25/07/2025
Данашња тема рубрике „Корисно је да знате” јесте заштита од актуелних превара у платном промету које започињу пријемом текстуалне поруке. О томе на који начин се можете заштитити од превара које долазе путем СМС поруке објашњава у наставку Ђорђе Гојковић из Сектора за заштиту корисника финансијских услуга.
Фишинг и инвестициона превара
„Дигитализација економије претворила је дигиталне канале у главне изворе финансијских превара. Тренутно два најчешћа типа преварних шема јесу фишинг превара и инвестициона превара.” Према речима Ђорђа Гојковића, под фишинг преварама сматрају се ситуације у којима криминалци од корисника захтевају податке за плаћање како би самостално извршили неодобрене платне трансакције користећи те податке. „Сам назив преваре потиче од енглеске речи за глагол пецати – алудирајући на начин на који криминалци долазе до жељених података.” Ђорђе Гојковић истиче да се под инвестиционим преварама пак сматрају ситуације у којима криминалци наводе корисника да сам изврши платну трансакцију ка лицу које није оно за које се представља. И да код фишинг и код инвестиционих превара криминалци претходно стичу поверење жртве или користе непажњу корисника на различите начине.
„Код фишинга путем СМС-а, криминалци ће готово увек покушати да се представе као неко друго лице. Најчешћи примери код нас су лажно представљање именом јавних предузећа попут Поште Србије или Електродистрибуције, институција односно државних органа попут министарстава, телко оператора попут МТС-a или пак именом привредних друштава попут банака”, каже он. Када су у питању инвестиционе преваре путем СМС-а, криминалци ће обично контактирати с корисницима представљајући се као брокери, успешни бизнисмени, адвокати оставиоца који иза себе оставља велико богатство, финансијски саветници и слично.
Како препознати превару путем поруке
Ђорђе Гојковић објашњава да је први и основни корак не само код фишинг и инвестиционих превара већ и код дигиталне безбедности уопште – провера пошиљаоца. Да ли порука стиже с непознатог броја? Да ли је то позивни број стране државе? Највећи број порука од непознатих пошиљаоца, а нарочито са страних бројева, које макар посредно имају везе с вашим финансијама, јесу поруке које шаљу криминалци.
Међутим, шта ако, као у тренутно актуелним преварама, порука стиже од поузданог пошиљаоца и ослања се на дотадашње поруке које вам је слао? „Пре свега, добро читајте сам текст поруке. Уколико порука упућује на непознати линк, потребно је бити крајње опрезан. Често саме поруке садрже граматичке грешке, односно незграпне формулације. Ако порука садржи линк на који вас упућује, у случају превара тај линк ће готово увек бити различит од линка правог сајта на који вас упућује, чак и ако сам сајт изгледа исто”, објашњава Ђорђе Гојковић. Он каже да је најбољи савет да уопште не отварате непознате линкове од непознатих пошиљалаца, а ако нисте сигурни да ли је линк прави, увек можете упоредити линк с правим, верификованим линком веб-сајта коме ћете приступити преко претраживача. И најмања разлика у реду речи или броју слова треба да буде црвени аларм да је реч о превари.
Он посебно истиче и да криминалци који се баве преварама у платном промету често користе емоције страха и журбе корисника. „Просечан човек увек реагује на опасност, нарочито ако му је она предочена као непосредна. Тако, рецимо, ако вам се у изглед ставља некаква опасност од губитка новца, искључења телевизије, струје или воде или друга штета коју морате спречити у нереално кратком временском року – реч је о превари.” Он напомиње да, иако је животни темпо генерално ужурбан, ниједна институција, установа или јавно предузеће неће од вас тражити реакцију у неколико минута, о чему год да је реч. Прибрано прочитајте поруку и извршите претходно поменуте провере.
Превише добро да би било истинито
Криминалци који се баве инвестиционим преварама углавном користе друге пориве човека попут жеље да материјално допринесе себи и породици, као и личну сатисфакцију коју ствара зарада. „Свет у коме сви брзо и лако зарађујемо јесте утопија, па је главна одбрана против овакве врсте превара разборитост. Ако је нешто превише добро да би било истинито, вероватно је превара”, каже он. Ако неко нуди брзу зараду путем интернета, ваља се подсетити да поштена и законита зарада не пада с неба, већ захтева труд, пожртвовање и рад.
Ђорђе Гојковић на крају подвлачи оно најважније: „Ако на основу свега претходног ипак не можете да утврдите да ли порука наводи на превару – обратите пажњу на то да ли вам пошиљалац тражи поверљиве податке о платној картици, односно другом платном инструменту које само ви знате. Ако је одговор потврдан, будите сигурни да имате посла с криминалцима који желе да искористе ваша новчана средства”.
Шта ако сте жртва преваре?
У случају да сте били жртва преваре, повраћај новца је могућ, али зависи од много различитих фактора и немогуће је унапред рећи у којим случајевима ће рекламација односно приговор или притужба корисника бити успешни. „То нарочито важи за инвестиционе преваре – имајте на уму да банка не може бити одговорна за слободне одлуке корисника да пренесу новац непознатим лицима у жељи да брзо и лако зараде. Управо због тога, ваш новац је најсигурнији када превару препознате на њеном почетку”, истиче он.
Дигиталне финансијске преваре убрзано се развијају, али то не треба да нас брине ако се будемо придржавали правила која су укратко изложена. На крају, Ђорђе Гојковић закључује: „Добро проверите пошиљаоца поруке, пажљиво прочитајте сам текст поруке, проверите линк на који вас води, будите прибрани, разборити и никада никоме не одајте податке о платном инструменту које само ви знате”.
Кабинет гувернера
