31.10.2024.
I ovogodišnji Svetski dan štednje (31. oktobar) dočekujemo uz rekordne nivoe dinarske i devizne štednje. Dobri makroekonomski pokazatelji, koji se ogledaju pre svega u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, doprineli su tome da dinarska štednja stanovništva tokom ove godine poraste za 37,0 milijardi dinara, ili 26,8%, dostižući nivo od oko 175,0 milijardi dinara krajem oktobra. Više kriza na svetskom nivou, koje su se u proteklom periodu nadovezivale jedna na drugu, podsećaju nas na to koliko je važno štedeti.
Štednja kao koncept, odnosno princip odlaganja sadašnje potrošnje za buduće periode, važna je sa stanovišta i pojedinca i društva u celini. Poboljšanjem makroekonomskih pokazatelja, održanjem stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, podizanjem izvesnosti poslovanja i poboljšanjem uslova života – svi ekonomski činioci u zemlji nastoje da povećaju dohodak stanovništva, odnosno potencijal za štednju. Sa ekonomskog aspekta, štednja je izuzetno bitna i kao osnov kreditne aktivnosti i potencijala bankarskog sektora, što predstavlja jedan od pokretača investicione aktivnosti i daljeg razvoja privrede.
U poslednjih dvanaest godina štednja stanovništva u domaćoj valuti porasla je gotovo deset puta, tačnije za 155,9 milijardi dinara. Pozitivne promene su ostvarene i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa 1,8 milijardi dinara, koliko su iznosili u septembru 2012. godine, na 32,1 milijardu dinara u septembru ove godine. U posmatranom periodu rasla je i devizna štednja, iako nešto sporijom dinamikom od dinarske štednje – povećana je gotovo 90%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 15,1 milijardu evra (septembar 2024).
Inflacija u Srbiji je na opadajućoj putanji od aprila prošle godine, a od maja ove godine kreće se unutar ciljnog raspona Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%). U septembru 2024. iznosila je 4,2% međugodišnje, što je dvanaest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta 2023. godine.
U uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka, dinar je nastavio stabilno kretanje prema evru i tokom 2024. godine. Narodna banka Srbije je u prvih devet meseci ove godine intervenisala neto kupovinom 1,7 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na rekordan nivo od preko 28 milijardi evra. Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko sedam meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Početkom oktobra agencija Standard & Poor’s povećala je kreditni rejting Srbije na nivo BBB–, tako da je Srbija prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga. Kao glavni argument za takvu odluku naglašeni su snažan i otporan privredni rast, znatno povećane devizne rezerve, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, kao i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike. Pored toga, agencija je istakla da će izgledi privrednog rasta Srbije ostati pozitivni u narednom periodu, čemu će doprineti oporavak lične potrošnje, usporavanje inflacije, održivi rast zarada i postepeno ublažavanje monetarnih uslova.
Uoči Svetskog dana štednje pripremljena je redovna analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2024. godine, koja iznova potvrđuje da je i kratkoročno i dugoročno isplativije štedeti u dinarima nego u evrima.
Osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju, nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15%, većoj isplativosti štednje u dinarima od štednje u evrima doprinela je dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u prethodnim godinama, a naročito u uslovima različitih svetskih kriza, kada su adekvatne i blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike imale najvažniju ulogu.
U proteklih dvanaest godina štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana (bez zanavljanja), bila je isplativija u čak 99% posmatranih godišnjih potperioda. Štediša koji bi od septembra 2023. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2024. dobio bi 2.037 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara (Tabela 1).
Oročena dinarska štednja na rok od tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u 91% posmatranih tromesečnih potperioda, a štednja u domaćoj valuti oročena na dve godine bila je isplativija od iste štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Rezultati analiza potvrđuju da je u proteklih dvanaest godina bilo isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku.
Intenzivan rast dinarske štednje u prethodnih dvanaest godina uticao je i na pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva, tako da je on više nego udvostručen i u septembru 2024. godine iznosio je 44,2% (18,8%u septembru 2012).
S obzirom na to da unapređenje dinarizacije finansijskog sistema predstavlja jedan od važnih zajedničkih ciljeva Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da prati i ukazuje na prednosti štednje u domaćoj valuti.
Sektor za monetarne i devizne operacije
