07.09.2023.

Narodna banka Srbije putem obavezne rezerve dodatno pooštrila monetarne uslove

Narodna banka Srbije nastavlja odlučnu borbu protiv inflacije merama iz oblasti obavezne rezerve. Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici usvojio je Odluku o izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, kojom su povećane stope obavezne rezerve, i to:

  • stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu za po 3 procentna poena, na 23% i 16% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
  • procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po 8 procentnih poena, na 46% i 38% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
  • stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po 2 procentna poena, na 7% i 2% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.

Obavezna rezerva je uobičajeni instrument monetarne politike koji stoji na raspolaganju centralnoj banci radi regulisanja likvidnosti, a time i uticaja na monetarne uslove bankarskog sektora.

Navedene izmene imaju za cilj da se u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova putem podizanja osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, čime se dodatno povećava efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike i doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja. Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema jeste povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra). Na taj način visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili bi smanjeni za oko 20%, što znači da će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti. Nakon primene ove mere, regulatorni pokazatelji likvidnosti banaka i dalje će biti na visokom nivou.

Bankarski sistem u Republici Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara prema evru u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu.

Smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR).

Današnjim izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ukinuto je ograničenje koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate), uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u zoni evra. Imajući u vidu to da kamatne stope Evropske centralne banke nisu više negativne i da su u proteklom periodu tome prilagođene i kamatne stope na finansijske instrumente u evrima, Izvršni odbor Narodne banke Srbije ocenio je da su se stekli uslovi za ukidanje ovog ograničenja.

Sve navedene izmene primenjivaće se počev od obračunskog perioda izdvajanja obavezne rezerve 18. septembar – 17. oktobar 2023. godine.

Kabinet guvernera