14.05.2024.

Evropska unija – srpska ekonomija potvrdila značajnu otpornost u periodima krize, uz povoljne izglede rasta

Na redovnom godišnjem sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, ocenjeno je da je Srbija potvrdila značajnu otpornost na brojne izazove iz međunarodnog okruženja i očuvala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima.

• Na sastanku održanom u Briselu Evropska komisija i Evropska centralna banka ocenile su da je privredni rast u Srbiji znatno ubrzan u drugoj polovini prošle godine, čemu su doprineli visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i usporavanje inflacije. Za ovu godinu projektuju rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a zatim i dalje ubrzanje i povratak na pretpandemijske stope rasta proizvodnog potencijala. Ocenjuju da će rast voditi investicije i privatna potrošnja.
• Zahvaljujući nastavku snažnog rasta izvoza i manjem uvozu energenata u 2023. godini, deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je na istorijski najniži nivo – 2,6% bruto domaćeg proizvoda.

Ocenjuju da je Narodna banka Srbije vodila adekvatnu monetarnu politiku:

• Snažnom usporavanju međugodišnje inflacije u odnosu na vrhunac iz marta prošle godine doprinele su mere Narodne banke Srbije i inflacija bi sredinom ove godine trebalo da se vrati u granice cilja od 3 ± 1,5%.
• Zaoštravanje monetarne politike doprinelo je i padu inflacionih očekivanja, a prenosilo se i na finansijske uslove i obim kreditne aktivnosti.
• U uslovima povoljnih platnobilansnih kretanja Narodna banka Srbije nastavila je da interveniše na deviznom tržištu kako bi očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa, što je rezultiralo i rastom deviznih rezervi na najviši nivo do sada.

Konstatuju i sledeće:

• Finansijsko zdravlje banaka u Srbiji je očuvano, a finansijski sektor se pokazao otpornim u uslovima krize. U prilog tome govore pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih minimuma, kao i očuvan kvalitet aktive, uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima od oko 3%.
• Beleži se dalji napredak na planu dinarizacije, uz visok rast dinarske štednje.

Nosioci ekonomske politike posvećeni su daljem rastu dinarizacije kroz razvoj domaćeg finansijskog tržišta i promovisanje dinarskih kredita i dinarske štednje.

Važan deo dijaloga jesu i preporuke ekonomske politike koje Evropska unija daje svim kandidatima za ulazak u Evropsku uniju za naredni period. Realizacija preporuka datih u okviru prošlogodišnjeg dijaloga koje su se odnosile na aktivnosti Narodne banke Srbije ocenjena je najvišom ocenom, a pre svega preporuka koja se odnosila na monetarnu politiku.

U ovogodišnjem dijalogu preporuke Narodnoj banci Srbije jesu da nastavi da sprovodi dosadašnje aktivnosti, odnosno nastavak dobrih politika:

• zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike u meri u kojoj je potrebno da se obezbedi srednjoročna cenovna stabilnost,
• kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i
• nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.

Povodom ocena Evropske komisije i Evropske centralne banke, guverner Jorgovanka Tabaković rekla je: „Godina 2023. je bila godina brojnih rekordnih rezultata – devizne rezerve smo povećali za skoro 30%, izvoz robe i usluga povećan je za 8% uprkos manjoj eksternoj tražnji, a dinarska štednja je povećana za čak 43%. Kurs dinara u odnosu na evro je gotovo nepromenjen, ostajući važan stub investicionog i potrošačkog poverenja. Kao rezultat monetarnog zatezanja, niže uvezene inflacije i znatno nižih i usidrenih kratkoročnih inflacionih očekivanja, inflacija je u aprilu bila za 11,2 procentna poena niža u odnosu na prošlogodišnji vrhunac. Ulazak inflacije u ciljni inflacioni koridor očekujemo već u maju, a spuštanje blizu centralnog cilja od 3% krajem ove godine. Naš bankarski sektor je ponovo dokazao svoju otpornost na spoljne šokove, uz očuvano učešće problematičnih kredita oko najnižeg nivoa od 3%. Izgledi rasta u srednjem roku su odlični, uz očekivani održiv rast od 4% do 5%. Zbog svega toga Srbija je zadržala poziciju odlične investicione destinacije s rekordno visokim i rasprostranjenim prilivom stranih direktnih investicija od preko 4,5 milijardi evra, a naš kreditni rejting je na pola koraka do investicionog. Rečnikom Međunarodnog monetarnog fonda – Srbija je svetla tačka Evrope koja je rezultatima zaradila poverenje. Rečnikom investitora – Srbija je već u grupi zemalja investicionog kreditnog rejtinga.”

Kabinet guvernera