12.06.2025.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da su centralne banke širom sveta, pa i Narodna banka Srbije, i dalje suočene sa izraženom neizvesnošću u pogledu protekcionističkih mera vodećih svetskih ekonomija i njihovog uticaja na inflaciju i privredni rast svojih ekonomija. Preovlađuju ocene da je u takvim okolnostima brzina opadanja globalne inflacije i dalje neizvesna, dok će privredni rast najverovatnije biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima i lancima proizvodnje, kao i globalno povećane averzije prema riziku, uz negativan uticaj na investicije i potrošnju. Pored toga, domaća inflacija zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja i dalje karakteriše visok stepen volatilnosti. Iako su svetske cene primarnih proizvoda, a pre svega nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta svetske ekonomije, neophodna je opreznost, jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno.
Izvršni odbor je imao u vidu i da je Evropska centralna banka u junu nastavila da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok se, prema sadašnjim najavama, može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike. Na takve odluke FED-a mogla bi uticati pojava pojačanih inflatornih pritisaka usled uvođenja dodatnih carina, što bi se moglo odraziti i na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe), koje su nedavno dostigle rekordni nivo, uz efekte prošlogodišnje suše, delovali su na cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci, ali bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
U skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja i u maju je usporila na 3,8%. Usporavanje inflacije od početka godine rezultat je smanjenja doprinosa cena energenata i cena usluga, dok je doprinos cena hrane povećan. Na popuštanje inflatornih pritisaka ukazuje i bazna inflacija, koja je u maju usporila na 4,6% međugodišnje, kao i druge mere inflacije. Inflacija bi na sličnom nivou trebalo da se zadrži do sredine ove godine, a zatim da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, snižene svetske cene energenata, kao i nova poljoprivredna sezona pod pretpostavkom da bude prosečna. Smanjenju inflacije doprinosiće i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u prvom tromesečju ove godine bio je viši za 2,0%, međugodišnje posmatrano, a na njegov sporiji rast od očekivanog uticali su faktori iz međunarodnog okruženja, ali i domaći faktori, koji su se pre svega odrazili na sporiji rast uslužnih sektora. Prema dostupnim podacima za trgovinu i turizam, situacija se ni u aprilu nije popravila, dok je, kada je reč o industriji, rast od 2,4% međugodišnje vodila prerađivačka industrija, gde se vide efekti rasta investicija u automobilsku industriju. Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ubrzati ekonomska aktivnost, čemu će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija Ekspo 2027”. Podršku privrednom rastu, koji se za ovu godinu procenjuje na 3,5%, pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od preko 10% međugodišnje, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.
Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomske kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. jula.
Kabinet guvernera
