07.09.2023.

Народна банка Србије путем обавезне резерве додатно пооштрила монетарне услове

Народна банка Србије наставља одлучну борбу против инфлације мерама из области обавезне резерве. Извршни одбор Народне банке Србије на данашњој седници усвојио је Одлуку о изменама Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије, којом су повећане стопе обавезне резерве, и то:

  • стопе обавезне резерве на девизну основицу за по 3 процентна поена, на 23% и 16% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно;
  • проценти динарског издвајања девизне обавезне резерве за по 8 процентних поена, на 46% и 38% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно;
  • стопе обавезне резерве на динарску основицу за по 2 процентна поена, на 7% и 2% за обавезе са уговореном рочношћу до две године и преко две године, респективно.

Обавезна резерва је уобичајени инструмент монетарне политике који стоји на располагању централној банци ради регулисања ликвидности, а тиме и утицаја на монетарне услове банкарског сектора.

Наведене измене имају за циљ да се у амбијенту изузетно високог вишка динарске ликвидности у банкарском сектору подржи досадашње пооштравање монетарних услова путем подизања основних каматних стопа Народне банке Србије, чиме се додатно повећава ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике и доприноси враћању инфлације у границе циља. Укупан процењени ефекат ове мере на нивоу банкарског система јесте повлачење динарске ликвидности у износу од око 115 милијарди динара, док би ефекат на девизну ликвидност био готово неутралан (повлачење око 25 милиона евра). На тај начин високи вишкови динарске ликвидности у банкарском сектору (посматрани као збир пласмана банака код Народне банке Србије путем репо трансакција и депозитних олакшица) били би смањени за око 20%, што значи да ће банке и даље располагати значајним износом слободних средстава за обављање кредитне активности. Након примене ове мере, регулаторни показатељи ликвидности банака и даље ће бити на високом нивоу.

Банкарски систем у Републици Србији дуги низ година послује у условима структурног вишка динарске ликвидности, при чему се тај вишак од маја прошле године, а нарочито у текућој години, постепено повећавао, превасходно као резултат нето куповине девиза Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту ради спречавања прекомерног јачања динара према евру у условима изражених апрецијацијских притисака на домаћу валуту.

Смањење вишка динарске ликвидности у банкарском сектору путем повећања обавезне резерве треба да подстакне и раст промета на међубанкарском новчаном тржишту и тиме допринесе повећању репрезентативности реперних каматних стопа на том тржишту (BEONIA и BELIBOR).

Данашњим изменама Одлуке о обавезној резерви банака код Народне банке Србије укинуто је ограничење које се односило на вишак издвојене девизне обавезне резерве (изнад обрачунате), уведено у амбијенту негативних каматних стопа у зони евра. Имајући у виду то да каматне стопе Европске централне банке нису више негативне и да су у протеклом периоду томе прилагођене и каматне стопе на финансијске инструменте у еврима, Извршни одбор Народне банке Србије оценио је да су се стекли услови за укидање овог ограничења.

Све наведене измене примењиваће се почев од обрачунског периода издвајања обавезне резерве 18. септембар – 17. октобар 2023. године.

Кабинет гувернера