02/06/2025
Недавна одлука Народне банке Србије о ограничењу каматних стопа, заједно с новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, представља важан корак ка већој транспарентности, правичности и сигурности на финансијском тржишту. Али шта то конкретно значи за грађане – као кориснике кредита, платних картица или других банкарских производа?
У наставку, Невена Соколовић, шеф Одсека у Сектору за контролу пословања банака, објашњава шта је та одлука заправо донела и који су њени кључни ефекти.
На почетку свог излагања Невена Соколовић подсетила је да је услед заоштравања монетарне политике Европска централна банка од средине 2022. године повећала основне каматне стопе за 4,5 процентних поена, као и да су на домаћем тржишту знатно порасле каматне стопе на евроиндексиране кредите. „Народна банка Србије је у амбијенту растућих каматних стопа у септембру 2023. године донела одлуку да до краја 2024. године ограничи каматне стопе на стамбене кредите, који су готово у потпуности евроиндексирани. Увођењем ограничења каматних стопа, рате на постојеће стамбене кредите биле су умањене између 10% и 25%, што је знатно олакшало отплату ових кредита”, истакла је она.
У децембру 2024. године усвојена је Одлука о привременом ограничењу каматних стопа.
Према њеним речима, по истеку ове мере, у децембру 2024. године усвојена је Одлука о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених са корисником – физичким лицем, којом се обезбеђује примена ограничења каматних стопа која су била предвиђена предлогом новог Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга трајно и системски се уређује ограничење каматних стопа код стамбених кредита, али и код других кредитних производа.
Она је истакла и да су ове мере имале за циљ ублажавање притиска на кориснике кредита, спречавање раста проблематичних кредита, као и очување финансијске стабилности. „Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, који је ступио на снагу средином марта ове године, трајно и системски се уређује ограничење каматних стопа код стамбених кредита, али и код других кредитних производа физичких лица (готовинских, потрошачких, кредитних картица и прекорачења по текућим рачунима)”, истакла је она.
Она је подсетила да је овим законом предвиђено ограничење каматних стопа на постојеће стамбене кредите с променљивом каматном стопом, али су ограничене каматне стопе и на нове стамбене кредите и с променљивом и с фиксном каматном стопом на 5%, до краја 2025. године. „Затим, Законом је дефинисано да ће у прелазном периоду током 2026. и 2027. године максимална каматна стопа на стамбене кредите с променљивом каматном стопом бити просечна пондерисана стопа на стање тих кредита увећана за једну петину. За кредите с фиксном каматном стопом увећава се просечна каматна стопа на новоодобрене кредите с фиксном каматном стопом”, истакла је она.
Невена Соколовић је рекла да ће од 2028. године поменуто увећање износити једну четвртину просечне стопе. „Ово је, упоредно посматрано, најужи коридор код ограничења каматних стопа на стамбене кредите, будући да код одређених земаља, које такође имају ограничење камата на стамбене кредите, то увећање износи једну трећину у односу на просечну стопу.”
Уведена је нижа стопа затезне камате на новчане обавезе у доцњи корисника – физичких лица, која је за 2 процентна поена нижа од опште стопе законске затезне камате.
Поред тога, подсетила је да је поред ограничења каматних стопа за све кредитне производе, Законом уведена и посебна, нижа стопа затезне камате на новчане обавезе у доцњи корисника – физичких лица, која је за 2 процентна поена нижа од опште стопе законске затезне камате прописане Законом о затезној камати, тако да одговара збиру референтне каматне стопе Народне банке Србије односно референтне каматне стопе других централних банака за њихове валуте и 6 процентних поена.
„Ограничена je и ефективна каматна стопа на стамбене кредите (која у складу са Законом не може бити већа од стопе затезне камате из овог закона умањене за 2,5 процентних поена) и која, поред номиналне каматне стопе, укључује и све додатне трошкове у вези с кредитом. Успостављањем ограничења на ефективну каматну стопу онемогућена је наплата додатних накнада којима би се могло заобићи ограничење номиналне каматне стопе”, рекла је Невена Соколовић.
Према њеним речима, о ефектима ових мера најбоље говоре подаци. „Наиме, номинална каматна стопа на нове стамбене кредите у еврима задржана је на нивоу од око 5% све до марта 2025. године (што је последњи расположив податак), док се каматна стопа на постојеће кредите од септембра 2023. до краја 2024. године кретала на нивоу од око 4,5%, а у првом тромесечју ове године на нивоу од око 5,0%.”
Да није уведено ново законско решење, каматне стопе на постојеће стамбене кредите с променљивом каматном стопом аутоматски би биле повећане на око 5,6–5,7%.
Такође, она је истакла да, ако се има у виду да су почетком године тромесечни и шестомесечни EURIBOR, каматне стопе за које су у највећој мери везани кредити с променљивом каматном стопом, износили 2,7% и 2,6%, као и да маржа на стамбене кредите у просеку износи 3 процентна поена, да није уведено ново законско решење, каматне стопе на постојеће стамбене кредите с променљивом каматном стопом аутоматски би биле повећане на око 5,6–5,7%.
Поре тога, истакла је да се законом за готовинске и потрошачке кредите примењује ограничење дефинисано у оквиру категорије „остали кредити”, а максимална каматна стопа за ове кредите утврђује се као просечна пондерисана каматна стопа на постојеће кредите увећана за једну четвртину те стопе.
Народна банка Србије на својој интернет презентацији објављује два пута годишње (1. јуна и 1. децембра) податке о висини максималних номиналних каматних стопа на кредите физичких лица.
Она је подсетила и да Народна банка Србије на својој интернет презентацији објављује два пута годишње (1. јуна и 1. децембра) податке о висини максималних номиналних каматних стопа на кредите физичких лица, док се подаци о висини максималних ефективних каматних стопа објављују након сваке измене референтних каматних стопа Народне банке Србије и Европске централне банке, а банке су у обавези да примењују ограничења у року од 15 дана од дана објављивања ових стопа.
„У складу с наведеним, максимална номинална каматна стопа на динарске готовинске и потрошачке кредите до 31. маја 2025. године износиће 14,08%, а ново ограничење ових каматних стопа је објављено на интернет презентацији Народне банкe Србије 1. јуна 2025. године. Максимална ефективна каматна стопа тренутно износи 15,75% и ова ограничења налазе се изнад текућих тржишних каматних стопа и имају улогу заштите од наплате високих каматних стопа.”
Код кредитних картица тренутно је прописано ограничење ефективне каматне стопе од 17,75%, док је у случају дозвољеног и недозвољеног прекорачења по текућем рачуну дефинисан ниво каматне стопе од 19,75%.
Невена Соколовић се осврнула и на ограничење ефективне каматне стопе код кредитних картица које подразумева увећање стопе затезне камате из Закона за 6 процентних поена, а код прекорачења по текућем рачуну за 8 процентних поена. „Код кредитних картица тренутно је прописано ограничење ефективне каматне стопе од 17,75%, док је у случају дозвољеног и недозвољеног прекорачења по текућем рачуну дефинисан ниво каматне стопе од 19,75%”, рекла је она.
Каматна стопа на дуговања по кредитним картицама у динарима смањена са 22,9% у децембру 2024. на 15,8% у марту 2025. године, што је смањење од 7 процентних поена, а на прекорачења по текућем рачуну са 29,1% у децембру 2024. на 18,5% у марту 2025. године.
Према њеним речима , ово је значајан корак у спречавању наплате превисоких камата, пошто је за кориснике овог, најскупљег вида кредитирања смањена каматна стопа за више од 30% у односу на ниво који су до тог момента примењивале банке. Тако је просечна каматна стопа на дуговања по кредитним картицама у динарима смањена са 22,9% у децембру 2024. на 15,8% у марту 2025. године, што је смањење од 7 процентних поена, а на прекорачења по текућем рачуну са 29,1% у децембру 2024. на 18,5% у марту 2025. године, што је смањење од готово 11 процентних поена.
Учешће проблематичних кредита у укупним стамбеним кредитима у марту 2025. износило је 1,26%.
Невена Соколовић је истакла и да су, захваљујући ограничењу каматних стопа на стамбене кредите, умањене рате на постојеће кредите, док су нови кредити постали приступачнији. Истовремено, спречен је потенцијални раст проблематичних кредита, о чему сведочи и учешће проблематичних кредита у укупним стамбеним кредитима, које је у тренутку доношења прве одлуке о ограничењу каматних стопа износило 1,7%, да би се у каснијим месецима постепено смањивало и у марту 2025. износило 1,26%. „Ова мера имала је за резултат и повећање учешћа стамбених кредита с фиксном стопом (са око 18% у октобру 2023. на 37% у марту 2025. године)”, изјавила је она.
Ограничене каматне стопе на стамбене кредите допринеле су расту стамбених кредита, који су у 2024. повећани за скоро 8%, односно за 45 милијарди динара, уз наставак убрзања међугодишњег раста на 9,6% у марту 2025. године.
Она истиче и да су, уз ублажавање кредитних стандарда током друге полНедавна одлука Народне банке Србије о ограничењу каматних стопа, заједно с новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, представља важан корак ка већој транспарентности, правичности и сигурности на финансијском тржишту. Али шта то конкретно значи за грађане – као кориснике кредита, платних картица или других банкарских производа? овине 2024. године и у првом тромесечју 2025. године, ограничене каматне стопе на стамбене кредите допринеле расту стамбених кредита, који су у 2024. повећани за скоро 8%, односно за 45 милијарди динара, уз наставак убрзања међугодишњег раста на 9,6% у марту 2025. године.
На крају, Невена Соколовић истиче да Народна банка Србије остаје посвећена остваривању својих основних циљева и по потреби ће, као и до сада, предузимати одговарајуће мере ради заштите корисника финансијских услуга и очувања животног стандарда грађана, чиме се посредно доприноси и очувању стабилности финансијског система.
„За сада су испуњени циљеви који су дефинисани Законом, а то су: 1) да се банке спрече да наплаћују превисоке каматне стопе; 2) да у случају наглог раста каматних стопа, као што је то био случај у 2022. и 2023. години, тај раст буде успорен за кориснике кредита, те да им се остави више времена за прилагођавање на нову стопу; 3) и на крају да се стимулише кредитирање уз веће одобравање стамбених кредита с фиксном каматном стопом”, рекла је она на крају видеа.
Кабинет гувернера
