12/06/2025
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да су централне банке широм света, па и Народна банка Србије, и даље суочене са израженом неизвесношћу у погледу протекционистичких мера водећих светских економија и њиховог утицаја на инфлацију и привредни раст својих економија. Преовлађују оцене да је у таквим околностима брзина опадања глобалне инфлације и даље неизвесна, док ће привредни раст највероватније бити нижи због поремећаја у трговинским токовима и ланцима производње, као и глобално повећане аверзије према ризику, уз негативан утицај на инвестиције и потрошњу. Поред тога, домаћа инфлација зависи од кретања на светским робним и финансијским тржиштима, која и даље карактерише висок степен волатилности. Иако су светске цене примарних производа, а пре свега нафте, ниже због очекиваног споријег раста светске економије, неопходна је опрезност, јер би повећани трошкови производње у условима раста царина могли деловати инфлаторно.
Извршни одбор је имао у виду и да је Европска централна банка у јуну наставила да ублажава монетарну политику, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас, док се, према садашњим најавама, може оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији у ублажавању монетарне политике. На такве одлуке ФЕД-а могла би утицати појава појачаних инфлаторних притисака услед увођења додатних царина, што би се могло одразити и на токове капитала према земљама у успону. Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе), које су недавно достигле рекордни ниво, уз ефекте прошлогодишње суше, деловали су на цене хране на домаћем тржишту претходних месеци, али би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне.
У складу сa очекивањима Народне банке Србије, међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља и у мају је успорила на 3,8%. Успоравање инфлације од почетка године резултат је смањења доприноса цена енергената и цена услуга, док је допринос цена хране повећан. На попуштање инфлаторних притисака указује и базна инфлација, која је у мају успорила на 4,6% међугодишње, као и друге мере инфлације. Инфлација би на сличном нивоу требало да се задржи до средине ове године, а затим да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља од 3%, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције. Таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација, снижене светске цене енергената, као и нова пољопривредна сезона под претпоставком да буде просечна. Смањењу инфлације доприносиће и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности, што би требало да допринесе даљем успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији.
Према проценама Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ у првом тромесечју ове године био је виши за 2,0%, међугодишње посматрано, а на његов спорији раст од очекиваног утицали су фактори из међународног окружења, али и домаћи фактори, који су се пре свега одразили на спорији раст услужних сектора. Према доступним подацима за трговину и туризам, ситуација се ни у априлу није поправила, док је, када је реч о индустрији, раст од 2,4% мeђугодишње водила прерађивачка индустрија, где се виде ефекти раста инвестиција у аутомобилску индустрију. Извршни одбор очекује да ће у наставку године убрзати економска активност, чему ће првенствено допринети започето убрзање производње у аутомобилској индустрији, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом „Србија Експо 2027”. Подршку привредном расту, који се за ову годину процењује на 3,5%, пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од преко 10% међугодишње, који је рeзултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Извршни одбор ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економске кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. јула.
Кабинет гувернера
