25.07.2025.
Današnja tema rubrike „Korisno je da znate” jeste zaštita od aktuelnih prevara u platnom prometu koje započinju prijemom tekstualne poruke. O tome na koji način se možete zaštititi od prevara koje dolaze putem SMS poruke objašnjava u nastavku Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
Fišing i investiciona prevara
„Digitalizacija ekonomije pretvorila je digitalne kanale u glavne izvore finansijskih prevara. Trenutno dva najčešća tipa prevarnih šema jesu fišing prevara i investiciona prevara.” Prema rečima Đorđa Gojkovića, pod fišing prevarama smatraju se situacije u kojima kriminalci od korisnika zahtevaju podatke za plaćanje kako bi samostalno izvršili neodobrene platne transakcije koristeći te podatke. „Sam naziv prevare potiče od engleske reči za glagol pecati – aludirajući na način na koji kriminalci dolaze do željenih podataka.” Đorđe Gojković ističe da se pod investicionim prevarama pak smatraju situacije u kojima kriminalci navode korisnika da sam izvrši platnu transakciju ka licu koje nije ono za koje se predstavlja. I da kod fišing i kod investicionih prevara kriminalci prethodno stiču poverenje žrtve ili koriste nepažnju korisnika na različite načine.
„Kod fišinga putem SMS-a, kriminalci će gotovo uvek pokušati da se predstave kao neko drugo lice. Najčešći primeri kod nas su lažno predstavljanje imenom javnih preduzeća poput Pošte Srbije ili Elektrodistribucije, institucija odnosno državnih organa poput ministarstava, telko operatora poput MTS-a ili pak imenom privrednih društava poput banaka”, kaže on. Kada su u pitanju investicione prevare putem SMS-a, kriminalci će obično kontaktirati s korisnicima predstavljajući se kao brokeri, uspešni biznismeni, advokati ostavioca koji iza sebe ostavlja veliko bogatstvo, finansijski savetnici i slično.
Kako prepoznati prevaru putem poruke
Đorđe Gojković objašnjava da je prvi i osnovni korak ne samo kod fišing i investicionih prevara već i kod digitalne bezbednosti uopšte – provera pošiljaoca. Da li poruka stiže s nepoznatog broja? Da li je to pozivni broj strane države? Najveći broj poruka od nepoznatih pošiljaoca, a naročito sa stranih brojeva, koje makar posredno imaju veze s vašim finansijama, jesu poruke koje šalju kriminalci.
Međutim, šta ako, kao u trenutno aktuelnim prevarama, poruka stiže od pouzdanog pošiljaoca i oslanja se na dotadašnje poruke koje vam je slao? „Pre svega, dobro čitajte sam tekst poruke. Ukoliko poruka upućuje na nepoznati link, potrebno je biti krajnje oprezan. Često same poruke sadrže gramatičke greške, odnosno nezgrapne formulacije. Ako poruka sadrži link na koji vas upućuje, u slučaju prevara taj link će gotovo uvek biti različit od linka pravog sajta na koji vas upućuje, čak i ako sam sajt izgleda isto”, objašnjava Đorđe Gojković. On kaže da je najbolji savet da uopšte ne otvarate nepoznate linkove od nepoznatih pošiljalaca, a ako niste sigurni da li je link pravi, uvek možete uporediti link s pravim, verifikovanim linkom veb-sajta kome ćete pristupiti preko pretraživača. I najmanja razlika u redu reči ili broju slova treba da bude crveni alarm da je reč o prevari.
On posebno ističe i da kriminalci koji se bave prevarama u platnom prometu često koriste emocije straha i žurbe korisnika. „Prosečan čovek uvek reaguje na opasnost, naročito ako mu je ona predočena kao neposredna. Tako, recimo, ako vam se u izgled stavlja nekakva opasnost od gubitka novca, isključenja televizije, struje ili vode ili druga šteta koju morate sprečiti u nerealno kratkom vremenskom roku – reč je o prevari.” On napominje da, iako je životni tempo generalno užurban, nijedna institucija, ustanova ili javno preduzeće neće od vas tražiti reakciju u nekoliko minuta, o čemu god da je reč. Pribrano pročitajte poruku i izvršite prethodno pomenute provere.
Previše dobro da bi bilo istinito
Kriminalci koji se bave investicionim prevarama uglavnom koriste druge porive čoveka poput želje da materijalno doprinese sebi i porodici, kao i ličnu satisfakciju koju stvara zarada. „Svet u kome svi brzo i lako zarađujemo jeste utopija, pa je glavna odbrana protiv ovakve vrste prevara razboritost. Ako je nešto previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je prevara”, kaže on. Ako neko nudi brzu zaradu putem interneta, valja se podsetiti da poštena i zakonita zarada ne pada s neba, već zahteva trud, požrtvovanje i rad.
Đorđe Gojković na kraju podvlači ono najvažnije: „Ako na osnovu svega prethodnog ipak ne možete da utvrdite da li poruka navodi na prevaru – obratite pažnju na to da li vam pošiljalac traži poverljive podatke o platnoj kartici, odnosno drugom platnom instrumentu koje samo vi znate. Ako je odgovor potvrdan, budite sigurni da imate posla s kriminalcima koji žele da iskoriste vaša novčana sredstva”.
Šta ako ste žrtva prevare?
U slučaju da ste bili žrtva prevare, povraćaj novca je moguć, ali zavisi od mnogo različitih faktora i nemoguće je unapred reći u kojim slučajevima će reklamacija odnosno prigovor ili pritužba korisnika biti uspešni. „To naročito važi za investicione prevare – imajte na umu da banka ne može biti odgovorna za slobodne odluke korisnika da prenesu novac nepoznatim licima u želji da brzo i lako zarade. Upravo zbog toga, vaš novac je najsigurniji kada prevaru prepoznate na njenom početku”, ističe on.
Digitalne finansijske prevare ubrzano se razvijaju, ali to ne treba da nas brine ako se budemo pridržavali pravila koja su ukratko izložena. Na kraju, Đorđe Gojković zaključuje: „Dobro proverite pošiljaoca poruke, pažljivo pročitajte sam tekst poruke, proverite link na koji vas vodi, budite pribrani, razboriti i nikada nikome ne odajte podatke o platnom instrumentu koje samo vi znate”.
Kabinet guvernera
