04.06.2024.
Питања: Колико је чекова реализовано у овој години и колико је износила њихова укупна вредност? Колико се употреба чекова смањила (молим вас да наведете упоредни податак којим располажете)? За коју сврху су углавном коришћени чекови од почетка ове године? Да ли постоје подаци где су највише коришћени, у маркетима или продавницама одеће и обуће због одложеног плаћања без камате, да ли претежно за прехрамбене и производе који се свакодневно набављају или и за вредније ствари попут технике? Зашто се учешће чекова у укупном промету знатно смањило? Залагаонице нуде услугу уновчавања чекова уз провизију. Да ли је пружање ове услуге у складу са законом?
Одговор: На основу достављених података пружалаца платних услуга, у првом тромесечју 2024. године реализована су 1.746.033 чека, укупне вредности 8,34 милијарде динара.
У периоду од 2016. до 2022. године употреба чекова је у просеку годишње опадала за 4,3%, односно са 8,1 милион реализованих чекова у 2016. години на 6,2 милиона у 2022. години. Након тог периода, у 2023. години реализовано је 6,8 милиона чекова, што је за 9,6% више него у 2022. години, када су реализована 6,2 милиона чекова.
Према достављеним подацима пружалаца платних услуга, највећи део чекова (99,99%) је коришћен за плаћање робе и услуга, док је преостали део искоришћен за подизање готовог новца.
Народна банка Србије не располаже подацима који се односе на место употребе и избор робе и услуга за чију куповину су коришћени чекови.
Поред чекова, грађанима су за могућност одложеног плаћања на располагању и други, савременији инструменти плаћања, као што је национална Дина дебитна платна картица. Плаћање националном платном картицом има исту функционалност као плаћање чековима, при чему је знатно брже и једноставније – без чекања на каси и временски захтевног исписивања чекова, као ни ограничења потрошње по чеку, а број рата корисник одређује сам при куповини. То су препознале и банке и трговци и због тога постоји велики интерес да такву функционалност пруже корисницима. Ову услугу омогућавају Банка Поштанска штедионица, Банка Интеза и НЛБ Комерцијална банка, а број продајних места на којима је могуће платити Дина картицом константно расте. Уз све наведено, компанија НИС а. д. Нови Сад је на свим бензинским станицама НИС Петрол и Гаспром омогућила плаћање горива, робе и услуга на одложено или у две једнаке рате, без камате. Ова погодност је омогућена за кориснике платне картице DinaCard–PostCard Банке Поштанска штедионица, тако да сада више од милион корисника ове картице може да без икаквих додатних трошкова плаћа на одложено или на рате на наведеним бензинским станицама.
Уновчавање чекова уз провизију преко посредника (нпр. залагаоница) представља неовлашћено бављење давањем кредита, а провизија коју грађанин плаћа заправо је камата за овакво кредитирање. Важећим прописима, односно ниједним посебним законом није дато овлашћење залагаоницама да се баве давањем кредита (позајмица), нити се уредбама или другим актима ниже правне снаге може уређивати ово питање. Наиме, давањем кредита се, поред банака, само изузетно могу бавити и друга лица, и то искључиво ако су за то изричито овлашћена посебним законом (нпр. Фонд за развој Републике Србије, Фонд за развој Аутономне Покрајине Војводине, Агенцијa за осигурање и финансирање извоза Републике Србије) или ако је посебним законом прописано да се по добијању дозволе могу бавити давањем кредита (нпр. платне институције и институције електронског новца), а ради извршавања платних трансакција. Делатност залагаоница није у надлежности Народне банке Србије, тачније прописима из надлежности Народне банке Србије није уређено давањe позајмица од стране залагаоница, нити је предвиђено да Народна банка Србије даје дозволе залагаоницама за обављање овакве делатности, прописује услове за обављање такве делатности, нити надзире рад залагаоница и других привредних субјеката који се баве сличном делатношћу. Бављење уновчавањем чекова на начин како смо претходно описали представља неовлашћено кредитирање, а Законом о банкама прописано је да ће се за кривично дело казном затвора од три месеца до пет година казнити онај ко се без дозволе за рад Народне банке Србије бави давањем кредита и издавањем платних картица, а за то није овлашћен законом.
Кабинет гувернера
