22.05.2024.
U današnjem videu, u rubrici Korisno je da znate, pojašnjavamo pojam bazne inflacije – šta je bazna inflacija, zašto je važna i po čemu se razlikuje od ukupne inflacije. Takođe, zajedno sa Sonjom Nedić iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku analiziramo zbog čega centralne banke, pa i Narodna banka Srbije, s posebnom pažnjom prate kretanje bazne inflacije, kao i koji faktori utiču na nju. Bazna inflacija u Srbiji sve vreme je bila niža od ukupne, a vrhunac bazne i ukupne inflacije bio je na nižem nivou nego u većini zemalja u regionu srednje i jugoistočne Evrope.
Na samom početku, Sonja Nedić, direktor Odeljenja za makroekonomske analize, odgovorila je na pitanja šta je to zapravo bazna inflacija i kako se ona obračunava. Prema njenim rečima, postoje različiti koncepti bazne inflacije, a najčešće korišćena mera je ona koja se dobija isključivanjem cena pojedinih kategorija robe i usluga iz potrošačke korpe. „Narodna banka Srbije, kao i veliki broj drugih centralnih banaka, kao meru bazne inflacije koristi inflaciju bez cena hrane, energije, alkohola i cigareta. Drugim rečima, bazna inflacija se dobija isključivanjem tih kategorija iz indeksa potrošačkih cena. Razlog isključivanja tih kategorija iz ukupne inflacije jeste taj što je njihovo kretanje izuzetno volatilno”, ističe ona.
Pored toga, napominje da na cene cigareta i alkohola u nekoj meri utiče država preko akciza, cene energenata određuje globalno tržište, dok cene hrane zavise od poljoprivredne sezone, vremenskih uslova i takođe globalnih kretanja.
„Promena cena hrane i energenata u svetu putem troškovnih pritisaka utiče i na kretanje cena hrane i goriva kod nas. S obzirom na to da su ove dve kategorije volatilne i da snažno reaguju na troškovne faktore, kretanje ukupne inflacije često je vođeno rastom cena upravo ovih kategorija”, kaže Sonja Nedić. Ona navodi da se isključivanjem navedenih proizvoda iz obračuna inflacije odstranjuju kratkoročni uticaji na rast inflacije, pa se dobija bolja slika prirode i jačine fundamentalnih inflatornih pritisaka u zemlji. U okviru bazne inflacije obuhvaćene su cene industrijskih proizvoda i usluga koje se tržišno formiraju i na koje mere monetarne politike putem različitih transmisionih kanala mogu da utiču. „U suštini, to je najperzistentnija komponenta inflacije. Zbog toga centralne banke, pa i Narodna banka Srbije, s posebnom pažnjom prate kretanje bazne inflacije, iako imaju definisan cilj za ukupnu inflaciju”, ističe ona.
S obzirom na veliki značaj bazne inflacije, postavlja se pitanje zašto onda centralne banke ne ciljaju baznu inflaciju, nego ciljaju ukupnu.
Izbor između ukupne i bazne inflacije može se posmatrati kao balans između transparentnosti i kredibiliteta. „Javnost bolje razume šta je to ukupna inflacija (što bi bila transparentnost) i ona je, generalno, relevantnija za donošenje poslovnih odluka svih subjekata. Međutim, faktori koji su van kontrole monetarnih vlasti mogu da dovedu do promašivanja cilja za ukupnu inflaciju, što može da naruši kredibilitet centralne banke”, napominje ona. Zbog toga se centralne banke najčešće odlučuju za transparentnost, tj. ciljanje ukupne inflacije, uz pojačanu komunikaciju s javnošću i pravovremeno ukazivanje na rizike koji mogu da dovedu do izlaska inflacije iz granica cilja. Međutim, s obzirom na značaj bazne inflacije, centralne banke s posebnom pažnjom prate i analiziraju i njeno kretanje.
Ona se osvrnula i na period od 2014. godine do momenta izbijanja ove višedimenzionalne krize, koja traje više od tri godine, i istakla da su i ukupna i bazna inflacija u Srbiji imale stabilno kretanje i u proseku su iznosile oko 2%, čemu su u velikoj meri doprinosili relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost inflacionih očekivanja. „Nakon izbijanja energetske krize u drugoj polovini 2021. godine, a koja je potom dodatno intenzivirana izbijanjem sukoba u Ukrajini početkom 2022. godine, kao i sušom koja je pogodila veći deo Evrope u 2021. godini i uticala na rast cena hrane, započeo je proces ubrzanog rasta ukupne inflacije, a za njom i bazne inflacije”, kaže Sonja Nedić.
Ona je istakla da su na rast bazne inflacije uticale više cene proizvoda i usluga koje uvozimo, a na koje su se pre svega odrazili povećani troškovi međunarodnog transporta, rast cena sirovina u proizvodnji i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. „Vrhunac i ukupne i bazne inflacije u većini zemalja Evrope zabeležen je krajem 2022. ili početkom 2023, pri čemu je maksimalna vrednost bazne inflacije bila niža od ukupne i uglavnom se u regionu srednje i jugoistočne Evrope kretala između 11% i 13% međugodišnje”, rekla je ona. Proces usporavanja inflacije bio je u najvećoj meri određen usporavanjem cena hrane i energenata, ali je zahvaljujući restriktivnim monetarnim politikama koje su centralne banke preduzele i bazna inflacija svuda usporavala. „Ako se posmatraju aktuelni nivoi bazne inflacije, ona je trenutno na dva do tri puta nižem nivou u odnosu na vrhunac”, istakla je ona.
Ako se uzme period od početka 2024. godine, Sonja Nedić kaže da se bazna inflacija u većini zemlja, uključujući i zonu evra i SAD, kreće iznad ukupne inflacije, i to usled bržeg međugodišnjeg usporavanja rasta cena hrane, što je opredelilo i brži pad ukupne inflacije. „Takva dinamika bazne inflaciju u odnosu na ukupnu opredeljena je rastom cena usluga u okviru bazne inflacije, na koje utiču faktori s tržišta rada, a pre svega rast zarada. Zbog toga su Evropska centralna banka i FED oprezni i još uvek ne ublažavaju svoje monetarne politike, iako su to tržišta očekivala početkom godine”, objašnjava ona.
Sonja Nedić osvrnula se na i Srbiju, istakavši da je kod nas bazna inflacija sve vreme bila niža od ukupne, a vrhunac bazne i ukupne inflacije bio je na nižem nivou nego u većini zemalja u regionu srednje i jugoistočne Evrope. Prema njenim rečima, tome su najviše doprineli restriktivni efekti monetarne politike, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, usidrenost srednjoročnih i znatan pad kratkoročnih inflacionih očekivanja. Za razliku od većine ovih zemalja, bazna inflacija u Srbiji još uvek se nalazi na nižem nivou od ukupne. Tako je u aprilu ukupna inflacija bila na nivou od 5%, a bazna inflacija na nivou od 4,8%.
Na kraju videa, Sonja Nedić, direktor Odeljenja za makroekonomske analize, podseća da, prema projekcijama, Narodna banka Srbije očekuje nastavak usporavanja ukupne inflacije – povratak u granice cilja najverovatnije u ovom mesecu, a od naredne godine i kretanje oko centralne vrednosti cilja od 3%, čemu će doprineti i niža bazna inflacija.
Kabinet guvernera
