19.06.2024.
Pitanja: Kako su počeli učestaliji odmori i naši sugrađani putuju u inostranstvo, njihova pitanja se često odnose na to da li je bolje plaćati karticama ili gotovinom. Koji je vaš savet? Kako se da se zaštite od potencijalne krađe?
Odgovor: Narodna banka Srbije kontinuirano sprovodi aktivnosti usmerene na edukaciju korisnika kada je reč o finansijskim uslugama i trudi se i da korisnicima platnih instrumenata pruži korisne informacije i savete. Kada je reč o korišćenju platnih kartica u inostranstvu, najpre savetujemo korisnicima da pre nego što otputuju u inostranstvo provere s bankom koja im je izdala karticu da li kartica koju poseduju može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su troškovi i naknade za njeno korišćenje u inostranstvu.
Iskoristili bismo ovu priliku da navedemo neke potencijalne troškove, kako bi korisnici imali informaciju na šta posebno treba da obrate pažnju, a kako bi izbegli potencijalne probleme prilikom korišćenja platnih kartica tokom svog boravka u inostranstvu.
Ono što veliki broj korisnika zanima jeste da li se naplaćuje naknada za podizanje novca na bankomatu u inostranstvu, kao i da li se naplaćuje naknada za plaćanje platnim karticama na prodajnim mestima u inostranstvu. Ako banka izdavalac platne kartice naplaćuje ove naknade, one moraju biti jasno prikazane u tarifniku te banke. Tarifnici banaka sastavni su deo okvirnih ugovora, a takođe su i javno dostupni, te na primer na internet prezentacijama banaka svi zainteresovani na jednostavan način mogu imati uvid u te naknade, a njih će u tarifnicima najčešće pronaći pod nazivom naknada za isplatu gotovog novca korišćenjem debitne/kreditne kartice na bankomatima u inostranstvu i pod nazivom plaćanje robe i usluga u inostranstvu debitnom/kreditnom karticom. Potrebno je da navedemo da se provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima za manje iznose bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na bankomatu podigli. Za veće iznose novca, a ponekad i nevezano od visine iznosa, banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu novca koji podižete. Pored toga, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu, pored banaka izdavalaca, i banke prihvatioci mogu da uvedu naknadu. Tu dodatnu naknadu naplaćuje banka prihvatilac, tj. banka čiji je bankomat. Zbog toga korisnici treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i dodatna naknada na strani prihvatioca, jer ako postoji, ona treba da bude prikazana na bankomatu, te da na osnovu informacija o pomenutim naknadama korisnik odluči da li će podići novac na tom bankomatu ili potražiti bankomat na kome se ne naplaćuje ova dodatna naknada. Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ako imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji. Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako je iz iste bankarske grupacije kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata ili POS terminala na šalteru banke neće biti naplaćena samo ako su banke međusobnim sporazumom regulisale to pitanje, što građani mogu da provere sa svojim bankom pre nego što otputuju u inostranstvo.
Pored eventualnih troškova prilikom podizanja novca na bankomatu u inostranstvu, još jedan izazov koji korisnici mogu imati kada koriste svoje platne kartice u inostranstvu vezuje se za kursne razlike.
Ako je platna kartica vezana za dinarski račun, moramo imati u vidu troškove konverzije valute. Korisno je da se kod svoje banke korisnici informišu i o kursu koji će se koristiti prilikom konverzije iznosa u dinare iz valute u kojoj je izvršena transakcija. Ako je platna kartica vezana uz devizni račun, da bi se izbegle duple konverzije, takođe savetujemo da se pre putovanja korisnici informišu kod svoje banke – koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putuju. Kada su u pitanju platne kartice, banke prilikom obračuna potrošnje u inostranstvu (koja je izvršena u bilo kojoj stranoj valuti) iznos zaduženja od kartične šeme dobijaju uglavnom u evrima, a originalnu valutu konvertuje u evro ta kartična šema na osnovu sopstvene kursne liste. Dakle, kurs koji se primenjuje za ovu konverziju zavisi od kartičnog brenda. Što se tiče kursa koji primenjuje banka korisnika kartice prilikom zaduženja računa korisnika – najčešće se primenjuje prodajni kurs za evre ili drugu stranu valutu (banke za ovu konverziju uglavnom ne koriste srednji kurs). Kada navodimo potencijalne troškove nastale podizanjem novca na bankomatu, tu nije kraj, jer za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima pojedini prihvatioci pružaju takozvanu uslugu DCC (Dynamic Currency Conversion) na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu. Navedena usluga pruža mogućnost korisnicima da se transakcija izvrši u valuti zemlje u kojoj je kartica izdata (za korisnike iz Republike Srbije – u dinarima). Kod te usluge je važno da korisnici obrate pažnju koji kurs je banka prihvatilac koristila za konverziju, jer može biti nepovoljan za korisnika i da na osnovu toga odluče da li će koristiti tu uslugu ili odustati od nje kako bi se transakcija izvršila na standardni način.
Podsećamo da je prilikom izvršenja same transakcije potrebno obratiti pažnju na sve prethodno pomenuto, a ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćanje karticom direktno kod trgovca od podizanja gotovine na bankomatu. Za podizanje gotovine s bankomata, savet je da se koristi debitna kartica, jer su provizije najčešće niže nego provizije za korišćenje kreditne kartice.
Ono što uvek navodimo korisnicima jeste i da svakako memorišu broj telefona s kartice u imenik mobilnog telefona, kako bi u slučaju potrebe mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je da odmah o tome obavestite banku koja vam je izdala karticu kako bi se blokadom kartice sprečilo njeno neovlašćeno korišćenje.
Istakli bismo i upotrebu nacionalne platne kartice u inostranstvu. Iako je Dina kartica, nacionalna kartica Republike Srbije, namenjena dominantno za domaću upotrebu, Narodna banka Srbije omogućila je izdavanje internacionalne Dina kartice koju ćete lako prepoznati, jer je, pored prepoznatljivog logotipa DinaCard, na njoj prisutan i logotip kompanija UnionPay ili Discover i ona se u inostranstvu može koristiti na svim prihvatnim mestima na kojima se prihvata UnionPay – u slučaju da je izdata u saradnji sa ovom kompanijom ili na svim prihvatnim mestima na kojima se prihvataju kartice Discover – u slučaju da je izdata u saradnji sa ovim brendom.
Korisnici platnih kartica moraju biti svesni određenih rizika pri njihovom korišćenju nezavisno od mesta potrošnje. U tom smislu, rizici kojima su korisnici platnih kartica izloženi tokom sezone odmora isti su oni kojima su izloženi tokom cele godine, uz napomenu da je rizik u vezi s korišćenjem platnih kartica veći tokom sezone odmora zbog pojačanih gužvi na pojedinim javnim mestima i veće potrošnje.
Kao glavne opasnosti možemo navesti krađu kartica. Koristimo priliku da ukažemo na to da korisnik platnu karticu treba da koristi na način koji je utvrđen ugovorom o izdavanju platne kartice, da po prijemu kartice zaštiti svoj PIN ne deleći ga s drugim licima i da se on nikako ne zapisuje na samoj kartici niti se nosi zajedno s karticom (npr. u novčaniku). Odredbe Zakona o platnim uslugama jasno definišu obaveze korisnika kada je reč o postupanju s platnim instrumentima, ali isto tako i u potpunosti obezbeđuju zaštitu njihovih prava kao korisnika i postupanje u slučaju da dođe do neodobrene platne transakcije. Narodna banka Srbije je 17. juna iznela na javnu raspravu i Nacrt izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, čijim usvajanjem ćemo u potpunosti zaokružiti usklađivanje s propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga, a između ostalog predložene izmene i dopune dodatno će doprineti sigurnosti elektronskih plaćanja i merama sigurnosti za zaštitu poverljivosti i integriteta personalizovanih sigurnosnih elemenata korisnika platnih usluga, kako bi se garantovala bezbedna autentifikacija i smanjio rizik od prevare. Nacrtom je definisana pouzdana autentifikacija korisnika i utvrđeno kada je pružalac platnih usluga dužan da je primeni.
Od praktičnih saveta za korisnike izdvajamo da je prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN i nikako ne prihvatati pomoć nepoznatih osoba. Ako se neko pored vas sumnjivo ponaša, stoji blizu vas, gura vas ili posmatra transakciju – odustanite od transakcije. Takođe, savetujemo da se vizuelno provere prednja maska i tastatura bankomata i da se odustane od transakcije ako se uoče sumnjivi uređaji ili predmeti, jer je najčešći način zloupotrebe kartica na bankomatu postavljanje lažnih uređaja na prednjoj masci kako bi se kopirali lični podaci s kartica, s krajnjim ciljem da se kasnije pristupi računu i novcu njihovih vlasnika.
Takođe, moguća je zloupotreba kartica i od strane lica u ugostiteljskim objektima i prodavnicama kada građani u prisustvu više lica otkrivaju PIN koji koriste za obavljanje plaćanja platnom karticom ili kada se plaćanje platnom karticom obavlja bez prisustva lica koje je vlasnik kartice. Zbog svega navedenog, korisnici kartica moraju stalno imati na umu da nikako ne smeju da daju svoju karticu drugim licima bez nadzora, da prilikom unošenja PIN-a tastaturu POS terminala ili bankomata prekriju šakom ili na drugi način spreče druga lica da saznaju njihov PIN.
Ako građani koriste karticu za plaćanja na internetu, savet je da to čine na proverenim sajtovima i s proverenih uređaja (računara i mobilnih telefona za koje su uvereni da nisu ni na koji način kompromitovani). Ističemo i da je Republika Srbija među prvim državama u svetu u kojima je uveden sistem za instant plaćanja. Narodna banka Srbije je u oktobru 2018. godine uvela sistem za instant plaćanja, najsavremeniju platnu infrastrukturu u našoj državi, koji se, između ostalog, koristi i za plaćanja na internet prodajnim mestima. Instant plaćanje nudi niz pogodnosti i za korisnike (kupce) i za trgovce, ali je posebno važno istaći da je ova vrsta plaćanja prilikom kupovine na internetu veoma bezbedna, jer se ne koriste osetljivi podaci o platnom instrumentu ili korisniku, tako da kupac ne unosi podatke o svom platnom instrumentu, niti ih trgovac čuva, pa je isključena mogućnost njihove kasnije zloupotrebe. Omogućavanjem instant plaćanja na prodajnim mestima, našim građanima i privrednim subjektima obezbedili smo alternativu kartičnim plaćanjima, i to mnogo pre nego što je Evropska unija započela svoje aktivnosti za obezbeđenje adekvatne alternative kartičnim plaćanjima.
Prednost platne kartice u odnosu na gotovinu jeste u tome da za razliku od situacije kada je ukraden ili izgubljen gotov novac – gubitak kartice ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da korisnik kartice reaguje na vreme. Ako bi se neželjeni slučaj dogodio i kartica bila ukradena, potrebno je bez odlaganja informisati izdavaoca kartice kako bi je blokirao i na taj način pomogao da se spreči veća šteta. Zato je savet građanima da uvek kod sebe imaju imaju broj kol-centra banke čiju karticu koriste kako bi bez odlaganja reagovali u slučaju krađe ili gubitka kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, ključno je u što kraćem roku o tome obavestiti banku koja je korisniku izdala karticu.
Više saveta iz oblasti finansijskih usluga možete pronaći na našoj internet prezentaciji, kao i na sajtu Tvoj novac. Pored toga, još jednom pozivamo sve korisnike da se u slučaju da imaju bilo kakvu nedoumicu u vezi s korišćenjem platnih kartica u inostranstvu i pratećih naknada obrate banci koja im je karticu izdala, koja će im pružiti sve relevantne informacije.
Radi edukacije građana Narodna banka Srbije je na svojoj internet prezentaciji objavila i brošuru sa savetima za bezbedno korišćenje finansijskih proizvoda i usluga, a svi javno dostupni podaci iz domena zaštite korisnika finansijskih usluga nalaze se na linku: Podaci o pritužbama na rad davalaca finansijskih usluga.
Kabinet guvernera
