30.01.2026.
Ako ste krajem prošle godine pratili vesti iz oblasti digitalizacije i poslovanja, verovatno je do vas došla informacija da je Narodna banka Srbije razvila Centralni registar elektronskih menica (CReM) omogućivši upotrebu elektronskih menica od 1. decembra 2025. godine.
Bez obzira na to da li svakodnevno radite s menicama ili ste se s njima susreli samo prilikom uzimanja kredita u banci, moguće je da imate dileme oko toga šta je uopšte CReM i kako funkcioniše, odnosno šta su zapravo elektronske menice i na koji način će se koristiti.
Ako su to vaše dileme, na pravom ste mestu, jer je u današnjoj rubrici „Korisno je da znate” Vladan Petković iz Direkcije za zakonodavno-pravne poslove odgovorio na navedena pitanja.
Šta su menice i zašto je bilo potrebno digitalizovati ih?
Vladan Petković iz Direkcije za zakonodavno-pravne poslove je najpre objasnio šta su menice i zašto se javila potreba za njihovom digitalizacijom. „U pravnom smislu menice su strogo formalne hartije od vrednosti koje sadrže pravo meničnog poverioca da zahteva isplatu menice od meničnog dužnika u skladu sa sadržinom koja je na njima upisana, preko suda ili direktno kod banke dužnika. Pri tome, upotrebljavaju se po brojnim poslovima, gde se koriste kao sredstvo obezbeđenja i sredstvo za naplatu.”
Petković je posebno istakao da je pri odluci da otpočne projekat digitalizacije menica i razvije CReM Narodna banka Srbije imala u vidu opšte trendove digitalizacije, značaj, obim i način dosadašnjeg korišćenja papirnih menica. Pored toga, napomenuo je da je Narodna banka Srbije bila svesna da je digitalizacija menica neophodna kako bi se postigla puna digitalna zaokruženost određenih poslovnih procesa čiji su menice sastavni deo. Takvi poslovni procesi su npr. onlajn-krediti kod banaka.
Šta je Centralni registar elektronskih menica i čemu služi?
„CReM je najlakše objasniti kao savremenu korisničku veb-aplikaciju, koja je napravljena kako bi se u njoj koristile elektronske menice. To znači da, kada pristupite ovoj aplikaciji, imate mogućnost da u njoj sami popunite e-menicu putem unapred definisanih polja, da je potpišete, kao i da je pošaljete na registraciju i predate svom poveriocu”, istakao je Petković. On je objasnio da kao poverilac imate mogućnost da ovu e-menicu prenesete na novog poverioca, da je dodatno popunite, kao i da u okviru aplikacije kreirate platni nalog i pošaljete e-menicu direktno na naplatu kod banke dužnika. Dakle, sve možete uraditi sa svog računara, od kreiranja do naplate e-menice, bez odlaska u banku, bez popunjavanja papira ili dostavljanja dodatnih dokumenata banci.
Cilj zbog kojeg se Narodna banka Srbije odlučila za digitalizaciju menice pravljenjem posebne aplikacije jeste dostizanje povećane sigurnosti u digitalnom svetu. Drugim rečima, to je urađeno kako bi se sprečile slobodna cirkulacija i potencijalna zloupotreba e-menica i kako bi se istovremeno obezbedilo mesto na kome bi se na pouzdan i centralizovan način beležili relevantni podaci o korišćenju određene e-menice. „Posmatrajte to ovako. Ako bi postojala mogućnost da dužnik sam kreira e-menicu mimo aplikacije Narodne banke Srbije i tu menicu vam pošalje recimo kao potpisani pdf dokument, da li biste vi zaista mogli da znate da on nije isti dokument poslao na npr. imejl-adrese više različitih poverilaca? Informatičko rešenje Narodne banke Srbije upravo sprečava ovakve zloupotrebe i u tome je njegova najveća prednost”, naglasio je Vladan Petković.
Karakteristike e-menica
Kada su u pitanju karakteristike e-menica, Petković kaže da u informatičkom ali i pravnom smislu e-menice posebni elektronski dokumenti, kojima se dodeljuje tačno određen serijski broj koji se ne može javiti ni na jednoj drugoj elektronskoj menici. „Dakle, elektronska menica koju izdate ili prihvatite kao poverilac biće jedna i jedinstvena, što znači da neće postojati dve iste elektronske menice”, istakao je on. Posebno je naglasio da e-menice, ali i određene bitne radnje koje budete preduzimali u okviru aplikacije CReM, mogu da se potpisuju samo kvalifikovanim elektronskim potpisom na daljinu, jer je on u pravnom smislu jedini u potpunosti izjednačen sa svojeručnim potpisom. „Taj kvalifikovani elektronski potpis je u ovom trenutku moguće staviti na e-menicu korišćenjem aplikacije ConsentID, koju izdaje Kancelarija za IT i eUpravu”, rekao je Petković. S tim u vezi, Narodna banka Srbije posebno ističe da ovu aplikaciju možete jednostavno preuzeti na svoj mobilni telefon, a kredencijale za njenu aktivaciju možete dobiti u brzom i jednostavnom postupku na puno lokacija koje su za to namenjene, npr. u brojnim poštama širom zemlje.
Pristup CReM-u i uloga banaka u radu sistema
Petković je objasnio da, kako biste koristili aplikaciju Narodne banke Srbije, potrebno je da sa svojom bankom imate ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, i da pored toga ugovorite korišćenje CReM-a, te odredite lica koja će moći da potpisuju e-menice. „Neophodna je usluga elektronskog bankarstva jer je aplikaciji moguće pristupiti samo iz vašeg naloga e-bankarstva, koji možete posmatrati kao svojevrsna digitalna vrata za pristup vašem nalogu u CReM”, naglasio je on. To je urađeno kako bi Narodna banka Srbije preko banaka imala pouzdan podatak o tome koji tačno korisnik pristupa aplikaciji, pošto će banke pri vašem pristupu slati Narodnoj banci Srbije taj podatak.
Posebno je istakao da se tu uloga banaka nikako ne iscrpljuje. „Naime, aplikacija CReM je povezana s bankama i u određenim daljim koracima i radnjama. To znači da se za sve bitne radnje koje preduzmete u CReM-u i koje sa sobom nose važne pravne posledice, kao što je slučaj sa izdavanjem, avaliranjem, prenosom ili brisanjem e-menice, biti neophodno da vaša banka potvrdi da je određenu radnju iniciralo ili potpisalo ovlašćeno lice. U tu svrhu postoji automatizovan i siguran kanal komunikacije CReM-a s bankama”, objasnio je Petković.
Omogućeno korišćenje e-menica i u sudskim postupcima
E-menice su kao elektronski dokumenti osmišljeni u potpunosti u skladu sa Zakonom o menici i Zakonom o elektronskom dokumentu, čime su obezbeđeni njihova puna pravna valjanost i primenljivost. „To znači da, kao što poverioci i sada mogu zahtevati izvršenje papirne menice u postupku preko suda, isto će moći da rade i u pogledu e-menica. Međutim, za razliku od originala papirne menice, u slučaju elektronskih menica sudu ćete dostavljati zvaničan izvod o e-menici, koji Narodna banka Srbije izdaje na osnovu zahteva koji podnesete preko aplikacije”, rekao je Petković. On je istakao i da će se, u zavisnosti od vašeg zahteva, ovaj izvod izdavati u elektronskom obliku ili u papiru. „U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, ovaj izvod se može koristiti za ostvarivanje prava po osnovu e-menice umesto originala elektronske menice, a na njemu će, pored podataka sa same e-menice, biti vidljivi i podaci o njenom korišćenju koji se beleže u CReM-u (npr. o tome kada je napravljena, kada je poslata na registraciju ili kada ju je poverilac primio ili poslao na naplatu)”, rekao je on.
Naknade za korišćenje CReM-a
Petković je naglasio da će naknade za korišćenje CReM-a biti vrlo povoljne, regulatorno ograničene i niže od postojećih. „Primera radi, registracija elektronske menice koštaće vas najviše 50 dinara, za razliku od postojećeg stanja, gde registracija papirne menice košta otprilike 200 dinara”, istakao je on. Naknade za radnje koje izvršite u aplikaciji CReM plaćate automatski preko banke čije elektronsko bankarstvo koristite, s tim što je početak korišćenja e-menica potpuno besplatan i banka ne sme da vam za omogućavanje ove usluge naplati bilo kakvu naknadu.
Od kada se i kako može koristiti CReM?
Vladan Petković je istakao da, ako ste pravno lice ili preduzetnik, možete da počnete da koristite elektronske menice već danas. S druge strane, građani će korišćenju registra moći da pristupe od kraja novembra ove godine.
Prema njegovim rečima, banke će kao menični poverioci i dužnici postati korisnici CReM-a od 1. juna ove godine i od tog datuma će biti u obavezi da po bankarskim poslovima prihvataju elektronske menice svojih korisnika ako oni budu želeli da koriste digitalizovane menice, a ne papirne. Banke će taj izbor korisnika morati da poštuju i neće smeti da ih usmeravaju da koriste papirne menice.
Prednosti e-menica
Za slučaj da se i dalje pitate zašto biste koristili elektronske umesto papirnih menica, Petković na kraju videa kaže da e-menice omogućavaju brže, jednostavnije i sigurnije poslovanje. „Sve menične radnje – kreiranje, potpisivanje, prenos, brisanje i naplata preko banaka – obavljaju se elektronski, bez odlaska u banku i bez papira”, istakao je on. Sistem smanjuje mogućnost grešaka, štedi vreme i troškove, a podaci su trajno sačuvani i zaštićeni u CReM-u. Takođe, napomenuo je da, ako ste dužnik koji izdaje elektronsku menicu, u svakom trenutku ćete znati šta se s njom dešava, a ako ste poverilac, imaćete povećanu sigurnost u pogledu autentičnosti menice i postojanja ovlašćenja potpisnika, kao i olakšani i brži način naplate e-menice preko poslovne banke.
Kabinet guvernera
