24/03/2026

Даме и господо, поштовани представници Међународног монетарног фонда, драге колеге,
У децембру смо имали сјајну презентацију регионалног економског извештаја Међународног монетарног фонда за Европу од стране господина Данингера. Годину дана пре њега чули смо и господина Вебера.
На моје велико задовољство, данас желим посебну добродошлицу у Народну банку Србије господину Набару. Господин Набар је шеф мисије Међународног монетарног фонда за зону евра и помоћник директора европског одељења Међународног монетарног фонда.
За оне који не знају, што верујем да је већина, господин Набар је у младости живео у Смедереву и после 37 година поново је у Србији и надомак Смедерева, где је провео дивне године.
Поздрављам и вашег и нашег господина Ратновског, драгог Лева, који није само стални представник Међународног монетарног фонда у Србији него и неко ко будно бди над оним проблемима које имамо, дакле – не над оним што ми радимо, него над проблемима с којима се суочавамо и увек жели да нам помогне да те проблеме разумемо на најбољи начин и да нађемо најбоља решења за њих, због чега желим јавно, пред свима вама, да му одам признање.
Господин Набар ће говорити о глобалним изгледима, а посебно о политикама у Европској унији. С обзиром на то да су европске земље кључни економски партнери Србије, оцене које ћете данас изнети посебно су нам значајне.
Знам да је питање раста продуктивности, између осталог, предмет професионалног интересовања господина Набара. Данас сведочимо томе да изворе одрживог раста продуктивности многи виде у развоју и примени најсавременијих технологија, где америчка предузећа имају значајну предност у односу на европска. То мора да се промени ако се жели смањење тог јаза.
Када је реч о Србији, за сумирање кретања у 2025. години цитираћу оцену Одбора извршних директора Међународног монетарног фонда: „Промишљене макроекономске политике Србије и снажна сарадња с Међународним монетарним фондом донеле су импресивне резултате. Висок ниво девизних резерви, високи депозити државе, као и отпоран и добро капитализован банкарски сектор, пружају важну подршку у савладавању актуелних изазова. Фискална дисциплина се строго одржава, а монетарна политика остаје опрезна, чиме се чува кредибилитет економских политика. Наставак опрезне монетарне политике и отпоран финансијски сектор остаће важан ослонац у периоду појачане неизвесности.”
И за наредни период за Србију видимо исте тенденције, као што ни ми ни Међународни монетарни фонд не видимо алтернативу наставку добре монетарне политике. Подсетићу да је Србија једна од две земље за коју је у октобарском регионалном извештају оцењено да је референтна каматна стопа на нивоу који и Тејлорово правило препоручује.
Поштоване колеге,
Ми знамо да монетарна политика не може да оствари свој пуни потенцијал ако и фискална политика није добра. Важи и обрнуто. И док Међународни монетарни фонд упозорава Европу да јој без структурних реформи, фискалне консолидације и одрживог раста прети раст јавног дуга који би се у просеку могао приближити цифри од 130% бруто домаћег производа до 2040. године, Србија се издваја као пример земље са учешћем јавног дуга које је испод 45% бруто домаћег производа, далеко испод вредности критеријума из Мастрихта.
И пре него што дам реч нашем домаћину у Народној банци Србије, господину Ратновском, ја ћу завршити своје обраћање једном анегдотом, а ви ћете из ове анегдоте извући закључак.
Макс Планк, након што је добио Нобелову награду из физике, ишао је по Немачкој држећи стандардна предавања о новој квантној механици. Временом је његов шофер запамтио то предавање и рекао: „Да ли бисте имали нешто против, професоре Планк, да заменимо места и да ја уместо Вас одржим предавање, а да Ви седите међу публиком и носите моју шоферску капу? Толико сам пута слушао Ваше предавање и буквално знам све.” „Зашто да не”, рече Планк, и тако је шофер устао и одржао дуго предавање о квантној механици. У једном тренутку устао је један професор физике и поставио му је екстремно тешко питање. Шофер је рекао: „Па, изненађен сам да у напредном граду као што је Минхен добијем тако просто питање. Ево, замолићу свог шофера да изађе и објасни нам то.”
Мој закључак: Данас постоје две врсте знања. Једно је планковско знање, којим владају људи који стварно знају, који су учили и стекли способност. Друго је површно знање, знање Планковог шофера, оних који су научили да препричавају, копирају, грабе, причају да све најбоље знају! Први су тихи и корисни, други – гласни и опасни. Водите рачуна! Ми имамо среће да имамо ове прве међу нама. Изволите, господине Лев.
Кабинет гувернера