04.04.2024.

Корисно је да знате – Инвестициони рејтинг Србије, зашто је важан за економију земље и грађане?

У прилог томе колико Народна банка Србије предано и континуирано ради на повећању кредитног рејтинга наше земље говоре и резултати – у последњих десет година кредитни рејтинг Србије повећан је за три нивоа, а тренутно се налазимо на корак до (само један ниво испод) инвестиционог ранга, чије достизање би представљало значајан квалитативни скок. Зашто је инвестициони рејтинг важан за економију земље и њене грађане? О томе је у новом издању рубрике „Корисно је да знате“ говорио Ђорђе Димитријевић, директор Одељења за операције на отвореном тржишту у Сектору за монетарне и девизне операције.

Шта је кредитни рејтинг?

Кредитни рејтинг државе одражава процену њене способности да испуњава своје финансијске обавезе, односно да отплаћује своје дугове. Стога, кредитни рејтинг је један од кључних показатеља којим се служе инвеститори приликом доношења одлуке да уложе у одређену земљу (било да се ради о отварању фабрике - односно страним директним инвестицијама, или о куповини државних обвезница – односно портфолио инвестицијама). С обзиром на то, виши ниво рејтинга указује да држава има снажан капацитет да редовно измирује своје обавезе, да улагања у такву државу носе нижи ризик за инвеститоре, због чега је она боље позиционирана на глобалној инвестиционој мапи. Све ово на крају води већем приливу инвестиција, нижим трошковима задуживања, уз низ позитивних ефеката по економски раст, запосленост и животни стандард грађана.

Како водеће рејтинг врше процену рејтинга?

Три водеће рејтинг агенције у свету су Moody's, Standard & Poor's i Fitch. Оне приликом доношења одлука о кредитном рејтингу за државу узимају у обзир велики број економских индикатора (попут БДП-а, инфлације, перформанси на тржишту рада), затим узимају у обзир процену адекватности вођења монетарне и фискалне политике, показатеље задужености, степен развијености локалних институција, геополитичке факторе и друго. Колико је појединачни показатељ важан за одређену рејтинг агенцију, зависи од специфичности методологије коју рејтинг агенција користи у својој процени. Скала кредитних рејтинга обухвата 22 различита нивоа рејтинга, при чему их уопштено можемо поделити у две основне групе - рејтинзи инвестиционог ранга (Investment Grade), који обухватају 10 највиших нивоа рејтинга и рејтинзи неинвестиционог ранга (Non-investment Grade), који обухватају 12 нижих нивоа рејтинга.

Позитивни ефекти добијања кредитног рејтинга

Народна банка Србије је усмеренија него икада у намери да Република Србија стекне статус земље са кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Испуњење овог циља је веома важно, јер би генерисало низ позитивних ефеката по нашу економију и грађане:

• смањење премије ризика наше земље, што би аутоматски значило смањење премије ризика за све остале економске учеснике – другим речима, то би омогућило повољније услове финансирања како за државу, тако и за домаћа предузећа и грађане,
• повећање атрактивности наше земље за улагања – то би омогућило додатни прилив капитала у Србију, повећање обима инвестиција, уз проширење базе инвеститора који улажу у нашу земљу – јер бисмо на тај начин привукли и оне најконзервативније инвеститоре, који улажу искључиво у земље инвестиционог ранга,
• бољи услови финансирања и повећање инвестиција водило би убрзању економског раста, уз креирање нових радних места и, као резултат, раст животног стандарда.

Србија већ годинама бележи одличне резултате на свим кључним пољима која се узимају у обзир приликом оцене кредитног рејтинга, што истичу и саме рејтинг агенције, али и међународне институције (попут ММФ-а) приликом давања својих оцена за нашу земљу. Међутим, на кредитни рејтинг утичу и други, глобални фактори на које Србија не може да утиче, а чије економске ефекте на државу рејтинг агенције процењују. Пример из претходних година су пандемија, сукоб у Украјини и други геополитички изазови.

Како смо реаговали на кризе?

С обзиром да су се све земље у свету у претходне четири године суочиле са деловањем вишеструких криза, агенције за кредитне рејтинге тренутно посебан фокус стављају на то како су државе реаговале у оваквим кризним околностима, као и на отпорност коју су њихове економије показале на шокове из међународног окружења. У претходне три године, упркос деловању наведених криза, економија Србије је показала завидан степен отпорности на екстерне шокове.
Наведено је остварено захваљујући координисаном дејству монетарне и фискалне политике:

• очувана је макроекономска стабилност, уз све динамичнији привредни раст,
• очувана је стабилност девизног курса динара према евру,
• додатно су увећане девизне резерве,
• бележи се опадајући тренд учешћа јавног дуга у БДП-у,
• забележен је рекордан прилив СДИ.

Овакви резултати показују да је утицај ризика из међународног окружења на домаћи систем био ограничен, а економија се показала отпорнијом на глобалне шокове. Због тога имамо разлог да верујемо и будемо оптимисти да би Република Србија у скоријој будућности могла да стекне инвестициони ниво кредитног рејтинга (што, према мишљењу бројних међународних инвеститора који улажу у Србију, наша земља већ заслужује). Поред наведеног, право да тако размишљамо даје нам и чињеница да је рејтинг агенција S&P већ два пута (2019. и 2021.) Србији додељивала позитивне изгледе за повећање рејтинга на инвестициони ниво, као и да су, након одређене паузе услед глобалне неизвесности, рејтинг агенције током протекле године давале позитивне рејтинг оцене бројним економијама.

Кабинет гувернера