31/10/2024
И овогодишњи Светски дан штедње (31. октобар) дочекујемо уз рекордне нивое динарске и девизне штедње. Добри макроекономски показатељи, који се огледају пре свега у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру, допринели су томе да динарска штедња становништва током ове године порасте за 37,0 милијарди динара, или 26,8%, достижући ниво од око 175,0 милијарди динара крајем октобра. Више криза на светском нивоу, које су се у протеклом периоду надовезивале једна на другу, подсећају нас на то колико је важно штедети.
Штедња као концепт, односно принцип одлагања садашње потрошње за будуће периоде, важна је са становишта и појединца и друштва у целини. Побољшањем макроекономских показатеља, одржањем стабилности домаћег финансијског система, подизањем извесности пословања и побољшањем услова живота – сви економски чиниоци у земљи настоје да повећају доходак становништва, односно потенцијал за штедњу. Са економског аспекта, штедња је изузетно битна и као основ кредитне активности и потенцијала банкарског сектора, што представља један од покретача инвестиционе активности и даљег развоја привреде.
У последњих дванаест година штедња становништва у домаћој валути порасла је готово десет пута, тачније за 155,9 милијарди динара. Позитивне промене су остварене и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са 1,8 милијарди динара, колико су износили у септембру 2012. године, на 32,1 милијарду динара у септембру ове године. У посматраном периоду расла је и девизна штедња, иако нешто споријом динамиком од динарске штедње – повећана је готово 90%, са 7,9 милијарди евра (септембар 2012) на 15,1 милијарду евра (септембар 2024).
Инфлација у Србији је на опадајућој путањи од априла прошле године, а од маја ове године креће се унутар циљног распона Народне банке Србије (3 ± 1,5%). У септембру 2024. износила је 4,2% међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године.
У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, динар је наставио стабилно кретање према евру и током 2024. године. Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 1,7 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на рекордан ниво од преко 28 милијарди евра. Тај ниво девизних резерви покрива преко седам месеци увоза робе и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.
Почетком октобра агенција Standard & Poor’s повећала je кредитни рејтинг Србије на ниво BBB–, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Као главни аргумент за такву одлуку наглашени су снажан и отпоран привредни раст, знатно повећане девизне резерве, уз смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, као и одговорно вођење монетарне и фискалне политике. Поред тога, агенција је истакла да ће изгледи привредног раста Србије остати позитивни у наредном периоду, чему ће допринети опоравак личне потрошње, успоравање инфлације, одрживи раст зарада и постепено ублажавање монетарних услова.
Уочи Светског дана штедње припремљена је редовна анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2024. године, која изнова потврђује да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима него у еврима.
Осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу, насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15%, већој исплативости штедње у динарима од штедње у еврима допринела је достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у претходним годинама, а нарочито у условима различитих светских криза, када су адекватне и благовремено донете мере монетарне и фискалне политике имале најважнију улогу.
У протеклих дванаест година штедњa у динарима, орочена на период од годину дана (без занављања), била је исплативијa у чак 99% посматраних годишњих потпериода. Штедиша који би од септембра 2023. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2024. добио би 2.037 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара (Табела 1).
Орочена динарска штедња на рок од три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у 91% посматраних тромесечних потпериода, а штедња у домаћој валути орочена на две године била је исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.
Резултати анализа потврђују да је у протеклих дванаест година било исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року.
Интензиван раст динарске штедње у претходних дванаест година утицао је и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, тако да је он више него удвостручен и у септембру 2024. године износио је 44,2% (18,8%у септембру 2012).
С обзиром на то да унапређење динаризације финансијског система представља један од важних заједничких циљева Народне банке Србије и Владе Републике Србије, Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да прати и указује на предности штедње у домаћој валути.
Сектор за монетарне и девизне операције
