24.03.2026.

Uvodni govor guvernera Jorgovanke Tabaković na prezentaciji Međunarodnog monetarnog fonda „Privreda Evropske unije i globalna ekonomska kretanja“

Dame i gospodo, poštovani predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, drage kolege,

U decembru smo imali sjajnu prezentaciju regionalnog ekonomskog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu od strane gospodina Daningera. Godinu dana pre njega čuli smo i gospodina Vebera.

Na moje veliko zadovoljstvo, danas želim posebnu dobrodošlicu u Narodnu banku Srbije gospodinu Nabaru. Gospodin Nabar je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za zonu evra i pomoćnik direktora evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda.

Za one koji ne znaju, što verujem da je većina, gospodin Nabar je u mladosti živeo u Smederevu i posle 37 godina ponovo je u Srbiji i nadomak Smedereva, gde je proveo divne godine.

Pozdravljam i vašeg i našeg gospodina Ratnovskog, dragog Leva, koji nije samo stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji nego i neko ko budno bdi nad onim problemima koje imamo, dakle – ne nad onim što mi radimo, nego nad problemima s kojima se suočavamo i uvek želi da nam pomogne da te probleme razumemo na najbolji način i da nađemo najbolja rešenja za njih, zbog čega želim javno, pred svima vama, da mu odam priznanje.

Gospodin Nabar će govoriti o globalnim izgledima, a posebno o politikama u Evropskoj uniji. S obzirom na to da su evropske zemlje ključni ekonomski partneri Srbije, ocene koje ćete danas izneti posebno su nam značajne.

  • U januaru, dobra vest za Srbiju bilo je to što je Međunarodni monetarni fond, u odnosu na oktobar, blago korigovao naviše projekciju privrednog rasta zone evra za ovu godinu.
  • Ipak, u odnosu na januar, svet se dodatno promenio. Ne nabolje. Govoreći na simpozijumu u Japanu na temu „Budućnost globalne ekonomije tokom fluidnog međunarodnog ekonomskog i monetarnog poretka”, gospođa Kristalina Georgijeva iznela je procene Međunarodnog monetarnog fonda da svaki porast cena nafte od 10 procenata, ako se nastavi tokom većeg dela ove godine, dovodi do povećanja globalne inflacije za 40 baznih poena i pada globalne proizvodnje od 0,1 do 0,2 procenta. I Evropska centralna banka je u četvrtak objavila svoje nove makroekonomske projekcije uz dva dodatna scenarija prema kojima rast cene nafte može imati značajne makroekonomske efekte, mereno i inflacijom i privrednim rastom.
    • U Srbiji smo i na aktuelne šokove koji se odražavaju na tržište energenata reagovali odmah, setom značajnih mera kojima se štite i građani i privreda.
  • Za nas je važna i analiza Međunarodnog monetarnog fonda, o čijim je rezultatima i gospodin Alfred Kamer nedavno govorio, a odnosi se na paket reformi na nivou Evropske unije i na nacionalnim nivoima radi stvaranja jedinstvenog tržišta Evropske unije u punom kapacitetu. Zaključak je da bi te reforme mogle da povećaju produktivnost u Evropskoj uniji za oko 20 procenata, a vremenom bi bruto domaći proizvod po glavi stanovnika mogao da se poveća za oko 35 procenata.

Znam da je pitanje rasta produktivnosti, između ostalog, predmet profesionalnog interesovanja gospodina Nabara. Danas svedočimo tome da izvore održivog rasta produktivnosti mnogi vide u razvoju i primeni najsavremenijih tehnologija, gde američka preduzeća imaju značajnu prednost u odnosu na evropska. To mora da se promeni ako se želi smanjenje tog jaza.

Kada je reč o Srbiji, za sumiranje kretanja u 2025. godini citiraću ocenu Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda: „Promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti.”

I za naredni period za Srbiju vidimo iste tendencije, kao što ni mi ni Međunarodni monetarni fond ne vidimo alternativu nastavku dobre monetarne politike. Podsetiću da je Srbija jedna od dve zemlje za koju je u oktobarskom regionalnom izveštaju ocenjeno da je referentna kamatna stopa na nivou koji i Tejlorovo pravilo preporučuje.

Poštovane kolege,

Mi znamo da monetarna politika ne može da ostvari svoj puni potencijal ako i fiskalna politika nije dobra. Važi i obrnuto. I dok Međunarodni monetarni fond upozorava Evropu da joj bez strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije i održivog rasta preti rast javnog duga koji bi se u proseku mogao približiti cifri od 130% bruto domaćeg proizvoda do 2040. godine, Srbija se izdvaja kao primer zemlje sa učešćem javnog duga koje je ispod 45% bruto domaćeg proizvoda, daleko ispod vrednosti kriterijuma iz Mastrihta.

I pre nego što dam reč našem domaćinu u Narodnoj banci Srbije, gospodinu Ratnovskom, ja ću završiti svoje obraćanje jednom anegdotom, a vi ćete iz ove anegdote izvući zaključak.

Maks Plank, nakon što je dobio Nobelovu nagradu iz fizike, išao je po Nemačkoj držeći standardna predavanja o novoj kvantnoj mehanici. Vremenom je njegov šofer zapamtio to predavanje i rekao: „Da li biste imali nešto protiv, profesore Plank, da zamenimo mesta i da ja umesto Vas održim predavanje, a da Vi sedite među publikom i nosite moju šofersku kapu? Toliko sam puta slušao Vaše predavanje i bukvalno znam sve.” „Zašto da ne”, reče Plank, i tako je šofer ustao i održao dugo predavanje o kvantnoj mehanici. U jednom trenutku ustao je jedan profesor fizike i postavio mu je ekstremno teško pitanje. Šofer je rekao: „Pa, iznenađen sam da u naprednom gradu kao što je Minhen dobijem tako prosto pitanje. Evo, zamoliću svog šofera da izađe i objasni nam to.”

Moj zaključak: Danas postoje dve vrste znanja. Jedno je plankovsko znanje, kojim vladaju ljudi koji stvarno znaju, koji su učili i stekli sposobnost. Drugo je površno znanje, znanje Plankovog šofera, onih koji su naučili da prepričavaju, kopiraju, grabe, pričaju da sve najbolje znaju! Prvi su tihi i korisni, drugi – glasni i opasni. Vodite računa! Mi imamo sreće da imamo ove prve među nama. Izvolite, gospodine Lev.

Kabinet guvernera