02.11.2023.
Povodom Svetske nedelje štednje, u rubrici Korisno je da znate imaćete priliku da od Milivoja Jovanovića, višeg ekonomiste u Odeljenju za mere monetarne politike u Sektoru za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije, čujete nešto više o štednji – šta je štednja, zašto štedeti i za koji vid štednje se opredeliti. Pored toga, saznaćete da li se više isplati štedeti u evrima ili dinarima.
Štednja predstavlja vrlo značajan koncept i za građane, i za ekonomiju u celini, jer je važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka.
„Štednja kao koncept postoji odavno i njen rast je odraz i ekonomskog i društvenog razvoja. Rast štednje treba posmatrati kao pozitivan trend, koji pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sebi određenu sigurnost za neka možda teža i neizvesna vremena ili jednostavno omogućavaju sebi sredstva za neku buduću potrošnju”, ističe Milivoje Jovanović i dodaje da je zbog toga važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju. Upravo takav pozitivan trend postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja beleže trend rasta.
O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da, uprkos epizodama globalnih nestabilnosti kroz koje se prolazi proteklih godina (od pandemije virusa korona, preko energetske krize, do poslednjih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku), štednja nastavlja svoj dugoročni rastući trend. „Izuzetno je važno istaći da uloga i značaj štednje u bankama, kao dominantan i najsigurniji način očuvanja realne vrednosti i fizičke sigurnosti finansijske imovine u Republici Srbiji, posebno dolazi do izražaja u turbulentnim periodima. Pri tome, u uslovima povećane inflacije, koja je prisutna i u Srbiji i u svetu, od izuzetne je važnosti donositi racionalne odluke u pogledu ulaganja i zaduživanja”, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, rastu štednje u Srbiji u poslednjoj godini dana znatno je doprineo i rast kamatnih stopa na štednju, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. „Obično u uslovima rastuće inflacije, centralne monetarne vlasti odgovaraju podizanjem referentnih kamatnih stopa, što povećava nominalne kamatne stope na štednju”, kaže Milivoje Jovanović.
Kada su u pitanju vidovi štednje u Republici Srbiji, on ističe da je dominantna štednja u bankama, kao najjednostavniji vid ulaganja novca građana. Pored toga, raspoložive su i druge investicione alternative, poput ulaganja u državne hartije od vrednosti, investicione fondove ili različite oblike osiguranja.
Kada je reč o savetima za štednju o tome na šta bi trebalo građani da posebno obrate pažnju, Milivoje Jovanović ističe sledeće: „Odluka o tome gde će neko plasirati višak svojih novčanih sredstava, u kojoj valuti će štedeti i na koji rok – pre svega je individualna odluka i zavisi od svakog pojedinca i njegovih ličnih preferencija, kao i sklonosti ka riziku”, a savet bi bio da se građani, pre ulaganja svojih sredstava, o uslovima štednje dobro informišu kod više banaka kako bi odabrali najbolju ponudu za sebe.
„Na svom sajtu Narodna banka Srbije vrlo transparentno, ažurno i redovno objavljuje različite podatke, informacije i analize kako bi građanima olakšala donošenje ovako važnih odluka. Banke, i za dinarsku i za deviznu štednju, u svojoj ponudi imaju različite štedne proizvode i dodatne pogodnosti. Dodatne pogodnosti uglavnom podrazumevaju više kamatne stope u okviru postojećih proizvoda, a zatim i nove proizvode koje banke promovišu uvođenjem dodatnih ročnosti i posebnih pogodnosti”, pojašnjava Milivoje Jovanović.
U videu ističe i da se vrlo često postavlja pitanje da li se više isplati štedeti u evrima ili dinarima.
„Najnovija polugodišnja analiza Narodne banke Srbije potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, i u dugom i u kratkom roku, odnosno podaci i analiza pokazuju da je dinarska štednja isplativija bez obzira na period oročenja”, ističe on.
Takođe, on naglašava da su razlozi veće profitabilnosti štednje u domaćoj valuti sledeći:
„Tako, na primer, štediša koji je u septembru prošle godine oročio 100.000 dinara na godinu dana, dobio bi u septembru ove godine u proseku gotovo 2.150 dinara više od štediše koji je oročio 100.000 dinara u evrima (što je oko 860 evra) na isti period. Na duže periode oročenja, razlika u korist dinarske štednje još je veća”, ističe Milivoje Jovanović.
Na kraju videa zaključio je da je bankarski sektor u Republici Srbiji stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan i, u tom smislu, građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost svojih štednih uloga. Podseća i da su i dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama (u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita) osigurani do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Kabinet guvernera
