04.06.2024.
Pitanja: Koliko je čekova realizovano u ovoj godini i koliko je iznosila njihova ukupna vrednost? Koliko se upotreba čekova smanjila (molim vas da navedete uporedni podatak kojim raspolažete)? Za koju svrhu su uglavnom korišćeni čekovi od početka ove godine? Da li postoje podaci gde su najviše korišćeni, u marketima ili prodavnicama odeće i obuće zbog odloženog plaćanja bez kamate, da li pretežno za prehrambene i proizvode koji se svakodnevno nabavljaju ili i za vrednije stvari poput tehnike? Zašto se učešće čekova u ukupnom prometu znatno smanjilo? Zalagaonice nude uslugu unovčavanja čekova uz proviziju. Da li je pružanje ove usluge u skladu sa zakonom?
Odgovor: Na osnovu dostavljenih podataka pružalaca platnih usluga, u prvom tromesečju 2024. godine realizovana su 1.746.033 čeka, ukupne vrednosti 8,34 milijarde dinara.
U periodu od 2016. do 2022. godine upotreba čekova je u proseku godišnje opadala za 4,3%, odnosno sa 8,1 milion realizovanih čekova u 2016. godini na 6,2 miliona u 2022. godini. Nakon tog perioda, u 2023. godini realizovano je 6,8 miliona čekova, što je za 9,6% više nego u 2022. godini, kada su realizovana 6,2 miliona čekova.
Prema dostavljenim podacima pružalaca platnih usluga, najveći deo čekova (99,99%) je korišćen za plaćanje robe i usluga, dok je preostali deo iskorišćen za podizanje gotovog novca.
Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima koji se odnose na mesto upotrebe i izbor robe i usluga za čiju kupovinu su korišćeni čekovi.
Pored čekova, građanima su za mogućnost odloženog plaćanja na raspolaganju i drugi, savremeniji instrumenti plaćanja, kao što je nacionalna Dina debitna platna kartica. Plaćanje nacionalnom platnom karticom ima istu funkcionalnost kao plaćanje čekovima, pri čemu je znatno brže i jednostavnije – bez čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini. To su prepoznale i banke i trgovci i zbog toga postoji veliki interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima. Ovu uslugu omogućavaju Banka Poštanska štedionica, Banka Inteza i NLB Komercijalna banka, a broj prodajnih mesta na kojima je moguće platiti Dina karticom konstantno raste. Uz sve navedeno, kompanija NIS a. d. Novi Sad je na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gasprom omogućila plaćanje goriva, robe i usluga na odloženo ili u dve jednake rate, bez kamate. Ova pogodnost je omogućena za korisnike platne kartice DinaCard–PostCard Banke Poštanska štedionica, tako da sada više od milion korisnika ove kartice može da bez ikakvih dodatnih troškova plaća na odloženo ili na rate na navedenim benzinskim stanicama.
Unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika (npr. zalagaonica) predstavlja neovlašćeno bavljenje davanjem kredita, a provizija koju građanin plaća zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Važećim propisima, odnosno nijednim posebnim zakonom nije dato ovlašćenje zalagaonicama da se bave davanjem kredita (pozajmica), niti se uredbama ili drugim aktima niže pravne snage može uređivati ovo pitanje. Naime, davanjem kredita se, pored banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca), a radi izvršavanja platnih transakcija. Delatnost zalagaonica nije u nadležnosti Narodne banke Srbije, tačnije propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije nije uređeno davanje pozajmica od strane zalagaonica, niti je predviđeno da Narodna banka Srbije daje dozvole zalagaonicama za obavljanje ovakve delatnosti, propisuje uslove za obavljanje takve delatnosti, niti nadzire rad zalagaonica i drugih privrednih subjekata koji se bave sličnom delatnošću. Bavljenje unovčavanjem čekova na način kako smo prethodno opisali predstavlja neovlašćeno kreditiranje, a Zakonom o bankama propisano je da će se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina kazniti onaj ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, a za to nije ovlašćen zakonom.
Kabinet guvernera
