Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
13.06.2023.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je dodatno usporila i u maju je iznosila 14,8%, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) usporila je u nešto većoj meri u odnosu na ukupnu i u maju našla se na nivou od 10,4%.
Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u maju iznosila 0,9%, što je sporije od prosečne mesečne inflacije u periodu januar–april (1,1%). Mesečnu dinamiku rasta inflacije obeležile su ranije najavljena poskupljenja električne energije i gasa, kao i rast cena neprerađene hrane. U suprotnom smeru su delovale niže cene naftnih derivata i usluga.
Cene neprerađene hrane su u maju porasle za 2,9%, vođene višim cenama povrća i mesa. Rast cena prerađene hrane u maju iznosio je 0,6% i bio je znatno niži u odnosu na prosečna ostvarenja tokom prvog tromesečja, što ukazuje na to da su verovatno smanjeni troškovni pritisci na tržištu osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na maj 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 23,2%.
Cene energenata su, pod uticajem pomenutih poskupljenja električne energije i gasa, na mesečnom nivou porasle za 1,5%. Rast cena energenata ublažen je nižim cenama naftnih derivata i daljim padom cena čvrstih goriva. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u maju bio je niži od rasta ukupne inflacije i iznosio je 12,5%, pri čemu su cene naftnih derivata nastavile da doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u maju su zabeležile mesečni rast od 0,4%, što je najniža mesečna stopa rasta od početka godine. Usporavanju mesečne dinamike rasta bazne inflacije u najvećoj meri doprinele su niže cene usluga. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je u maju iznosila 10,4%, a njenom nižem nivou od ukupne inflacije znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom 2024. godine.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, usporavanje uvozne inflacije, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone.
Kabinet guvernera
