14/05/2024

Европска унија – српска економија потврдила значајну отпорност у периодима кризе, уз повољне изгледе раста

На редовном годишњем састанку Економског и финансијског дијалога земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, чији је циљ припрема Западног Балкана и Турске за приступање Европској унији, оцењено је да је Србија потврдила значајну отпорност на бројне изазове из међународног окружења и очувала макроекономску стабилност и у кризним временима.

• На састанку одржаном у Бриселу Европска комисија и Европска централна банка оценилe су да је привредни раст у Србији знатно убрзан у другој половини прошле године, чему су допринели високи приливи по основу страних директних инвестиција и успоравање инфлације. За ову годину пројектују раст бруто домаћег производа од 3,5%, а затим и даље убрзање и повратак на претпандемијске стопе раста производног потенцијала. Оцењују да ће раст водити инвестиције и приватна потрошња.
• Захваљујући наставку снажног раста извоза и мањем увозу енергената у 2023. години, дефицит текућег рачуна платног биланса смањен је на историјски најнижи ниво – 2,6% бруто домаћег производа.

Оцењују да је Народна банка Србије водила адекватну монетарну политику:

• Снажном успоравању међугодишње инфлације у односу на врхунац из марта прошле године допринеле су мере Народне банке Србије и инфлација би средином ове године требало да се врати у границе циља од 3 ± 1,5%.
• Заоштравање монетарне политике допринело је и паду инфлационих очекивања, а преносило се и на финансијске услове и обим кредитне активности.
• У условима повољних платнобилансних кретања Народна банка Србије наставила је да интервенише на девизном тржишту како би очувала релативну стабилност девизног курса, што је резултирало и растом девизних резерви на највиши ниво до сада.

Констатују и следеће:

• Финансијско здравље банака у Србији је очувано, а финансијски сектор се показао отпорним у условима кризе. У прилог томе говоре показатељи адекватности капитала и ликвидности, који су знатно изнад регулаторних минимума, као и очуван квалитет активе, уз учешће проблематичних кредита у укупним кредитима од око 3%.
• Бележи се даљи напредак на плану динаризације, уз висок раст динарске штедње.

Носиоци економске политике посвећени су даљем расту динаризације кроз развој домаћег финансијског тржишта и промовисање динарских кредита и динарске штедње.

Важан део дијалога јесу и препоруке економске политике које Европска унија даје свим кандидатима за улазак у Европску унију за наредни период. Реализација препорука датих у оквиру прошлогодишњег дијалога које су се односиле на активности Народне банке Србије оцењенa je највишом оценом, а пре свега препорука која се односила на монетарну политику.

У овогодишњем дијалогу препоруке Народној банци Србије јесу да настави да спроводи досадашње активности, односно наставак добрих политика:

• задржавање рестриктивног карактера монетарне политике у мери у којој је потребно да се обезбеди средњорочна ценовна стабилност,
• континуитет снажног регулаторног оквира у финансијском сектору и очувања квалитета активе банака, као и
• наставак подршке процесу динаризације промовисањем инструмената заштите од девизног ризика и дугорочних динарских извора финансирања.

Поводом оцена Европске комисије и Европске централне банке, гувернер Јоргованка Табаковић рекла је: „Година 2023. је била година бројних рекордних резултата – девизне резерве смо повећали за скоро 30%, извоз робе и услуга повећан је за 8% упркос мањој екстерној тражњи, а динарска штедња је повећана за чак 43%. Курс динара у односу на евро је готово непромењен, остајући важан стуб инвестиционог и потрошачког поверења. Као резултат монетарног затезања, ниже увезене инфлације и знатно нижих и усидрених краткорочних инфлационих очекивања, инфлација је у априлу била за 11,2 процентна поена нижа у односу на прошлогодишњи врхунац. Улазак инфлације у циљни инфлациони коридор очекујемо већ у мају, а спуштање близу централног циља од 3% крајем ове године. Наш банкарски сектор је поново доказао своју отпорност на спољне шокове, уз очувано учешће проблематичних кредита око најнижег нивоа од 3%. Изгледи раста у средњем року су одлични, уз очекивани одржив раст од 4% до 5%. Због свега тога Србија је задржала позицију одличне инвестиционе дестинације с рекордно високим и распрострањеним приливом страних директних инвестиција од преко 4,5 милијарди евра, а наш кредитни рејтинг је на пола корака до инвестиционог. Речником Међународног монетарног фонда – Србија је светла тачка Европе која је резултатима зарадила поверење. Речником инвеститора – Србија је већ у групи земаља инвестиционог кредитног рејтинга.”

Кабинет гувернера