13.03.2025.
Pitanja: Molim vas za odgovor na nekoliko pitanja u vezi s deviznim rezervama i intervencijama Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu. Koji su razlozi za deprecijacijske pritiske na devizni kurs u prva dva meseca ove godine? Da li je povećan odliv deviza i po kojim osnovama? U saopštenju Narodne banke Srbije stoji da je do odliva od 325 miliona evra zbog intervencija Narodne banke Srbije došlo „u ambijentu sezonski pojačane tražnje za devizama”. Na koju tražnju se to odnosi, s obzirom na to da je Narodna banka Srbije u februaru prošle godine na međubankarskom deviznom tržištu kupila 435 miliona evra?
Odgovor: Narodna banka Srbije već više od dvanaest godina uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, imajući u vidu njen značaj za očuvanje cenovne, finansijske i sveukupne makroekonomske stabilnosti. U okviru režima rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa, Narodna banka Srbije sprovodi devizne intervencije po potrebi, nepristrasno i kupovinom, i prodajom deviza. U uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara, Narodna banka Srbije po potrebi kupuje devize na domaćem deviznom tržištu, ublažavajući oscilacije u smeru aprecijacije domaće valute i uvećavajući na taj način devizne rezerve. U uslovima pojačanih deprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije koristi devizne rezerve, pažljivo i odmereno, i prodaje devize, ublažavajući oscilacije ka slabljenju dinara.
U periodu od 2017. godine dominantni su aprecijacijski pritisci, tj. ponuda deviza na domaćem deviznom tržištu višestruko premašuje tražnju za njima. Osnovni uzrok tome su poboljšani makroekonomski pokazatelji naše zemlje i povoljna platnobilansna kretanja, odnosno pojačan priliv deviza po raznim osnovama, poput stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka i turizma. Od 2017. godine do kraja 2024. godine Narodna banka Srbije je tokom sedam od osam godina bila neto kupac deviza, pri čemu je ukupna neto kupovina u ovom periodu iznosila 11,9 milijardi evra. Povremeni deprecijacijski pritisci javljaju se uglavnom usled delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, kao rezultat pojačane neizvesnosti, kao što su geopolitičke krize ili po osnovu sezonski pojačane tražnje za devizama, pre svega uvoznika energenata.
Od početka 2025. godine do kraja februara, Narodna banka Srbije je neto prodala 745 miliona evra, pri čemu je u januaru bila neto prodavac 420 miliona evra, dok je u februaru neto prodaja smanjena i iznosila je 325 miliona evra. Osnovni uzrok pojačane tražnje za devizama na domaćem deviznom tržištu, i u januaru, i u februaru, bila je sezonski pojačana tražnja za devizama rezidenata, pre svega kompanija iz energetskog sektora, radi nabavke energenata u zimskom periodu. Istovremeno, u odnosu na početak prošle godine, manja je ponuda deviza po osnovu stranih direktnih investicija. Usled ovakvih kretanja, kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je nedostajući iznos deviza na domaćem deviznom tržištu obezbedila korišćenjem deviznih rezervi, koje su u prethodnim godinama snažno kumulirane i čija je svrha, između ostalog, da se koriste u ovakvim situacijama. Narodna banka Srbije će i u narednom periodu ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
Kabinet guvernera
