28/04/2026
Добар дан свима,
Заиста имамо среће да се, захваљујући нашем драгом господину Матеу (Коланђелију, регионалном директору Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за Западни Балкан) окупимо поново овде. Моје је изузетно задовољство да данас имамо за госте нашег драгог колегу Димитра Богова (регионалног главног економисту у Сектору за регионалну политику и стратегију у ЕБРД-у), којег сви памтите као гувернера централне банке Северне Македоније, с којом имамо одличну сарадњу, иако је већ трећи гувернер у тој централној банци, а Димитар је био први када сам ја дошла у Народну банку Србије. Посебно задовољство је што је данас с нама господин Ралф де Хас (директор Одељења за истраживање у ЕБРД-у).
Прихватила бих ја, Матео, да будем на овој конференцији због Вас, јер Ви то јесте заслужили и, као што увек кажем, људи су институције и најлепше лице институције. Матео је то био за ЕБРД у Србији и остаће. Рекла сам му да је један од ретких људи чији број имам сачуван у свом телефону – његов и број господина Лева Ратновског (сталног представника ММФ-а у Србији), што је реткост, јер немам обичај да на тај начин лично комуницирам с представницима међународних институција. Али наслов презентације коју је господин Де Хас ставио за овај данашњи догађај – „Храбри стари свет” – није случајно одабран. Мислим да је Ралф неко ко уме да чита и ко уме да предвиди догађаје, или да чита оне који су их предвидели и да у правом тренутку каже да је време да будемо „храбри, стари свет”. А ја ћу то читати на свој начин – стари свет не значи демографски стар, него да будемо храбри у очувању старих вредности. Иако ћемо говорити о демографији и ономе што она данас чини за производњу, опстанак, напредовање у друштву, ми, у ствари, морамо да говоримо не само о бројевима већ о томе какве људе градимо и које вредности у те људе усађујемо. То је можда и вредније од свих бројева, миграционих процеса, демографских процеса и оне добро познате изреке: „Сви желимо да живимо дуго, али нико не воли да остари”, што је још један од апсурда који живимо. Али препознати да је тренутак да говоримо о храбром, старом свету, то не може свако. Зато сам срећна што сте с нама. Онако како Олдоса Хакслија нису знали да читају на време, него су се више бавили тиме ко је на њега утицао, не схватајући да ћемо доћи у ситуацију да је човек који је рођен 26. јула 1894. године давно предвидео оно што ми данас живимо. У том смислу, говоримо о храбрости за промене – одлагање промена само повећава трошкове неминовних прилагођавања. Зашто то кажем? Од Олдоса Хакслија до данас, историја и сви који су бележили догађаје утврдили су и интуицијом и квантитативно да на разочарање грађана више утичу рецесије него сами ратови. Молим вас, од мене понесите ово као најважнију поруку и закључак свега што ћемо говорити – рецесије разочаравају људе више него и сам рат. Зато против рецесије морамо да се боримо и зато нам је ЕБРД врло користан сарадник у нечему што се зове напредовање и раст Србије.
У претходном извештају у вашем фокусу биле су индустријске политике као инструмент за јачање економске отпорности. Актуелни извештај бави се структурним изазовима с којима су суочена и најразвијенија тржишта и тржишта у развоју.
Извештај који ће бити данас представљен није извештај о старењу, иако је статистика јасна и није охрабрујућа. У њему је дат пресек економске реалности и дубоких економских последица демографских промена.
Демографске промене утичу на све кључне сегменте економије – на тржиште рада, на привредни раст и на динамику инфлације. Нажалост, трендови су такви да говоримо о све мањем броју радника у односу на укупну светску популацију и све већим фискалним притисцима по том основу. Када се мењају број и структура становништва, мења се и структура раста, што захтева и стратешке одговоре економске политике.
И да будем још конкретнија. Када кажемо демографске промене, носиоци економске политике углавном говоре о паду стопе фертилитета, старењу становништва и смањењу радне снаге. Ја продужење животног века видим као цивилизацијско достигнуће и волела бих да буде употпуњено и квалитетнијим животом и здравим старењем тог храброг света. Јер човек јесте и увек ће бити срце политике.
О демографским променама често сам говорила и на нашем „српском Давосу” – Копаоник бизнис форуму, као једном од кључних изазова који су пред носиоцима економских политика. Чињеница је да ће у годинама које долазе раст све мање зависити од количине рада, а све више од његовог квалитета, прилагодљивости и продуктивности.
Сад бих могла о сваком од ових термина – и о квалитету, прилагодљивости и продуктивности – да говорим посебно, и то је оно на чему инсистирам. Не било какве људе, већ људе који негују одређене вредности. Прилагодљивост не значи мењање радних места и тражење бољег од бољег под изговором да ћете предуго остати на једном месту и ући у рутину. Ја из перспективе Народне банке Србије могу да кажем да бити у Народној банци не значи изгубити прилагодљивост, јер ми који јесмо у њој и који смо њено лице прилагођавамо се околностима које се мењају, па тако и прилагодљивост треба разумети.
Због тога ћу рећи неколико речи о:
– потенцијалном утицају демографских промена на економски раст и стабилност,
– глобалним разликама на овом плану,
– могућим одговорима и
– мерама које се предузимају у Србији.
Прво, у погледу утицаја на економски раст и стабилност, издвојила бих три области, наглашавајући да људи нису статистика.
1. Један од економских утицаја смањења радне снаге јесте нижи од потенцијалног раста бруто домаћег производа, са свим последицама које он носи.
2. Утицај који се често истиче јесте притисак на пензионе, социјалне и здравствене системе.
3. Коначно, ако се демографским променама не буде управљало на адекватан начин, показана отпорност европског тржишта рада, делимично и захваљујући миграционим процесима, не да може бити тестирана – већ је на тесту.
Друго, оно што је и на овом плану евидентно јесу глобална разилажења, односно разлике у старосној структури региона, о чему ће колеге, сигурна сам, детаљно говорити. У регионима са становништвом које убрзано стари траже се нови извори раста продуктивности и обликују се мере за јачање система социјалне заштите. С друге стране, региони с релативно младом популацијом морају значајно да улажу у образовање и отварање радних места како би избегли нестабилност.
Шта могу да буду решења?
Оно што могу и желим да кажем јесте да су глобално, током и након енергетског шока из 2022. године, убрзана улагања у обновљиве изворе енергије. Такозвану прљаву енергију мењамо чистијом. Али људе нико не може да замени. Због тога ћу поновити да улагање у раст продуктивности, који ће људима донети квалитетнији живот и уштедети време као драгоцен ресурс, видим као кључни одговор на промене о којима данас говоримо. Нећу отварати тему како ће то слободно време бити искоришћено и на који начин. Где је ту Србија?
У актуелном извештају ЕБРД-а Србија је сврстана у групу земаља са умереним падом броја становника од 13% у периоду између 1990. и 2023. године, при чему је ниска стопа фертилитета кључни узрок тога.
Зашто да не кажем да смо од индивидуалности и поштовања појединца дошли до тога да је слобода живети сам, не стварати породицу и не заснивати је у оном најпродуктивнијем периоду за жену, сматрајући да каријера и слобода не иду заједно. Све жене у Народној банци Србије јесу антидоказ за то. И ко није чуо, Народна банка Србије је прва у свету по индексу родне равноправности од 178 централних банака – више од 57% жена налази се на кључним руководећим позицијама. Ја сам гувернер 14. годину, тако да ћемо се ми ускоро борити за права мушкараца у Народној банци Србије. Али ја на овом месту хоћу да на тему фертилитета кажем – ни жена без мушкарца не може да постане мајка. Што ће рећи, то где почиње жена, а наставља се мушкарац, или где почиње мушкарац, а наставља се жена, није питање које је тема за нас. Али фертилитет јесте и институција брака, а не само прича о демографским променама. Слобода може да постоји и у добром односу између мушкарца и жене.
У последње време, како ЕБРД наводи, Србија има супротне трендове од већине осталих европских земаља. И на ову тему нећу користити „бриселски” безлични повратни глагол „десило се” само од себе – учинили смо да Србија има нешто другачије трендове.
За разлику од просека Европске уније, где је укупна стопа фертилитета смањена са 1,54 у 2014. на 1,34 у 2024. години, Србија у истом обиму бележи раст, са 1,46 на 1,64. Дивергенција у кретањима у нашу корист утицала је на то да Србија поправи свој ранг међу упоредивим европским земљама и да са 27. места од 36 земаља у 2014. заузме 5. место у 2024. години. Србија је и у групи земаља с релативно најнижим падом запослености жена после порођаја.
У Србији је успостављен и Савет за породицу и демографију, а држава развија и прву свеобухватну Стратегију демографског развоја за период 2026–2036. године, с пројекцијама до 2050. године.
Представљајући програм развоја Србије за период до 2035. године, председник Вучић је управо политике у циљу јачања наталитета издвојио као прве и кључне за наш одржив раст и развој. Чињеница је да у односу на период пре петнаест година имамо значајно повећање финансијских издвајања за породице, попут:
Кроз мере подршке родитељству, приоритетни задатак остаје исти: стварање амбијента у којем млади људи препознају своју будућност у Србији, остају у Србији и у Србији заснивају своје породице.
Уважене колеге,
На крају, дајем неколико закључака:
Хвала свима.
И на крају желим да кажем: Ако васпитавате децу и ако су вас мајке васпитавале, никад немојте да полазите реченицом: „Све ја то могу сама и не треба ми нико”, јер читав живот је компромис. Компромис у смислу непоништавања сопствене личности, али договор и разговор који одржава и породицу и друштво и државу као такву. Ми можемо имати и мере, и средства и истраживања, али ако не васпитавамо људе да живети сам није будућност, узалуд су све остале политике. За ту слогу и заједништво које ми градимо у Народној банци Србији и на које сам заиста поносна, гласам и по питању демографских политика.
Још једном, драги Матео, честитам на новој функцији, која је заслужена!
Кабинет гувернера
