02/11/2023
Поводом Светске недеље штедње, у рубрици Корисно је да знате имаћете прилику да од Миливоја Јовановића, вишег економисте у Одељењу за мере монетарне политике у Сектору за монетарне и девизне операције Народне банке Србије, чујете нешто више о штедњи – шта је штедња, зашто штедети и за који вид штедње се определити. Поред тога, сазнаћете да ли се више исплати штедети у еврима или динарима.
Штедња представља врло значајан концепт и за грађане, и за економију у целини, јер је важан извор финансирања кредитне активности банака.
„Штедња као концепт постоји одавно и њен раст је одраз и економског и друштвеног развоја. Раст штедње треба посматрати као позитиван тренд, који пре свега показује да грађани имају слободна средства и да размишљају о својој будућности, јер на тај начин обезбеђују себи одређену сигурност за нека можда тежа и неизвесна времена или једноставно омогућавају себи средства за неку будућу потрошњу”, истиче Миливоје Јовановић и додаје да је због тога важно штедети, без обзира који износ је у питању. Управо такав позитиван тренд постоји у Србији сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња бележе тренд раста.
О поверењу грађана у банке сведочи и чињеница да, упркос епизодама глобалних нестабилности кроз које се пролази протеклих година (од пандемије вируса корона, преко енергетске кризе, до последњих сукоба у Украјини и на Блиском истоку), штедња наставља свој дугорочни растући тренд. „Изузетно је важно истаћи да улога и значај штедње у банкама, као доминантан и најсигурнији начин очувања реалне вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Републици Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима. При томе, у условима повећане инфлације, која је присутна и у Србији и у свету, од изузетне је важности доносити рационалне одлуке у погледу улагања и задуживања”, нагласио је он.
Према његовим речима, расту штедње у Србији у последњој години дана знатно је допринео и раст каматних стопа на штедњу, што је делом резултат пооштравања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке. „Обично у условима растуће инфлације, централне монетарне власти одговарају подизањем референтних каматних стопа, што повећава номиналне каматне стопе на штедњу”, каже Миливоје Јовановић.
Kада су у питању видови штедње у Републици Србији, он истиче да је доминантна штедња у банкама, као најједноставнији вид улагања новца грађана. Поред тога, расположиве су и друге инвестиционе алтернативе, попут улагања у државне хартије од вредности, инвестиционе фондове или различите облике осигурања.
Када је реч о саветима за штедњу о томе на шта би требало грађани да посебно обрате пажњу, Миливоје Јовановић истиче следеће: „Одлука о томе где ће неко пласирати вишак својих новчаних средстава, у којој валути ће штедети и на који рок – пре свега је индивидуална одлука и зависи од сваког појединца и његових личних преференција, као и склоности ка ризику”, а савет би био да се грађани, пре улагања својих средстава, о условима штедње добро информишу код више банака како би одабрали најбољу понуду за себе.
„На свом сајту Народна банка Србије врло транспарентно, ажурно и редовно објављује различите податке, информације и анализе како би грађанима олакшала доношење овако важних одлука. Банке, и за динарску и за девизну штедњу, у својој понуди имају различите штедне производе и додатне погодности. Додатне погодности углавном подразумевају више каматне стопе у оквиру постојећих производа, а затим и нове производе које банке промовишу увођењем додатних рочности и посебних погодности”, појашњава Миливоје Јовановић.
У видеу истиче и да се врло често поставља питање да ли се више исплати штедети у еврима или динарима.
„Најновија полугодишња анализа Народне банке Србије потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, и у дугом и у кратком року, односно подаци и анализа показују да је динарска штедња исплативија без обзира на период орочења”, истиче он.
Такође, он наглашава да су разлози веће профитабилности штедње у домаћој валути следећи:
„Тако, на пример, штедиша који је у септембру прошле године орочио 100.000 динара на годину дана, добио би у септембру ове године у просеку готово 2.150 динара више од штедише који је орочио 100.000 динара у еврима (што је око 860 евра) на исти период. На дуже периоде орочења, разлика у корист динарске штедње још је већа”, истиче Миливоје Јовановић.
На крају видеа закључио је да је банкарски сектор у Републици Србији стабилан, ликвидан и добро капитализован и, у том смислу, грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и у сигурност својих штедних улога. Подсећа и да су и динарски и девизни депозити клијената у банкама (у складу са Законом о осигурању депозита) осигурани до износа од 50.000 евра у динарској противвредности.
Кабинет гувернера
