19.06.2024.
Питања: Како су почели учесталији одмори и наши суграђани путују у иностранство, њихова питања се често односе на то да ли је боље плаћати картицама или готовином. Који је ваш савет? Како се да се заштите од потенцијалне крађе?
Одговор: Народна банка Србије континуирано спроводи активности усмерене на едукацију корисника када је реч о финансијским услугама и труди се и да корисницима платних инструмената пружи корисне информације и савете. Када је реч о коришћењу платних картица у иностранству, најпре саветујемо корисницима да пре него што отпутују у иностранство провере с банком која им је издала картицу да ли картица коју поседују може да се користи и у иностранству, као и који су трошкови и накнаде за њено коришћење у иностранству.
Искористили бисмо ову прилику да наведемо неке потенцијалне трошкове, како би корисници имали информацију на шта посебно треба да обрате пажњу, а како би избегли потенцијалне проблеме приликом коришћења платних картица током свог боравка у иностранству.
Оно што велики број корисника занима јесте да ли се наплаћује накнада за подизање новца на банкомату у иностранству, као и да ли се наплаћује накнада за плаћање платним картицама на продајним местима у иностранству. Ако банка издавалац платне картице наплаћује ове накнаде, оне морају бити јасно приказане у тарифнику те банке. Тарифници банака саставни су део оквирних уговора, а такође су и јавно доступни, те на пример на интернет презентацијама банака сви заинтересовани на једноставан начин могу имати увид у те накнаде, а њих ће у тарифницима најчешће пронаћи под називом накнада за исплату готовог новца коришћењем дебитне/кредитне картице на банкоматима у иностранству и под називом плаћање робе и услуга у иностранству дебитном/кредитном картицом. Потребно је да наведемо да се провизија за подизање новца с банкомата у иностранству креће од минимално утврђеног износа који није везан за суму новца који се подиже, тако да се неретко дешавало да корисницима за мање износе буде наплаћена већа провизија за подизање новца с банкомата од самог износа који су на банкомату подигли. За веће износе новца, а понекад и невезано од висине износа, банке наплаћују провизију која се мери у процентуалном износу новца који подижете. Поред тога, за подизање готовине платним картицама у иностранству, поред банака издавалаца, и банке прихватиоци могу да уведу накнаду. Ту додатну накнаду наплаћује банка прихватилац, тј. банка чији је банкомат. Због тога корисници треба да обрате пажњу да ли при подизању готовине постоји и додатна накнада на страни прихватиоца, јер ако постоји, она треба да буде приказана на банкомату, те да на основу информација о поменутим накнадама корисник одлучи да ли ће подићи новац на том банкомату или потражити банкомат на коме се не наплаћује ова додатна накнада. Поједине банке у иностранству не наплаћују провизију за подизање новца дебитном картицом ако имају такав уговор с вашом матичном банком у Србији. Честа је заблуда корисника да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање новца с банкомата ако је из исте банкарске групације као и банка која је издала картицу у Србији. Све пословне банке у Србији су засебна правна лица, стога провизија за подизање новца с банкомата или ПОС терминала на шалтеру банке неће бити наплаћена само ако су банке међусобним споразумом регулисале то питање, што грађани могу да провере са својим банком пре него што отпутују у иностранство.
Поред евентуалних трошкова приликом подизања новца на банкомату у иностранству, још један изазов који корисници могу имати када користе своје платне картице у иностранству везује се за курсне разлике.
Ако је платна картица везана за динарски рачун, морамо имати у виду трошкове конверзије валуте. Kорисно је да се код своје банке корисници информишу и о курсу који ће се користити приликом конверзије износа у динаре из валуте у којој је извршена трансакција. Ако је платна картица везана уз девизни рачун, да би се избегле дупле конверзије, такође саветујемо да се пре путовања корисници информишу код своје банке – која је уговорена валута обрачуна за потрошњу у иностранству и да ли ће постојати конверзија у зависности у коју земљу путују. Када су у питању платне картице, банке приликом обрачуна потрошње у иностранству (која је извршена у било којој страној валути) износ задужења од картичне шеме добијају углавном у еврима, а оригиналну валуту конвертује у евро та картична шема на основу сопствене курсне листе. Дакле, курс који се примењује за ову конверзију зависи од картичног бренда. Што се тиче курса који примењује банка корисника картице приликом задужења рачуна корисника – најчешће се примењује продајни курс за евре или другу страну валуту (банке за ову конверзију углавном не користе средњи курс). Када наводимо потенцијалне трошкове настале подизањем новца на банкомату, ту није крај, јер за подизање готовине у иностранству и плаћање на продајним местима поједини прихватиоци пружају такозвану услугу DCC (Dynamic Currency Conversion) на банкоматима и ПОС терминалима у иностранству. Наведена услуга пружа могућност корисницима да се трансакција изврши у валути земље у којој је картица издата (за кориснике из Републике Србије – у динарима). Код те услуге је важно да корисници обрате пажњу који курс је банка прихватилац користила за конверзију, јер може бити неповољан за корисника и да на основу тога одлуче да ли ће користити ту услугу или одустати од ње како би се трансакција извршила на стандардни начин.
Подсећамо да је приликом извршења саме трансакције потребно обратити пажњу на све претходно поменуто, а ако се има у виду висина провизије за коришћење платних картица у иностранству, погодније је плаћање картицом директно код трговца од подизања готовине на банкомату. За подизање готовине с банкомата, савет је да се користи дебитна картица, јер су провизије најчешће ниже него провизије за коришћење кредитне картице.
Оно што увек наводимо корисницима јесте и да свакако меморишу број телефона с картице у именик мобилног телефона, како би у случају потребе могли да на једноставан начин контактирају банку издаваоца картице. У случају крађе или губитка картице, потребно је да одмах о томе обавестите банку која вам је издала картицу како би се блокадом картице спречило њено неовлашћено коришћење.
Истакли бисмо и употребу националне платне картице у иностранству. Иако је Дина картица, национална картица Републике Србије, намењена доминантно за домаћу употребу, Народна банка Србије омогућила је издавање интернационалне Дина картице коју ћете лако препознати, јер је, поред препознатљивог логотипа DinaCard, на њој присутан и логотип компанија UnionPay или Discover и она се у иностранству може користити на свим прихватним местима на којима се прихвата UnionPay – у случају да је издата у сарадњи са овом компанијом или на свим прихватним местима на којима се прихватају картице Discover – у случају да је издата у сарадњи са овим брендом.
Корисници платних картица морају бити свесни одређених ризика при њиховом коришћењу независно од места потрошње. У том смислу, ризици којима су корисници платних картица изложени током сезоне одмора исти су они којима су изложени током целе године, уз напомену да је ризик у вези с коришћењем платних картица већи током сезоне одмора због појачаних гужви на појединим јавним местима и веће потрошње.
Као главне опасности можемо навести крађу картица. Користимо прилику да укажемо на то да корисник платну картицу треба да користи на начин који је утврђен уговором о издавању платне картице, да по пријему картице заштити свој ПИН не делећи га с другим лицима и да се он никако не записује на самој картици нити се носи заједно с картицом (нпр. у новчанику). Одредбе Закона о платним услугама јасно дефинишу обавезе корисника када је реч о поступању с платним инструментима, али исто тако и у потпуности обезбеђују заштиту њихових права као корисника и поступање у случају да дође до неодобрене платне трансакције. Народна банка Србије је 17. јуна изнела на јавну расправу и Нацрт измена и допуна Закона о платним услугама, чијим усвајањем ћемо у потпуности заокружити усклађивање с прописима Европске уније у области платних услуга, а између осталог предложене измене и допуне додатно ће допринети сигурности електронских плаћања и мерама сигурности за заштиту поверљивости и интегритета персонализованих сигурносних елемената корисника платних услуга, како би се гарантовала безбедна аутентификација и смањио ризик од преваре. Нацртом је дефинисана поуздана аутентификација корисника и утврђено када је пружалац платних услуга дужан да је примени.
Од практичних савета за кориснике издвајамо да је приликом подизања новца с банкомата препоручљиво заклонити руком тастатуру кaдa се уноси ПИН и никако не прихватати помоћ непознатих особа. Ако се неко поред вас сумњиво понаша, стоји близу вас, гура вас или посматра трансакцију – одустаните од трансакције. Такође, саветујемо да се визуелно провере предња маска и тастатура банкомата и да се одустане од трансакције ако се уоче сумњиви уређаји или предмети, јер је најчешћи начин злоупотребе картица на банкомату постављање лажних уређаја на предњој масци како би се копирали лични подаци с картица, с крајњим циљем да се касније приступи рачуну и новцу њихових власника.
Такође, могућа је злоупотреба картица и од стране лица у угоститељским објектима и продавницама када грађани у присуству више лица откривају ПИН који користе за обављање плаћања платном картицом или када се плаћање платном картицом обавља без присуства лица које је власник картице. Због свега наведеног, корисници картица морају стално имати на уму да никако не смеју да дају своју картицу другим лицима без надзора, да приликом уношења ПИН-а тастатуру ПОС терминала или банкомата прекрију шаком или на други начин спрече друга лица да сазнају њихов ПИН.
Ако грађани користе картицу за плаћања на интернету, савет је да то чине на провереним сајтовима и с проверених уређаја (рачунара и мобилних телефона за које су уверени да нису ни на који начин компромитовани). Истичемо и да је Република Србија међу првим државама у свету у којима је уведен систем за инстант плаћања. Народна банка Србије је у октобру 2018. године увела систем за инстант плаћања, најсавременију платну инфраструктуру у нашој држави, који се, између осталог, користи и за плаћања на интернет продајним местима. Инстант плаћање нуди низ погодности и за кориснике (купце) и за трговце, али је посебно важно истаћи да је ова врста плаћања приликом куповине на интернету веома безбедна, јер се не користе осетљиви подаци о платном инструменту или кориснику, тако да купац не уноси податке о свом платном инструменту, нити их трговац чува, па је искључена могућност њихове касније злоупотребе. Омогућавањем инстант плаћања на продајним местима, нашим грађанима и привредним субјектима обезбедили смо алтернативу картичним плаћањима, и то много пре него што је Европска унија започела своје активности за обезбеђење адекватне алтернативе картичним плаћањима.
Предност платне картице у односу на готовину јесте у томе да за разлику од ситуације када је украден или изгубљен готов новац – губитак картице не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да корисник картице реагује на време. Ако би се нежељени случај догодио и картица била украдена, потребно је без одлагања информисати издаваоца картице како би је блокирао и на тај начин помогао да се спречи већа штета. Зато је савет грађанима да увек код себе имају имају број кол-центра банке чију картицу користе како би без одлагања реаговали у случају крађе или губитка картице. У случају крађе или губитка картице, кључно је у што краћем року о томе обавестити банку која је кориснику издала картицу.
Више савета из области финансијских услуга можете пронаћи на нашој интернет презентацији, као и на сајту Твој новац. Поред тога, још једном позивамо све кориснике да се у случају да имају било какву недоумицу у вези с коришћењем платних картица у иностранству и пратећих накнада обрате банци која им је картицу издала, која ће им пружити све релевантне информације.
Ради едукације грађана Народна банка Србије је на својој интернет презентацији објавила и брошуру са саветима за безбедно коришћење финансијских производа и услуга, а сви јавно доступни подаци из домена заштите корисника финансијских услуга налазе се на линку: Подаци о притужбама на рад давалаца финансијских услуга.
Кабинет гувернера
