11.06.2024.

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković na konferenciji „Razvoj finansijskih usluga: prilike i izazovi“, u organizaciji Saveta stranih investitora, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj

Uvaženi domaćini, gospodine Kolanđeli, gospodine Petroviću,

„Bojim se dana kad će tehnologija nadmašiti našu ljudsku interakciju.” Davno je rekao Albert Ajnštajn. Mi smo sada u periodu fantastično brzih promena. Na nama je da prihvatimo sve dobre strane tehnologija i da mi upravljamo njima u funkciji razvoja društva, jer je čovek stvorio i unapređuje tehnologije, a ne obrnuto.

Poštovane dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u svoje ime i u ime Narodne banke Srbije. I u poslu, kao i u životu, uvek smo suočeni i sa prilikama, i sa izazovima. Sa izborima. Ono što nas međusobno razlikuje jeste način na koji na njih reagujemo. Za mene je najveća prilika ulaganje u ljude i u znanje. Jer na ljudima počivaju države i sve institucije!

Kad kažemo razvoj tehnologija, prva pomisao je razvoj informatičkih tehnologija. Za razliku od ranijih tehnologija koje su donosile uglavnom samo koristi ljudima i društvu, danas svaka inovacija i daje i oduzima. Daje osećaj značaja pojedincu jer može da bude viđen i daje mu slobodu da kaže sve. Daje mu osećaj da ceni njegovo vreme kao najvredniji resurs, koji je lična dragocenost, jer može lakše i brže da obavi mnoge poslove. Daje mu više slobodnog vremena.

Ali – oduzima slobodu i privatnost. U ime slobode čoveku se oduzima sloboda.

Rečima pesnika-lekara:
*Potrebu da veruje civilizacija koristi tako da nahrani jedan deo čoveka
Nahrani delić njegove potrebe
A celog čoveka podjarmi, zauzda, osedla.*
Pavle Kovačević „Krugovi života”

A čoveka čovekom čine koristan rad i odnos s drugim. Čovek ne postoji bez entuzijazma i volje da radi (da uči, da stvara, piše, slika... ) i ne postoji bez interakcije s drugim (ljudima). Čovek je unikat i nezamenljiv.

Ta činjenica nikad ne sme da se zanemari. Posebno ne smemo da je zanemarimo mi koji smo odgovorni za finansijski sistem, čije funkcionisanje treba i mora da se unapređuje u interesu čoveka. A mera unapređenja finansijskog sistema i korist od toga zavisi od ugla gledanja. I razlikuje se od posmatrača do posmatrača: da li je to pojedinac vođen ličnim interesom, kompanija koja takođe ima svoj specifičan ugao gledanja, udruženje ili jedna industrija ili je to Narodna banka Srbije, koja ima odgovornost za makroekonomsku stabilnost ukupnog sistema i svih učesnika zajedno. U sprovođenju tog mandata i odgovornosti Narodna banka Srbije jeste podrška svima, ali očekuje da i ostali učesnici imaju svest o značaju stabilnosti, koja je u interesu svakog od njih.

Svaka promena se usporava s izgovorom, da je potrebno prilagođavanje ili promene u IT sistemu. A to je i komplikovano i skupo. I naravno, cena se retko deli između učesnika – banaka i klijenata. Plaćaju korisnici usluga.

Odgovornost se pomera s banke na IT kompaniju koja je uvela softver, na vendora koji je deo sistema.... Banka, njena pouzdanost i ugled postaju zavisni od trećih koji se nameću kao prvi?!

Inteligentni roboti i svesni ljudi? Ne postoji dilema.

Čovek je merilo stvari. Unikat. Kreativnost čoveka je jedinstvena. Svemir stvara originale. Veštačka inteligencija stvara replike – kopije od učitanih algoritama. Od informacija koje su unete u sistem. Nedostaju pravi podaci. Zato vas molim da u trci sa inovacijama u ime boljeg života čoveka, čovek u čije ime sve radimo, ne doživi poraz!!!

Kompleksnost sadašnjeg momenta čini to što su uslovi u kojima radimo jedni od ekonomski najizazovnijih u istoriji, ali i tehnološki najnaprednijih! A s obzirom na to da su rast i razvoj finansijskog i realnog sektora blisko povezani i međusobno uslovljeni, ja ću danas govoriti o:

1. novim makroekonomskim projekcijama Narodne banke Srbije,
2. prilikama i izazovima u razvoju finansijskih usluga i
3. poziciji Srbije u digitalnoj finansijskoj revoluciji.

NOVE MAKROEKONOMSKE PROJEKCIJE NARODNE BANKE SRBIJE

• Krenuću redom. Inflacija je u prethodnoj godini dana na snažnoj opadajućoj putanji i naša je procena da je u maju ušla u ciljani koridor od 3 ± 1,5%. Na to upućuje naš now-cast model, putem kojeg preuzimamo i obrađujemo oko 30 hiljada cena proizvoda i usluga sa oko 130 internet stranica u realnom vremenu, a u okviru kojeg razvijamo i tehnike koje se oslanjaju na veštačku inteligenciju.
• U ostatku godine očekujemo dalje usporavanje inflacije, tako da bi u toku sledeće godine inflacija trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3%.
• Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ubrzala na 4,7% međugodišnje, a na nivou godine očekujemo rast od 3,5%. Već od sledeće godine očekujemo njeno dodatno ubrzanje na između 4% i 5%, čemu će doprineti i realizacija investicija u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027”, smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja.
• Dobar poslovni ambijent, adekvatne politike i moderan regulatorni okvir omogućili su i očuvanje visoke adekvatnosti kapitala banaka, pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita na nivou od oko 3%.
• Zahvaljujući dobroj opštoj ekonomskoj situaciji u zemlji, značajan broj banaka očekuje rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine od preko 5%, što su izneli kao očekivanja u našoj poslednjoj anketi o kreditnoj aktivnosti.
• Sve zajedno potvrđuje da će makroekonomski uslovi u Srbiji ostati podsticajni i za privredni rast i za dalji razvoj finansijskih usluga.

PRILIKE I IZAZOVI

Kada govorimo o prilikama i izazovima, činjenica je da digitalna transformacija menja svaki posao. Ona štedi vreme kao najdragoceniji resurs i oslobađa ljudske resurse za rad na kompleksnijim zadacima. Prema studiji iz prošle godine koja je obuhvatila 600 kompanija na globalnom nivou, njih 64% veruje da će primena veštačke inteligencije povećati njihovu produktivnost, dok 40% izražava zabrinutost u pogledu zavisnosti od tehnologije. Prema drugoj studiji, očekuje se da će bankarska industrija imati velike pozitivne efekte od digitalne transformacije u iznosu od oko 9% do 15% operativnog dobitka. Pored automatizacije rutinskih zadataka i procesa, digitalna transformacija omogućava i naprednu analitiku, kvalitetnije personalizovane usluge, ali i kvalitetnije upravljanje rizikom. Istovremeno, korisnici su defakto dobili servis koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji.

Dakle, prilike su ogromne, ali ni izazova nije malo poput sajber bezbednosti, rizika poveravanja poslova trećoj strani ili raznih oblika takozvanog fišinga. Mi, kao kreatori politika, svesni smo i da kvalitativni tehnološki napredak kakvom svedočimo dovodi i do većih promena na tržištu rada. Raste potreba za radnom snagom specifičnih kompetencija, a za nekim poslovima tražnja se smanjuje, na čemu moramo da radimo zajedno sa sektorom obrazovanja. I mi kao regulator, i vi kao poslodavci. Teret koji nosi regulator danas znatno je veći nego, čini se, ikada pre, jer ne samo da mora da obezbedi stabilnost već sada to mora skoro u trku. Vi, kao predstavnici kompanija i bankarske industrije, na ulaganja u tehnologije morate da gledate na srednji i dug rok.

Saradnja javnog i privatnog sektora u ovoj oblasti posebno je važna, kao i lični primeri.

POZICIJA SRBIJE U DIGITALNOJ FINANSIJSKOJ REVOLUCIJI

Narodna banka Srbije se odlučila da bude na čelu transformacija privrede i društva, ali nikad ne zapostavljajući sigurnost i stabilnost sistema. Kombinacijom moderne regulative i inovativnih rešenja, Narodna banka Srbije već punu deceniju predvodi jačanje finansijske infrastrukture i digitalizaciju finansijskih usluga.

Donošenjem Zakona o platnim uslugama 2014. godine, a zatim i izmenama i dopunama iz 2018. godine, stvorili smo uslove za uvođenje savremenih načina plaćanja, kao i za modernizaciju platnog prometa. Neke od ključnih prednosti donošenja i unapređenja ovog zakona su:

• razvoj novih i inovativnih platnih modela i usluga, time i brže, lakše i jeftinije usluge plaćanja;
• veća sigurnost plaćanja;
• rast konkurencije;
• povećanje transparentnosti u vezi s platnim uslugama.

Izradom i razvojem našeg sistema za instant plaćanja – IPS NBS značajno smo doprineli rastu bezgotovinskih transakcija, a time i većoj finansijskoj inkluziji, smanjenju sive ekonomije i ekonomskom napretku Srbije.

Podaci o korišćenju usluga koje smo omogućili potvrđuju da se za lakše, brže i jeftinije usluge lako opredeljujemo:

• Broj transakcija realizovanih u našem IPS NBS sistemu povećan je sa oko 7 miliona u 2019. godini na oko 67 miliona u 2023. godini!
• U 2024. godini u IPS NBS sistemu u proseku je mesečno realizovano oko 6,5 miliona plaćanja.
• I izmirivanje mesečnih obaveza građana i privrede putem IPS QR kôda jeste veliki iskorak u unapređenju digitalizacije platnih usluga, o čemu svedoči podatak da je preko 14 miliona računa u 2023. godini plaćeno skeniranjem ovog kôda.
• Uslugu „Prenesi”, odnosno brz transfer novca korišćenjem broja mobilnog telefona primaoca novca, trenutno nudi 11 banaka, a 2,5 miliona korisnika može da plaća koristeći ovaj servis. Trenutno je oko šest stotina hiljada korisnika registrovano za uslugu „Prenesi”.
• Za usluge elektronskog bankarstva na kraju 2023. godine bila su registrovana blizu 4,2 miliona korisnika – fizičkih i pravnih lica i preduzetnika, što je oko 2,5 puta više nego na kraju 2016. godine.
• I za usluge mobilnog bankarstva na kraju 2023. godine bila su registrovana oko 4,2 miliona korisnika, što je oko 5,5 puta više u odnosu na kraj 2016. godine.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i drugim propisima omogućili smo i zaključenje ugovora na daljinu, a podaci potvrđuju da je to podstaklo razvoj i digitalnih kreditnih proizvoda.

• Broj zaključenih ugovora na daljinu od preko 176 hiljada u 2023. godini za 4 puta je viši u odnosu na 2019. godinu.
• Preko petine tih ugovora zaključeno je putem video-identifikacije korisnika, a gotovo polovina se odnosila na gotovinske kredite.
• Omogućili smo i otvaranje računa i promenu banke bez odlaska u staru, pa i novu banku.

Sada idemo dalje.

1. Ove godine ćemo zaokružiti usklađivanje s propisima Evropske unije implementacijom direktive PSD2 u domaće zakonodavstvo, čime se omogućava otvoreno bankarstvo u Republici Srbiji.
2. Usklađivanje s direktivom PSD2 deo je i naše pripreme za priključenje SEPA, odnosno Jedinstvenom području za plaćanje u evrima. Priključenje SEPA području omogućiće smanjenje troškova plaćanja između Evropske unije i ekonomija Zapadnog Balkana, što će značiti jeftinije transakcije i za građane, i za privredu.
3. Pred nama su i zahtevne aktivnosti na izradi tehničke infrastrukture za priključenje IPS NBS sistema u platni sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke, tzv. TIPS. Po tom osnovu inicirali smo i razgovore sa Evropskom centralnom bankom.
4. Sistem za instant plaćanja prepoznat je kao značajan i od strane kompanije Rakuten Viber, s kojom smo započeli saradnju, za koju očekujemo da omogući da se instant plaćanja lako iniciraju i putem aplikacije Viber. To će biti značajna novina ako imamo u vidu broj korisnika ove aplikacije u Republici Srbiji.
5. Radimo i na pripremi za implementaciju 3DS standarda, koji dodatno doprinosi sigurnosti kod internet plaćanja.
6. Takođe, u okviru sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije, razvili smo modul za upravljanje prevarama, čiji je cilj da obezbedi mehanizam za otkrivanje potencijalnih prevara pri plaćanju. Ovaj modul zasnovan je na adaptivnom mašinskom učenju i raspoloživ je svim učesnicima IPS NBS sistema koji ga mogu integrisati u svoje informacione sisteme. Modul je trenutno aktivan na test-okruženju IPS NBS sistema.

Dame i gospodo,

U stručnim radovima brojni autori ocenjuju da ratovi, imperije, filozofije i religije nisu uspeli da učine na planu društvenog razvoja onoliko koliko je to uspeo razvoj tehnologije, koji je krivu društvenog razvoja zaokrenuo za devedeset stepeni. I činjenica je da su finansijske usluge danas neuporedivo dostupnije i brže.

Ipak, umesto da se pitamo kakva će biti budućnost za deset godina, treba da se fokusiramo na ono što se neće promeniti. Za mene, to je fokus na čoveka i ono što je dobro za njega. Do održivog rasta, koji nam je svima cilj, ne stiže se ni sprintom ni maratonom jer u našem poslu nema konačnih pobeda. Reči su početak, a samo dela i rezultati govore o svima nama. U duhu naziva prvog panela – da svako pređe s reči na delo. A način rada Narodne banke Srbije će ostati – dela! Ono što je važno jeste da svako od nas ima izbor! Izbor je da li ćemo u razvoju da predvodimo, što može da znači i izlaganje riziku, ili će naša uloga biti da pratimo druge, što znači i propuštene šanse.

Globalni uslovi u prethodnih nekoliko godina pred centralne banke stavljali su izbor između stabilnosti cena, privrednog rasta i finansijske stabilnosti. Mi smo obezbedili da se inflacija vrati u ciljane okvire, očuvali smo finansijsku stabilnost zemlje, kao i privredni rast, koji se vraća na visoke pretpandemijske stope! Zbog toga su makroekonomska stabilnost i strukturne reforme naš ključni potencijal i naše ključno nasleđe za naredne generacije. Ali je važno i da zajednički tražimo najbolja rešenja i da privatni sektor pametno investira u razvoj i održiv rast. Zbog toga smo tu.

Želim vam uspešnu Drugu konferenciju!

Dr Jorgovanka Tabaković, guverner