04.04.2024.

Korisno je da znate – Investicioni rejting Srbije, zašto je važan za ekonomiju zemlje i građane?

U prilog tome koliko Narodna banka Srbije predano i kontinuirano radi na povećanju kreditnog rejtinga naše zemlje govore i rezultati – u poslednjih deset godina kreditni rejting Srbije povećan je za tri nivoa, a trenutno se nalazimo na korak do (samo jedan nivo ispod) investicionog ranga, čije dostizanje bi predstavljalo značajan kvalitativni skok. Zašto je investicioni rejting važan za ekonomiju zemlje i njene građane? O tome je u novom izdanju rubrike „Korisno je da znate“ govorio Đorđe Dimitrijević, direktor Odeljenja za operacije na otvorenom tržištu u Sektoru za monetarne i devizne operacije.

Šta je kreditni rejting?

Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove. Stoga, kreditni rejting je jedan od ključnih pokazatelja kojim se služe investitori prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju (bilo da se radi o otvaranju fabrike - odnosno stranim direktnim investicijama, ili o kupovini državnih obveznica – odnosno portfolio investicijama). S obzirom na to, viši nivo rejtinga ukazuje da država ima snažan kapacitet da redovno izmiruje svoje obaveze, da ulaganja u takvu državu nose niži rizik za investitore, zbog čega je ona bolje pozicionirana na globalnoj investicionoj mapi. Sve ovo na kraju vodi većem prilivu investicija, nižim troškovima zaduživanja, uz niz pozitivnih efekata po ekonomski rast, zaposlenost i životni standard građana.

Kako vodeće rejting vrše procenu rejtinga?

Tri vodeće rejting agencije u svetu su Moody's, Standard & Poor's i Fitch. One prilikom donošenja odluka o kreditnom rejtingu za državu uzimaju u obzir veliki broj ekonomskih indikatora (poput BDP-a, inflacije, performansi na tržištu rada), zatim uzimaju u obzir procenu adekvatnosti vođenja monetarne i fiskalne politike, pokazatelje zaduženosti, stepen razvijenosti lokalnih institucija, geopolitičke faktore i drugo. Koliko je pojedinačni pokazatelj važan za određenu rejting agenciju, zavisi od specifičnosti metodologije koju rejting agencija koristi u svojoj proceni. Skala kreditnih rejtinga obuhvata 22 različita nivoa rejtinga, pri čemu ih uopšteno možemo podeliti u dve osnovne grupe - rejtinzi investicionog ranga (Investment Grade), koji obuhvataju 10 najviših nivoa rejtinga i rejtinzi neinvesticionog ranga (Non-investment Grade), koji obuhvataju 12 nižih nivoa rejtinga.

Pozitivni efekti dobijanja kreditnog rejtinga

Narodna banka Srbije je usmerenija nego ikada u nameri da Republika Srbija stekne status zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Ispunjenje ovog cilja je veoma važno, jer bi generisalo niz pozitivnih efekata po našu ekonomiju i građane:

• smanjenje premije rizika naše zemlje, što bi automatski značilo smanjenje premije rizika za sve ostale ekonomske učesnike – drugim rečima, to bi omogućilo povoljnije uslove finansiranja kako za državu, tako i za domaća preduzeća i građane,
• povećanje atraktivnosti naše zemlje za ulaganja – to bi omogućilo dodatni priliv kapitala u Srbiju, povećanje obima investicija, uz proširenje baze investitora koji ulažu u našu zemlju – jer bismo na taj način privukli i one najkonzervativnije investitore, koji ulažu isključivo u zemlje investicionog ranga,
• bolji uslovi finansiranja i povećanje investicija vodilo bi ubrzanju ekonomskog rasta, uz kreiranje novih radnih mesta i, kao rezultat, rast životnog standarda.

Srbija već godinama beleži odlične rezultate na svim ključnim poljima koja se uzimaju u obzir prilikom ocene kreditnog rejtinga, što ističu i same rejting agencije, ali i međunarodne institucije (poput MMF-a) prilikom davanja svojih ocena za našu zemlju. Međutim, na kreditni rejting utiču i drugi, globalni faktori na koje Srbija ne može da utiče, a čije ekonomske efekte na državu rejting agencije procenjuju. Primer iz prethodnih godina su pandemija, sukob u Ukrajini i drugi geopolitički izazovi.

Kako smo reagovali na krize?

S obzirom da su se sve zemlje u svetu u prethodne četiri godine suočile sa delovanjem višestrukih kriza, agencije za kreditne rejtinge trenutno poseban fokus stavljaju na to kako su države reagovale u ovakvim kriznim okolnostima, kao i na otpornost koju su njihove ekonomije pokazale na šokove iz međunarodnog okruženja. U prethodne tri godine, uprkos delovanju navedenih kriza, ekonomija Srbije je pokazala zavidan stepen otpornosti na eksterne šokove.
Navedeno je ostvareno zahvaljujući koordinisanom dejstvu monetarne i fiskalne politike:

• očuvana je makroekonomska stabilnost, uz sve dinamičniji privredni rast,
• očuvana je stabilnost deviznog kursa dinara prema evru,
• dodatno su uvećane devizne rezerve,
• beleži se opadajući trend učešća javnog duga u BDP-u,
• zabeležen je rekordan priliv SDI.

Ovakvi rezultati pokazuju da je uticaj rizika iz međunarodnog okruženja na domaći sistem bio ograničen, a ekonomija se pokazala otpornijom na globalne šokove. Zbog toga imamo razlog da verujemo i budemo optimisti da bi Republika Srbija u skorijoj budućnosti mogla da stekne investicioni nivo kreditnog rejtinga (što, prema mišljenju brojnih međunarodnih investitora koji ulažu u Srbiju, naša zemlja već zaslužuje). Pored navedenog, pravo da tako razmišljamo daje nam i činjenica da je rejting agencija S&P već dva puta (2019. i 2021.) Srbiji dodeljivala pozitivne izglede za povećanje rejtinga na investicioni nivo, kao i da su, nakon određene pauze usled globalne neizvesnosti, rejting agencije tokom protekle godine davale pozitivne rejting ocene brojnim ekonomijama.

Kabinet guvernera