22/05/2024
У данашњем видеу, у рубрици Корисно је да знате, појашњавамо појам базне инфлације – шта је базна инфлација, зашто је важна и по чему се разликује од укупне инфлације. Такође, заједно са Соњом Недић из Сектора за економска истраживања и статистику анализирамо због чега централне банке, па и Народна банка Србије, с посебном пажњом прате кретање базне инфлације, као и који фактори утичу на њу. Базна инфлација у Србији све време је била нижа од укупне, а врхунац базне и укупне инфлације био је на нижем нивоу него у већини земаља у региону средње и југоисточне Европе.
На самом почетку, Соњa Недић, директор Одељења за макроекономске анализе, одговорила је на питања шта је то заправо базна инфлација и како се она обрачунава. Према њеним речима, постоје различити концепти базне инфлације, а најчешће коришћена мера је она која се добија искључивањем цена појединих категорија робе и услуга из потрошачке корпе. „Народна банка Србије, као и велики број других централних банака, као меру базне инфлације користи инфлацију без цена хране, енергије, алкохола и цигарета. Другим речима, базна инфлација се добија искључивањем тих категорија из индекса потрошачких цена. Разлог искључивања тих категорија из укупне инфлације јесте тaj што је њихово кретање изузетно волатилно”, истиче она.
Поред тога, напомиње да на цене цигарета и алкохола у некој мери утиче држава преко акциза, цене енергената одређује глобално тржиште, док цене хране зависе од пољопривредне сезоне, временских услова и такође глобалних кретања.
„Промена цена хране и енергената у свету путем трошковних притисака утиче и на кретање цена хране и горива код нас. С обзиром на то да су ове две категорије волатилне и да снажно реагују на трошковне факторе, кретање укупне инфлације често је вођено растом цена управо ових категорија”, каже Соња Недић. Она наводи да се искључивањем наведених производа из обрачуна инфлације одстрањују краткорочни утицаји на раст инфлације, па се добија боља слика природе и јачине фундаменталних инфлаторних притисака у земљи. У оквиру базне инфлације обухваћене су цене индустријских производа и услуга које се тржишно формирају и на које мере монетарне политике путем различитих трансмисионих канала могу да утичу. „У суштини, то је најперзистентнија компонента инфлације. Због тога централне банке, па и Народна банка Србије, с посебном пажњом прате кретање базне инфлације, иако имају дефинисан циљ за укупну инфлацију”, истиче она.
С обзиром на велики значај базне инфлације, поставља се питање зашто онда централне банке не циљају базну инфлацију, него циљају укупну.
Избор између укупне и базне инфлације може се посматрати као баланс између транспарентности и кредибилитета. „Јавност боље разуме шта је то укупна инфлација (што би била транспарентност) и она је, генерално, релевантнија за доношење пословних одлука свих субјеката. Међутим, фактори који су ван контроле монетарних власти могу да доведу до промашивања циља за укупну инфлацију, што може да наруши кредибилитет централне банке”, напомиње она. Због тога се централне банке најчешће одлучују за транспарентност, тј. циљање укупне инфлације, уз појачану комуникацију с јавношћу и правовремено указивање на ризике који могу да доведу до изласка инфлације из граница циља. Међутим, с обзиром на значај базне инфлације, централне банке с посебном пажњом прате и анализирају и њено кретање.
Она се осврнула и на период од 2014. године до момента избијања ове вишедимензионалне кризе, која траје више од три године, и истакла да су и укупна и базна инфлација у Србији имале стабилно кретање и у просеку су износиле око 2%, чему су у великој мери доприносили релативна стабилност девизног курса и усидреност инфлационих очекивања. „Након избијања енергетске кризе у другој половини 2021. године, а која је потом додатно интензивирана избијањем сукоба у Украјини почетком 2022. године, као и сушом која је погодила већи део Европе у 2021. години и утицала на раст цена хране, започео је процес убрзаног раста укупне инфлације, а за њом и базне инфлације”, каже Соња Недић.
Она је истакла да су на раст базне инфлације утицале више цене производа и услуга које увозимо, а на које су се пре свега одразили повећани трошкови међународног транспорта, раст цена сировина у производњи и застоји у глобалним ланцима снабдевања. „Врхунац и укупне и базне инфлације у већини земаља Европе забележен је крајем 2022. или почетком 2023, при чему је максимална вредност базне инфлације била нижа од укупне и углавном се у региону средње и југоисточне Европе кретала између 11% и 13% међугодишње”, рекла је она. Процес успоравања инфлације био је у највећој мери одређен успоравањем цена хране и енергената, али је захваљујући рестриктивним монетарним политикама које су централне банке предузеле и базна инфлација свуда успоравала. „Ако се посматрају актуелни нивои базне инфлације, она је тренутно на два до три пута нижем нивоу у односу на врхунац”, истакла је она.
Ако се узме период од почетка 2024. године, Соња Недић каже да се базна инфлација у већини земља, укључујући и зону евра и САД, креће изнад укупне инфлације, и то услед бржег међугодишњег успоравања раста цена хране, што је определило и бржи пад укупне инфлације. „Таква динамика базне инфлацију у односу на укупну опредељена је растом цена услуга у оквиру базне инфлације, на које утичу фактори с тржишта рада, а пре свега раст зарада. Због тога су Европска централна банка и ФЕД опрезни и још увек не ублажавају своје монетарне политике, иако су то тржишта очекивала почетком године”, објашњава она.
Соња Недић осврнула се на и Србију, истакавши да је код нас базна инфлација све време била нижа од укупне, а врхунац базне и укупне инфлације био је на нижем нивоу него у већини земаља у региону средње и југоисточне Европе. Према њеним речима, томе су највише допринели рестриктивни ефекти монетарне политике, очувана релативна стабилност девизног курса, усидреност средњорочних и знатан пад краткорочних инфлационих очекивања. За разлику од већине ових земаља, базна инфлација у Србији још увек се налази на нижем нивоу од укупне. Тако је у априлу укупна инфлација била на нивоу од 5%, а базна инфлација на нивоу од 4,8%.
На крају видеа, Соња Недић, директор Одељења за макроекономске анализе, подсећа да, према пројекцијама, Народна банка Србије очекује наставак успоравања укупне инфлације – повратак у границе циља највероватније у овом месецу, а од наредне године и кретање око централне вредности циља од 3%, чему ће допринети и нижа базна инфлација.
Кабинет гувернера
