u situaciju da je čovek koji je rođen 26. jula 1894. godine davno predvideo ono što mi danas živimo. U tom smislu, govorimo o hrabrosti za promene – odlaganje promena samo povećava troškove neminovnih prilagođavanja. Zašto to kažem? Od Oldosa Hakslija do danas, istorija i svi koji su beležili događaje utvrdili su i intuicijom i kvantitativno da na razočaranje građana više utiču recesije nego sami ratovi. Molim vas, od mene ponesite ovo kao najvažniju poruku i zaključak svega što ćemo govoriti – recesije razočaravaju ljude više nego i sam rat. Zato protiv recesije moramo da se borimo i zato nam je EBRD vrlo koristan saradnik u nečemu što se zove napredovanje i rast Srbije.

U prethodnom izveštaju u vašem fokusu bile su industrijske politike kao instrument za jačanje ekonomske otpornosti. Aktuelni izveštaj bavi se strukturnim izazovima s kojima su suočena i najrazvijenija tržišta i tržišta u razvoju.

Izveštaj koji će biti danas predstavljen nije izveštaj o starenju, iako je statistika jasna i nije ohrabrujuća. U njemu je dat presek ekonomske realnosti i dubokih ekonomskih posledica demografskih promena.

Demografske promene utiču na sve ključne segmente ekonomije – na tržište rada, na privredni rast i na dinamiku inflacije. Nažalost, trendovi su takvi da govorimo o sve manjem broju radnika u odnosu na ukupnu svetsku populaciju i sve većim fiskalnim pritiscima po tom osnovu. Kada se menjaju broj i struktura stanovništva, menja se i struktura rasta, što zahteva i strateške odgovore ekonomske politike.

I da budem još konkretnija. Kada kažemo demografske promene, nosioci ekonomske politike uglavnom govore o padu stope fertiliteta, starenju stanovništva i smanjenju radne snage. Ja produženje životnog veka vidim kao civilizacijsko dostignuće i volela bih da bude upotpunjeno i kvalitetnijim životom i zdravim starenjem tog hrabrog sveta. Jer čovek jeste i uvek će biti srce politike.

O demografskim promenama često sam govorila i na našem „srpskom Davosu” – Kopaonik biznis forumu, kao jednom od ključnih izazova koji su pred nosiocima ekonomskih politika. Činjenica je da će u godinama koje dolaze rast sve manje zavisiti od količine rada, a sve više od njegovog kvaliteta, prilagodljivosti i produktivnosti.

Sad bih mogla o svakom od ovih termina – i o kvalitetu, prilagodljivosti i produktivnosti – da govorim posebno, i to je ono na čemu insistiram. Ne bilo kakve ljude, već ljude koji neguju određene vrednosti. Prilagodljivost ne znači menjanje radnih mesta i traženje boljeg od boljeg pod izgovorom da ćete predugo ostati na jednom mestu i ući u rutinu. Ja iz perspektive Narodne banke Srbije mogu da kažem da biti u Narodnoj banci ne znači izgubiti prilagodljivost, jer mi koji jesmo u njoj i koji smo njeno lice prilagođavamo se okolnostima koje se menjaju, pa tako i prilagodljivost treba razumeti.

Zbog toga ću reći nekoliko reči o:
–    potencijalnom uticaju demografskih promena na ekonomski rast i stabilnost,
–    globalnim razlikama na ovom planu,
–    mogućim odgovorima i
–    merama koje se preduzimaju u Srbiji.

Prvo, u pogledu uticaja na ekonomski rast i stabilnost, izdvojila bih tri oblasti, naglašavajući da ljudi nisu statistika.
1.    Jedan od ekonomskih uticaja smanjenja radne snage jeste niži od potencijalnog rasta bruto domaćeg proizvoda, sa svim posledicama koje on nosi.
2.    Uticaj koji se često ističe jeste pritisak na penzione, socijalne i zdravstvene sisteme.
3.    Konačno, ako se demografskim promenama ne bude upravljalo na adekvatan način, pokazana otpornost evropskog tržišta rada, delimično i zahvaljujući migracionim procesima, ne da može biti testirana – već je na testu.

Drugo, ono što je i na ovom planu evidentno jesu globalna razilaženja, odnosno razlike u starosnoj strukturi regiona, o čemu će kolege, sigurna sam, detaljno govoriti. U regionima sa stanovništvom koje ubrzano stari traže se novi izvori rasta produktivnosti i oblikuju se mere za jačanje sistema socijalne zaštite. S druge strane, regioni s relativno mladom populacijom moraju značajno da ulažu u obrazovanje i otvaranje radnih mesta kako bi izbegli nestabilnost.

Šta mogu da budu rešenja?

• Ulaganje u tehnologiju i veštačku inteligenciju kojima se povećava produktivnost i nadoknađuje manjak radne snage. To ne znači da će isključivo napredna tehnologija rešiti negativne demografske trendove. Naprotiv. Dok tehnološke promene povećavaju produktivnost kod pojedinih zanimanja, kod drugih mogu da dovedu do istiskivanja radnika. Upravo tu i jeste ključna uloga politika. Da pomognu ljudima da se lakše i brže prilagođavaju, prekvalifikuju i da ostanu zaposleni. Moj gost i ja bismo rekli – previše razmišljanja ubija. Znači, dosada i nedostatak posla ubijaju. Iz ugla centralne banke, transformacija koja podiže produktivnost deluje dezinflatorno i podstiče rast u srednjem roku, ali samo ako se sprovede efikasno.
• Jedan od odgovora jesu i aktivne politike na tržištu rada kojima se povećavaju stope aktivnosti i participacije. Činjenica je da u gotovo svim zemljama još uvek postoji značajan potencijal za aktiviranje ljudi i njihovo uključivanje na tržište rada, i tu politike mogu biti značajan faktor neophodnih promena.
• Ali demografsko prilagođavanje se neće ostvariti samo delovanjem javnog sektora. Neophodno je i aktivno uključivanje privatnog sektora kao važnog nosioca prilagođavanja, što podrazumeva ulaganje koje povećava produktivnost, izvozne kapacitete, tehnologiju, znanja i konkurentnost.
• U Evropi se ističe i značaj migracija za ublažavanje nedostatka radne snage, ali i njima mora dobro da se upravlja.
• Konačno, strukturne reforme koje su usmerene na unapređenje obrazovnih sistema i ulaganje u ljudski kapital nemaju alternativu ni kada govorimo o efikasnom upravljanju demografskom tranzicijom. I tu se lista mogućih odgovora ne završava. Naprotiv. Ali nije na meni da dajem savete za dugoročne politike, kao što smo i mi u Narodnoj banci Srbije nezavisni u izboru instrumenata i mera za ostvarivanje naših ciljeva.

Ono što mogu i želim da kažem jeste da su globalno, tokom i nakon energetskog šoka iz 2022. godine, ubrzana ulaganja u obnovljive izvore energije. Takozvanu prljavu energiju menjamo čistijom. Ali ljude niko ne može da zameni. Zbog toga ću ponoviti da ulaganje u rast produktivnosti, koji će ljudima doneti kvalitetniji život i uštedeti vreme kao dragocen resurs, vidim kao ključni odgovor na promene o kojima danas govorimo. Neću otvarati temu kako će to slobodno vreme biti iskorišćeno i na koji način. Gde je tu Srbija?
U aktuelnom izveštaju EBRD-a Srbija je svrstana u grupu zemalja sa umerenim padom broja stanovnika od 13% u periodu između 1990. i 2023. godine, pri čemu je niska stopa fertiliteta ključni uzrok toga.

Zašto da ne kažem da smo od individualnosti i poštovanja pojedinca došli do toga da je sloboda živeti sam, ne stvarati porodicu i ne zasnivati je u onom najproduktivnijem periodu za ženu, smatrajući da karijera i sloboda ne idu zajedno. Sve žene u Narodnoj banci Srbije jesu antidokaz za to. I ko nije čuo, Narodna banka Srbije je prva u svetu po indeksu rodne ravnopravnosti od 178 centralnih banaka – više od 57% žena nalazi se na ključnim rukovodećim pozicijama. Ja sam guverner 14. godinu, tako da ćemo se mi uskoro boriti za prava muškaraca u Narodnoj banci Srbije. Ali ja na ovom mestu hoću da na temu fertiliteta kažem – ni žena bez muškarca ne može da postane majka. Što će reći, to gde počinje žena, a nastavlja se muškarac, ili gde počinje muškarac, a nastavlja se žena, nije pitanje koje je tema za nas. Ali fertilitet jeste i institucija braka, a ne samo priča o demografskim promenama. Sloboda može da postoji i u dobrom odnosu između muškarca i žene.

U poslednje vreme, kako EBRD navodi, Srbija ima suprotne trendove od većine ostalih evropskih zemalja. I na ovu temu neću koristiti „briselski” bezlični povratni glagol „desilo se” samo od sebe – učinili smo da Srbija ima nešto drugačije trendove.
Za razliku od proseka Evropske unije, gde je ukupna stopa fertiliteta smanjena sa 1,54 u 2014. na 1,34 u 2024. godini, Srbija u istom obimu beleži rast, sa 1,46 na 1,64. Divergencija u kretanjima u našu korist uticala je na to da Srbija popravi svoj rang među uporedivim evropskim zemljama i da sa 27. mesta od 36 zemalja u 2014. zauzme 5. mesto u 2024. godini. Srbija je i u grupi zemalja s relativno najnižim padom zaposlenosti žena posle porođaja.

U Srbiji je uspostavljen i Savet za porodicu i demografiju, a država razvija i prvu sveobuhvatnu Strategiju demografskog razvoja za period 2026–2036. godine, s projekcijama do 2050. godine.

Predstavljajući program razvoja Srbije za period do 2035. godine, predsednik Vučić je upravo politike u cilju jačanja nataliteta izdvojio kao prve i ključne za naš održiv rast i razvoj. Činjenica je da u odnosu na period pre petnaest godina imamo značajno povećanje finansijskih izdvajanja za porodice, poput:

• roditeljskog dodatka,
• direktne finansijske podrške porodicama u skladu s brojem dece, kao i
• subvencija majkama za kupovinu prve nekretnine.

Kroz mere podrške roditeljstvu, prioritetni zadatak ostaje isti: stvaranje ambijenta u kojem mladi ljudi prepoznaju svoju budućnost u Srbiji, ostaju u Srbiji i u Srbiji zasnivaju svoje porodice.

Uvažene kolege,
Na kraju, dajem nekoliko zaključaka:

• Demografske promene su spore, ali su njihovi efekti kumulativni i duboki, i zbog toga njima moramo strateški da upravljamo.
• Opet, činjenica je da ni dobra demografija, ako je samo ona prisutna, nije dovoljna za kvalitetan razvoj jednog društva. I to nas vraća na pitanje dobrih politika i strategija rasta.
• Svesni smo da je demografski trend rezultat delovanja veoma složenih faktora – od ekonomskih i socijalnih do kulturnih i zdravstvenih, zbog čega se i odgovori na ova pitanja nalaze u koordiniranom delovanju svih resora. Centralna banka ne može direktno da učestvuje u rešavanju demografskih promena, jer one nisu u našoj nadležnosti. Formalno nisu, ali mi možemo da doprinesemo sopstvenim primerom. Međutim, direktno pomažemo u kreiranju dobrih monetarnih i finansijskih uslova za dobre odgovore na njih.
• Ako ljudi veruju da će stabilnost potrajati, ona postaje trajnija. Kada su očekivanja usidrena, manja je verovatnoća da privremeni šokovi prerastu u trajnu inflaciju. U svetu sve starijeg stanovništva, u kom svaki procenat realnog dohotka ima sve veću važnost, očuvanje kupovne moći postaje ne samo ekonomski cilj nego i društvena obaveza.
• Zbog toga je očuvanje stabilnosti, ulaganje u ljude i u rast produktivnosti jedinstven odgovor na demografske i sve druge strukturne promene. Ne strah i ne improvizacija, već hrabrost za promene čije odlaganje povećava trošak neminovnih prilagođavanja. Iako aktuelni uslovi stavljaju fokus na kraći rok i na mere za njihovo prevazilaženje, upravljanje strukturnim promenama mora da bude prioritet.
• Na kraju, vera u ljude, vera u čoveka jeste nešto što nas održava u ovom teškom vremenu. A opet, kad je bilo lako, pa smo opet nastavili da se razvijamo.

Hvala svima.

I na kraju želim da kažem: Ako vaspitavate decu i ako su vas majke vaspitavale, nikad nemojte da polazite rečenicom: „Sve ja to mogu sama i ne treba mi niko”, jer čitav život je kompromis. Kompromis u smislu neponištavanja sopstvene ličnosti, ali dogovor i razgovor koji održava i porodicu i društvo i državu kao takvu. Mi možemo imati i mere, i sredstva i istraživanja, ali ako ne vaspitavamo ljude da živeti sam nije budućnost, uzalud su sve ostale politike. Za tu slogu i zajedništvo koje mi gradimo u Narodnoj banci Srbiji i na koje sam zaista ponosna, glasam i po pitanju demografskih politika.

Još jednom, dragi Mateo, čestitam na novoj funkciji, koja je zaslužena!

Kabinet guvernera