11/06/2024

Говор гувернера Јоргованке Табаковић на конференцији „Развој финансијских услуга: прилике и изазови“, у организацији Савета страних инвеститора, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој

Уважени домаћини, господине Коланђели, господине Петровићу,

„Бојим се дана кад ће технологија надмашити нашу људску интеракцију.” Давно је рекао Алберт Ајнштајн. Ми смо сада у периоду фантастично брзих промена. На нама је да прихватимо све добре стране технологија и да ми управљамо њима у функцији развоја друштва, јер је човек створио и унапређује технологије, а не обрнуто.

Поштоване даме и господо,

Задовољство ми је да вас поздравим у своје име и у име Народне банке Србије. И у послу, као и у животу, увек смо суочени и са приликама, и са изазовима. Са изборима. Оно што нас међусобно разликује јесте начин на који на њих реагујемо. За мене је највећа прилика улагање у људе и у знање. Јер на људима почивају државе и све институције!

Кад кажемо развој технологија, прва помисао је развој информатичких технологија. За разлику од ранијих технологија које су доносиле углавном само користи људима и друштву, данас свака иновација и даје и одузима. Даје осећај значаја појединцу јер може да буде виђен и даје му слободу да каже све. Даје му осећај да цени његово време као највреднији ресурс, који је лична драгоценост, јер може лакше и брже да обави многе послове. Даје му више слободног времена.

Али – oдузима слободу и приватност. У име слободе човеку се одузима слобода.

Речима песника-лекара:
*Потребу да верује цивилизација користи тако да нахрани један део човека
Нахрани делић његове потребе
А целог човека подјарми, заузда, оседла.*
Павле Ковачевић „Кругови живота”

А човека човеком чине користан рад и однос с другим. Човек не постоји без ентузијазма и воље да ради (да учи, да ствара, пише, слика... ) и не постоји без интеракције с другим (људима). Човек је уникат и незаменљив.

Та чињеница никад не сме да се занемари. Посебно не смемо да је занемаримо ми који смо одговорни за финансијски систем, чије функционисање треба и мора да се унапређује у интересу човека. А мера унапређења финансијског система и корист од тога зависи од угла гледања. И разликује се од посматрача до посматрача: да ли је то појединац вођен личним интересом, компанија која такође има свој специфичан угао гледања, удружење или једна индустрија или је то Нaродна банка Србије, која има одговорност за макроекономску стабилност укупног система и свих учесника заједно. У спровођењу тог мандата и одговорности Нaродна банка Србије јесте подршка свима, али очекује да и остали учесници имају свест о значају стабилности, која је у интересу сваког од њих.

Свака промена се успорава с изговором, да је потребно прилагођавање или промене у ИТ систему. А то је и компликовано и скупо. И наравно, цена се ретко дели између учесника – банака и клијената. Плаћају корисници услуга.

Одговорност се помера с банке на ИТ компанију која је увела софтвер, на вендора који је део система.... Банка, њена поузданост и углед постају зависни од трећих који се намећу као први?!

Интелигентни роботи и свесни људи? Не постоји дилема.

Човек је мерило ствари. Уникат. Креативност човека је јединствена. Свемир ствара оригинале. Вештачка интелигенција ствара реплике – копије од учитаних алгоритама. Од информација које су унете у систем. Недостају прави подаци. Зато вас молим да у трци са иновацијама у име бољег живота човека, човек у чије име све радимо, не доживи пораз!!!

Комплексност садашњег момента чини то што су услови у којима радимо једни од економски најизазовнијих у историји, али и технолошки најнапреднијих! А с обзиром на то да су раст и развој финансијског и реалног сектора блиско повезани и међусобно условљени, ја ћу данас говорити о:

1. новим макроекономским пројекцијама Народне банке Србије,
2. приликама и изазовима у развоју финансијских услуга и
3. позицији Србије у дигиталној финансијској револуцији.

НОВЕ МАКРОЕКОНОМСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ

• Кренућу редом. Инфлација је у претходној години дана на снажној опадајућој путањи и наша је процена да је у мају ушла у циљани коридор од 3 ± 1,5%. На то упућује наш now-cast модел, путем којег преузимамо и обрађујемо око 30 хиљада цена производа и услуга са око 130 интернет страница у реалном времену, а у оквиру којег развијамо и технике које се ослањају на вештачку интелигенцију.
• У остатку године очекујемо даље успоравање инфлације, тако да би у току следеће године инфлација требало да се креће око централне вредности циља од 3%.
• Економска активност је у првом тромесечју убрзала на 4,7% међугодишње, а на нивоу године очекујемо раст од 3,5%. Већ од следеће године очекујемо њено додатно убрзање на између 4% и 5%, чему ће допринети и реализација инвестиција у оквиру програма „Скок у будућност – Србија 2027”, смањени глобални инфлаторни притисци и повољнији услови финансирања.
• Добар пословни амбијент, адекватне политике и модеран регулаторни оквир омогућили су и очување високе адекватности капитала банака, показатеље ликвидности двоструко изнад минимума и очување показатеља проблематичних кредита на нивоу од око 3%.
• Захваљујући доброј општој економској ситуацији у земљи, значајан број банака очекује раст кредита и привреди и становништву ове и следеће године од преко 5%, што су изнели као очекивања у нашој последњој анкети о кредитној активности.
• Све заједно потврђује да ће макроекономски услови у Србији остати подстицајни и за привредни раст и за даљи развој финансијских услуга.

ПРИЛИКЕ И ИЗАЗОВИ

Када говоримо о приликама и изазовима, чињеница је да дигитална трансформација мења сваки посао. Она штеди време као најдрагоценији ресурс и ослобађа људске ресурсе за рад на комплекснијим задацима. Према студији из прошле године која је обухватила 600 компанија на глобалном нивоу, њих 64% верује да ће примена вештачке интелигенције повећати њихову продуктивност, док 40% изражава забринутост у погледу зависности од технологије. Према другој студији, очекује се да ће банкарска индустрија имати велике позитивне ефекте од дигиталне трансформације у износу од око 9% до 15% оперативног добитка. Поред аутоматизације рутинских задатака и процеса, дигитална трансформација омогућава и напредну аналитику, квалитетније персонализоване услуге, али и квалитетније управљање ризиком. Истовремено, корисници су дефакто добили сервис који ради 24 часа, седам дана у недељи.

Дакле, прилике су огромне, али ни изазова није мало попут сајбер безбедности, ризика поверавања послова трећој страни или разних облика такозваног фишинга. Ми, као креатори политика, свесни смо и да квалитативни технолошки напредак каквом сведочимо доводи и до већих промена на тржишту рада. Расте потреба за радном снагом специфичних компетенција, а за неким пословима тражња се смањује, на чему морамо да радимо заједно са сектором образовања. И ми као регулатор, и ви као послодавци. Терет који носи регулатор данас знатно је већи него, чини се, икада пре, јер не само да мора да обезбеди стабилност већ сада то мора скоро у трку. Ви, као представници компанија и банкарске индустрије, на улагања у технологије морате да гледате на средњи и дуг рок.

Сарадња јавног и приватног сектора у овој области посебно је важна, као и лични примери.

ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ У ДИГИТАЛНОЈ ФИНАНСИЈСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

Народна банка Србије се одлучила да буде на челу трансформација привреде и друштва, али никад не запостављајући сигурност и стабилност система. Комбинацијом модерне регулативе и иновативних решења, Народна банка Србије већ пуну деценију предводи јачање финансијске инфраструктуре и дигитализацију финансијских услуга.

Доношењем Закона о платним услугама 2014. године, а затим и изменама и допунама из 2018. године, створили смо услове за увођење савремених начина плаћања, као и за модернизацију платног промета. Неке од кључних предности доношења и унапређења овог закона су:

• развој нових и иновативних платних модела и услуга, тиме и брже, лакше и јефтиније услуге плаћања;
• већа сигурност плаћања;
• раст конкуренције;
• повећање транспарентности у вези с платним услугама.

Израдом и развојем нашег система за инстант плаћања – IPS НБС значајно смо допринели расту безготовинских трансакција, а тиме и већој финансијској инклузији, смањењу сиве економије и економском напретку Србије.

Подаци о коришћењу услуга које смо омогућили потврђују да се за лакше, брже и јефтиније услуге лако опредељујемо:

• Број трансакција реализованих у нашем IPS НБС систему повећан је са око 7 милиона у 2019. години на око 67 милиона у 2023. години!
• У 2024. години у IPS НБС систему у просеку је месечно реализовано око 6,5 милиона плаћања.
• И измиривање месечних обавеза грађана и привреде путем IPS QR кôда јесте велики искорак у унапређењу дигитализације платних услуга, о чему сведочи податак да је преко 14 милиона рачуна у 2023. години плаћено скенирањем овог кôда.
• Услугу „Prenesi”, односно брз трансфер новца коришћењем броја мобилног телефона примаоца новца, тренутно нуди 11 банака, а 2,5 милиона корисника може да плаћа користећи овај сервис. Тренутно је око шест стотина хиљада корисника регистровано за услугу „Prenesi”.
• За услуге електронског банкарства на крају 2023. године била су регистрована близу 4,2 милиона корисника – физичких и правних лица и предузетника, што је око 2,5 пута више него на крају 2016. године.
• И за услуге мобилног банкарства на крају 2023. године била су регистрована око 4,2 милиона корисника, што је око 5,5 пута више у односу на крај 2016. године.

Законом о заштити корисника финансијских услуга и другим прописима омогућили смо и закључење уговора на даљину, а подаци потврђују да је то подстакло развој и дигиталних кредитних производа.

• Број закључених уговора на даљину од преко 176 хиљада у 2023. години за 4 пута је виши у односу на 2019. годину.
• Преко петине тих уговора закључено је путем видео-идентификације корисника, а готово половина се односила на готовинске кредите.
• Омогућили смо и отварање рачуна и промену банке без одласка у стару, па и нову банку.

Сада идемо даље.

1. Ове године ћемо заокружити усклађивање с прописима Европске уније имплементацијом директиве PSD2 у домаће законодавство, чиме се омогућава отворено банкарство у Републици Србији.
2. Усклађивање с директивом PSD2 део је и наше припреме за прикључење SEPA, односно Јединственом подручју за плаћање у еврима. Прикључење SEPA подручју омогућиће смањење трошкова плаћања између Европске уније и економија Западног Балкана, што ће значити јефтиније трансакције и за грађане, и за привреду.
3. Пред нама су и захтевне активности на изради техничке инфраструктуре за прикључење IPS НБС система у платни систем за инстант плаћања Европске централне банке, тзв. TIPS. По том основу иницирали смо и разговоре са Европском централном банком.
4. Систем за инстант плаћања препознат је као значајан и од стране компаније Rakuten Viber, с којом смо започели сарадњу, за коју очекујемо да омогући да се инстант плаћања лако иницирају и путем апликације Viber. То ће бити значајна новина ако имамо у виду број корисника ове апликације у Републици Србији.
5. Радимо и на припреми за имплементацију 3DS стандарда, који додатно доприноси сигурности код интернет плаћања.
6. Такође, у оквиру система за инстант плаћања Народне банке Србије, развили смо модул за управљање преварама, чији је циљ да обезбеди механизам за откривање потенцијалних превара при плаћању. Овај модул заснован је на адаптивном машинском учењу и расположив је свим учесницима IPS НБС система који га могу интегрисати у своје информационе системе. Модул је тренутно активан на тест-окружењу IPS НБС система.

Даме и господо,

У стручним радовима бројни аутори оцењују да ратови, империје, филозофије и религије нису успели да учине на плану друштвеног развоја онолико колико је то успео развој технологије, који је криву друштвеног развоја заокренуо за деведесет степени. И чињеница је да су финансијске услуге данас неупоредиво доступније и брже.

Ипак, уместо да се питамо каква ће бити будућност за десет година, треба да се фокусирамо на оно што се неће променити. За мене, то је фокус на човека и оно што је добро за њега. До одрживог раста, који нам је свима циљ, не стиже се ни спринтом ни маратоном јер у нашем послу нема коначних победа. Речи су почетак, а само дела и резултати говоре о свима нама. У духу назива првог панела – да свако пређе с речи на дело. А начин рада Народне банке Србије ће остати – дела! Оно што је важно јесте да свако од нас има избор! Избор је да ли ћемо у развоју да предводимо, што може да значи и излагање ризику, или ће наша улога бити да пратимо друге, што значи и пропуштене шансе.

Глобални услови у претходних неколико година пред централне банке стављали су избор између стабилности цена, привредног раста и финансијске стабилности. Ми смо обезбедили да се инфлација врати у циљане оквире, очували смо финансијску стабилност земље, као и привредни раст, који се враћа на високе претпандемијске стопе! Због тога су макроекономска стабилност и структурне реформе наш кључни потенцијал и наше кључно наслеђе за наредне генерације. Али је важно и да заједнички тражимо најбоља решења и да приватни сектор паметно инвестира у развој и одржив раст. Због тога смо ту.

Желим вам успешну Другу конференцију!

Др Јоргованка Табаковић, гувернер