Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
13.06.2023.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је додатно успорила и у мају је износила 14,8%, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије. Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) успорила је у нешто већој мери у односу на укупну и у мају нашла се на нивоу од 10,4%.
Када је реч о месечној инфлацији, она је у мају износила 0,9%, што је спорије oд просечне месечне инфлације у периоду јануар–април (1,1%). Месечну динамику раста инфлације обележиле су раније најављена поскупљења електричне енергије и гаса, као и раст цена непрерађене хране. У супротном смеру су деловале ниже цене нафтних деривата и услуга.
Цене непрерађене хране су у мају порасле за 2,9%, вођене вишим ценама поврћа и меса. Раст цена прерађене хране у мају износио је 0,6% и био је знатно нижи у односу на просечна остварења током првог тромесечја, што указује на то да су вероватно смањени трошковни притисци на тржишту основних животних намирница. Посматрано у односу на мај 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 23,2%.
Цене енергената су, под утицајем поменутих поскупљења електричне енергије и гаса, на месечном нивоу порасле за 1,5%. Раст цена енергената ублажен је нижим ценама нафтних деривата и даљим падом цена чврстих горива. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у мају био је нижи од раста укупне инфлације и износио је 12,5%, при чему су цене нафтних деривата наставиле да доприносе успоравању укупне међугодишње инфлације.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације у мају су забележиле месечни раст од 0,4%, што је најнижа месечна стопа раста од почетка године. Успоравању месечне динамике раста базне инфлације у највећој мери допринеле су ниже цене услуга. Међугодишње посматрано, базна инфлација је у мају износила 10,4%, а њеном нижем нивоу од укупне инфлације знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, уз знатнији пад у другој половини текуће године. Улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5% очекује се средином 2024. године.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, успоравање увозне инфлације, као и долазак нове пољопривредне сезоне.
Кабинет гувернера
