02.06.2025.
Nedavna odluka Narodne banke Srbije o ograničenju kamatnih stopa, zajedno s novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti, pravičnosti i sigurnosti na finansijskom tržištu. Ali šta to konkretno znači za građane – kao korisnike kredita, platnih kartica ili drugih bankarskih proizvoda?
U nastavku, Nevena Sokolović, šef Odseka u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, objašnjava šta je ta odluka zapravo donela i koji su njeni ključni efekti.
Na početku svog izlaganja Nevena Sokolović podsetila je da je usled zaoštravanja monetarne politike Evropska centralna banka od sredine 2022. godine povećala osnovne kamatne stope za 4,5 procentnih poena, kao i da su na domaćem tržištu znatno porasle kamatne stope na evroindeksirane kredite. „Narodna banka Srbije je u ambijentu rastućih kamatnih stopa u septembru 2023. godine donela odluku da do kraja 2024. godine ograniči kamatne stope na stambene kredite, koji su gotovo u potpunosti evroindeksirani. Uvođenjem ograničenja kamatnih stopa, rate na postojeće stambene kredite bile su umanjene između 10% i 25%, što je znatno olakšalo otplatu ovih kredita”, istakla je ona.
U decembru 2024. godine usvojena je Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa.
Prema njenim rečima, po isteku ove mere, u decembru 2024. godine usvojena je Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa korisnikom – fizičkim licem, kojom se obezbeđuje primena ograničenja kamatnih stopa koja su bila predviđena predlogom novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga trajno i sistemski se uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda.
Ona je istakla i da su ove mere imale za cilj ublažavanje pritiska na korisnike kredita, sprečavanje rasta problematičnih kredita, kao i očuvanje finansijske stabilnosti. „Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu sredinom marta ove godine, trajno i sistemski se uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda fizičkih lica (gotovinskih, potrošačkih, kreditnih kartica i prekoračenja po tekućim računima)”, istakla je ona.
Ona je podsetila da je ovim zakonom predviđeno ograničenje kamatnih stopa na postojeće stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom, ali su ograničene kamatne stope i na nove stambene kredite i s promenljivom i s fiksnom kamatnom stopom na 5%, do kraja 2025. godine. „Zatim, Zakonom je definisano da će u prelaznom periodu tokom 2026. i 2027. godine maksimalna kamatna stopa na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom biti prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu petinu. Za kredite s fiksnom kamatnom stopom uvećava se prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite s fiksnom kamatnom stopom”, istakla je ona.
Nevena Sokolović je rekla da će od 2028. godine pomenuto uvećanje iznositi jednu četvrtinu prosečne stope. „Ovo je, uporedno posmatrano, najuži koridor kod ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite, budući da kod određenih zemalja, koje takođe imaju ograničenje kamata na stambene kredite, to uvećanje iznosi jednu trećinu u odnosu na prosečnu stopu.”
Uvedena je niža stopa zatezne kamate na novčane obaveze u docnji korisnika – fizičkih lica, koja je za 2 procentna poena niža od opšte stope zakonske zatezne kamate.
Pored toga, podsetila je da je pored ograničenja kamatnih stopa za sve kreditne proizvode, Zakonom uvedena i posebna, niža stopa zatezne kamate na novčane obaveze u docnji korisnika – fizičkih lica, koja je za 2 procentna poena niža od opšte stope zakonske zatezne kamate propisane Zakonom o zateznoj kamati, tako da odgovara zbiru referentne kamatne stope Narodne banke Srbije odnosno referentne kamatne stope drugih centralnih banaka za njihove valute i 6 procentnih poena.
„Ograničena je i efektivna kamatna stopa na stambene kredite (koja u skladu sa Zakonom ne može biti veća od stope zatezne kamate iz ovog zakona umanjene za 2,5 procentnih poena) i koja, pored nominalne kamatne stope, uključuje i sve dodatne troškove u vezi s kreditom. Uspostavljanjem ograničenja na efektivnu kamatnu stopu onemogućena je naplata dodatnih naknada kojima bi se moglo zaobići ograničenje nominalne kamatne stope”, rekla je Nevena Sokolović.
Prema njenim rečima, o efektima ovih mera najbolje govore podaci. „Naime, nominalna kamatna stopa na nove stambene kredite u evrima zadržana je na nivou od oko 5% sve do marta 2025. godine (što je poslednji raspoloživ podatak), dok se kamatna stopa na postojeće kredite od septembra 2023. do kraja 2024. godine kretala na nivou od oko 4,5%, a u prvom tromesečju ove godine na nivou od oko 5,0%.”
Da nije uvedeno novo zakonsko rešenje, kamatne stope na postojeće stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom automatski bi bile povećane na oko 5,6–5,7%.
Takođe, ona je istakla da, ako se ima u vidu da su početkom godine tromesečni i šestomesečni EURIBOR, kamatne stope za koje su u najvećoj meri vezani krediti s promenljivom kamatnom stopom, iznosili 2,7% i 2,6%, kao i da marža na stambene kredite u proseku iznosi 3 procentna poena, da nije uvedeno novo zakonsko rešenje, kamatne stope na postojeće stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom automatski bi bile povećane na oko 5,6–5,7%.
Pore toga, istakla je da se zakonom za gotovinske i potrošačke kredite primenjuje ograničenje definisano u okviru kategorije „ostali krediti”, a maksimalna kamatna stopa za ove kredite utvrđuje se kao prosečna ponderisana kamatna stopa na postojeće kredite uvećana za jednu četvrtinu te stope.
Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje dva puta godišnje (1. juna i 1. decembra) podatke o visini maksimalnih nominalnih kamatnih stopa na kredite fizičkih lica.
Ona je podsetila i da Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje dva puta godišnje (1. juna i 1. decembra) podatke o visini maksimalnih nominalnih kamatnih stopa na kredite fizičkih lica, dok se podaci o visini maksimalnih efektivnih kamatnih stopa objavljuju nakon svake izmene referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, a banke su u obavezi da primenjuju ograničenja u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovih stopa.
„U skladu s navedenim, maksimalna nominalna kamatna stopa na dinarske gotovinske i potrošačke kredite do 31. maja 2025. godine iznosiće 14,08%, a novo ograničenje ovih kamatnih stopa je objavljeno na internet prezentaciji Narodne banke Srbije 1. juna 2025. godine. Maksimalna efektivna kamatna stopa trenutno iznosi 15,75% i ova ograničenja nalaze se iznad tekućih tržišnih kamatnih stopa i imaju ulogu zaštite od naplate visokih kamatnih stopa.”
Kod kreditnih kartica trenutno je propisano ograničenje efektivne kamatne stope od 17,75%, dok je u slučaju dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu definisan nivo kamatne stope od 19,75%.
Nevena Sokolović se osvrnula i na ograničenje efektivne kamatne stope kod kreditnih kartica koje podrazumeva uvećanje stope zatezne kamate iz Zakona za 6 procentnih poena, a kod prekoračenja po tekućem računu za 8 procentnih poena. „Kod kreditnih kartica trenutno je propisano ograničenje efektivne kamatne stope od 17,75%, dok je u slučaju dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu definisan nivo kamatne stope od 19,75%”, rekla je ona.
Kamatna stopa na dugovanja po kreditnim karticama u dinarima smanjena sa 22,9% u decembru 2024. na 15,8% u martu 2025. godine, što je smanjenje od 7 procentnih poena, a na prekoračenja po tekućem računu sa 29,1% u decembru 2024. na 18,5% u martu 2025. godine.
Prema njenim rečima , ovo je značajan korak u sprečavanju naplate previsokih kamata, pošto je za korisnike ovog, najskupljeg vida kreditiranja smanjena kamatna stopa za više od 30% u odnosu na nivo koji su do tog momenta primenjivale banke. Tako je prosečna kamatna stopa na dugovanja po kreditnim karticama u dinarima smanjena sa 22,9% u decembru 2024. na 15,8% u martu 2025. godine, što je smanjenje od 7 procentnih poena, a na prekoračenja po tekućem računu sa 29,1% u decembru 2024. na 18,5% u martu 2025. godine, što je smanjenje od gotovo 11 procentnih poena.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u martu 2025. iznosilo je 1,26%.
Nevena Sokolović je istakla i da su, zahvaljujući ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite, umanjene rate na postojeće kredite, dok su novi krediti postali pristupačniji. Istovremeno, sprečen je potencijalni rast problematičnih kredita, o čemu svedoči i učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima, koje je u trenutku donošenja prve odluke o ograničenju kamatnih stopa iznosilo 1,7%, da bi se u kasnijim mesecima postepeno smanjivalo i u martu 2025. iznosilo 1,26%. „Ova mera imala je za rezultat i povećanje učešća stambenih kredita s fiksnom stopom (sa oko 18% u oktobru 2023. na 37% u martu 2025. godine)”, izjavila je ona.
Ograničene kamatne stope na stambene kredite doprinele su rastu stambenih kredita, koji su u 2024. povećani za skoro 8%, odnosno za 45 milijardi dinara, uz nastavak ubrzanja međugodišnjeg rasta na 9,6% u martu 2025. godine.
Ona ističe i da su, uz ublažavanje kreditnih standarda tokom druge polNedavna odluka Narodne banke Srbije o ograničenju kamatnih stopa, zajedno s novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti, pravičnosti i sigurnosti na finansijskom tržištu. Ali šta to konkretno znači za građane – kao korisnike kredita, platnih kartica ili drugih bankarskih proizvoda? ovine 2024. godine i u prvom tromesečju 2025. godine, ograničene kamatne stope na stambene kredite doprinele rastu stambenih kredita, koji su u 2024. povećani za skoro 8%, odnosno za 45 milijardi dinara, uz nastavak ubrzanja međugodišnjeg rasta na 9,6% u martu 2025. godine.
Na kraju, Nevena Sokolović ističe da Narodna banka Srbije ostaje posvećena ostvarivanju svojih osnovnih ciljeva i po potrebi će, kao i do sada, preduzimati odgovarajuće mere radi zaštite korisnika finansijskih usluga i očuvanja životnog standarda građana, čime se posredno doprinosi i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.
„Za sada su ispunjeni ciljevi koji su definisani Zakonom, a to su: 1) da se banke spreče da naplaćuju previsoke kamatne stope; 2) da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, kao što je to bio slučaj u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike kredita, te da im se ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu; 3) i na kraju da se stimuliše kreditiranje uz veće odobravanje stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom”, rekla je ona na kraju videa.
Kabinet guvernera
