06.03.2023.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na 30. Kopaonik biznis forumu

Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan

30. KOPAONIK BIZNIS FORUM (5–8. mart 2023)
Dr Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije

Poštovani prijatelji, uvaženi članovi Vlade, poštovani predstavnici diplomatskog kora, poštovani predstavnici privrede, cenjene kolege ekonomisti, dame i gospodo,

Nema većeg zadovoljstva u životu nego biti prijatelj - prijatelju. Volela bih da se vi lično, kao i Srbija, pohvalite što većim brojem ljudi koji mogu da kažu da su prijatelj prijatelju. Ja znam da među vama danas ima mnogo onih koji s pravom mogu da ponesu tu titulu, a znam da ste i svi dobili ovakve identifikacione kartice: na poleđini je Masterkard, i zahvaljujem se na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji sa Kopaonik biznis forumom. Ali se moja identifikaciona kartica mojom dopunom malo razlikuje. Molim da uveličate Dina karticu Banke poštanska štedionica, koja je u vlasništvu države Srbije, i koja promoviše, kao i sve ostale banke, Dina karticu, koja je u vlasništvu Narodne banke Srbije, jer Srbija se voli, za Srbiju se radi i diše, a Dina kartica baš zato vredi najviše. Uverite se, a mi ćemo sa našim prijateljima iz Masterkarda i Vizom nastaviti da vas uveravamo, da je konkurencija najveća dobrobit savremenog društva.

U svom obraćanju, u značajnom delu svoje diskusije, imaću sličan govor kao i moj kolega i prijatelj Aleksandar Vlahović. Podaci će biti slični ili gotovo isti, ali se ugao gledanja razlikuje. Gospodin Vlahović govori iz ugla akademske zajednice, profesionalca, ekonomiste, i moj i njegov ugao gledanja se razlikuju rečju koja se zove – odgovornost. Jedno je objašnjavati, komentarisati, a sasvim drugo je imati „kožu u igri“ i odgovarati za rezultate koje postižemo i koji jesu povoljna poslovna klima, zbog čega ja danas mogu da se pohvalim velikim brojem prijatelja Srbije  koji sede ovde među vama. I mogu da čestitam 30 godina postojanja Kopaonik biznis foruma gospodinu Vlahoviću, sebi i svima nama koji smo doživeli ovu zrelost, i da budem ponosna na one mlade. Vi ste se zahvalili našem prijatelju gospodinu Miodragu Kostiću, koji je sa nama od početka, i da budemo srećni što imamo naslednike – kao što ga ima gospodin Kostić – koji će uskoro napuniti 30 godina, i u stanju je da nastavi ono što je njegov otac radio. Znači bez mladosti i znanja i prijatelja ništa nećemo moći da postignemo, a sve ćemo moći ako imamo tu vrstu solidarnosti, poverenja jednih u druge, poverenja u mladost, ali i odgovornost za mere koje preduzimamo. Moram da čestitam svim organizatorima, pre svega Savezu ekonomista Srbije, na ovom jubilarnom Kopaonik biznis forumu jer nije lako trajati toliko.

Mnogi od nas koji smo danas na Forumu svedoci smo dubokih promena koje su se dešavale u svetskom ekonomskom i političkom poretku tokom prethodne tri decenije. Međutim, uprkos većoj otvorenoj podeljenosti u mnogim oblastima, cilj za održiv rast uvek je opstajao, jer on nema alternativu. I dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Samjuelson davno je rekao: „Globalizacija pretpostavlja održiv privredni rast. U suprotnom, proces gubi svoju ekonomsku korist i političku podršku”. Činjenica je da za model održivog rasta i razvoja ne može biti prečica. Stabilnost – politička, makroekonomska i finansijska, jeste njegov važan preduslov i tačka u kojoj se susreću interesi svih. Ovo je vreme kada je jedinstvo, bez obzira na razlike, neophodno. Solidarnost i saradnja takođe su neophodni da bismo ostvarili svoj pun potencijal. To nam daje priliku da, u uslovima kada je svet na svojevrsnom raskršću, budućnost naše ekonomije i društva budu određeni odlukama koje mi donosimo.

Dame i gospodo,

Verujem da je hiperinflacija jedna od prvih asocijacija na 1993. godinu, u kojoj je održan prvi Biznis forum. Mnogi od nas koji smo živeli i radili u tom periodu pamtimo njene posledice, kao što njene uzroke ne zaboravljamo. Hiperinflacija ostaje kao podsetnik iz naše prošlosti na to da se stabilnost i mir ne smeju olako shvatati. Mnogo toga se podrazumeva, a ne bi smelo.

(Slajd 2) Mi smo i tokom 2022. godine, koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova, pokazali da imamo i znanje i želju da jačamo stubove otpornosti srpske ekonomije, vodeći računa o životnom standardu i u ovako izazovnim vremenima. Navešću nekoliko primera.

• Rekordan izvoz robe i usluga od 38,0 milijardi evra u 2022. godini viši je za preko 60% nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Pri tome, imamo visok ne samo nominalni već i realni rast izvoza.
• Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 20,9 milijardi evra na kraju januara, kao važan garant stabilnosti našoj ekonomiji.
• Obezbedili smo uslove za rekordne strane direktne investicije od 4,4 milijarde evra prošle godine, što je 7,1% bruto domaćeg proizvoda.
• Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou.
• Formalna zaposlenost u privatnom sektoru na najvišem je nivou, koji je za blizu 10% iznad pretpandemijskog nivoa. To znači da je 150 hiljada ljudi više zaposleno nego pre pandemije.
• Prosečna zarada u decembru je za 36% veća u odnosu na pretkrizni nivo.

Svi ovi rezultati potvrđuju ispravnost ekonomske politike koju smo vodili.

(Slajd 3) U nastavku ću govoriti o nekoliko tema koje se same nameću:

• Prvo – faktori inflacije u 2022. godini;
• Drugo – reakcije nosilaca monetarne politike na inflatorne pritiske;
• Treće – otpornost srpske ekonomije;
• Četvrto – očekivanja za naredni period.

Krenuću redom.

(Slajd 4) Rast globalne inflacije na višedecenijske maksimume u 2022. godini vodile su svetske cene energenata i primarnih proizvoda. To je tema koja je obeležila prošlu godinu. Podsetiću:

• Cena nafte na svetskom tržištu u junu 2022. godine bila je za 74% viša nego u junu 2021. godine;
• Krajem marta prošle godine cena gasa u Evropi bila je na četvorostruko višem nivou nego sredinom 2021. godine, kada je započet njen rast, a u avgustu je u jednom trenutku dostignut i njen rekordni nivo;
• Cena električne energije takođe je u avgustu prošle godine dostigla rekordni nivo;
• Cene hrane na svetskom tržištu krajem prošle godine, mereno indeksom FAO, bile su za oko 30% više nego u periodu pre pandemije.

(Slajd 5) Kao rezultat, inflacija dostiže višedecenijske maksimume u velikom broju zemalja. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, u periodu od 2015. do 2020. godine gotovo nijedna razvijena zemlja nije imala inflaciju iznad 5%, dok je učešće zemalja u razvoju koje su imale inflaciju iznad 5% u tom periodu iznosilo oko 30%. Krajem 2022. godine situacija je potpuno drugačija – taj procenat je povećan na 80% i u razvijenim zemljama, i u zemljama u razvoju.

Pored toga, akumulirali su se i efekti politike jeftinog novca, odnosno negativnih kamatnih stopa u pojedinim zemljama, a posledice su osetile i zemlje koje nisu sprovodile tu politiku. Svedoci smo da su u tom periodu znatna sredstva plasirana u neproduktivne svrhe.

(Slajd 6) U Srbiji je na kretanje inflacije u 2022. godini pre svega uticao rast svetskih cena hrane i energenata.

• Konkretno, doprinos cena hrane i energije ukupnoj međugodišnjoj inflaciji kretao se između 65% i 70% iz meseca u mesec, ukazujući na to da domaću inflaciju u najvećoj meri vode globalni troškovni pritisci.
• Takođe, rast cena energenata koji učestvuju u strukturi potrošačke korpe sa oko 15% na inflaciju utiče ne samo direktno već i indirektno, preko proizvođačkih cena široke grupe proizvoda, a ugrađeni su i u cene proizvoda koji se uvoze iz Evropske unije. Cenimo da su indirektni efekti jači od direktnih efekata.
• Po svim tim osnovama, u Srbiji je rast uvozne inflacije, uz rast svetskih cena primarnih proizvoda i drugih troškova u proizvodnji, ključno opredelio cenovne pritiske.
• Pri tome, već deceniju kretanje uvozne inflacije opredeljeno je isključivo rastom potrošačkih cena u zoni evra, dok smo, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti kursa dinara i u izuzetno neizvesnim uslovima na globalnom finansijskom tržištu, sprečili da taj efekat bude pojačan efektima deprecijacije dinara prema evru. Podsećanja radi, deprecijacija dinara prema evru tokom 2010. i 2012. godine bitno je pojačavala efekat uvozne inflacije.

Kada je reč o inflatornim pritiscima sa strane tražnje, iako se domaća tražnja snažno oporavljala tokom 2021. i u prvoj polovini 2022. godine, ocenjujemo da ona nije kreirala veće inflatorne pritiske, zbog rasta produktivnosti ukupne ekonomije.

(Slajd 7) Druga tema koja je obeležila 2022. godinu bile su politike održivog rešavanja inflacije koju vode globalni faktori sa strane ponude.

• Centralne banke imale su i imaju težak zadatak da u aktuelnim uslovima nađu pravu meru reakcije kako bi se izbeglo dugotrajnije prebacivanje inflacionog cilja, u slučaju blage reakcije, ili ozbiljnija recesija, u slučaju prejake reakcije.
• Kako su one reagovale? U zemljama koje ciljaju inflaciju, centralne banke su postepeno povećavale referentnu kamatnu stopu, pri čemu su stepen i dinamika reakcije bili izraženiji u zemljama u kojima je inflatorno delovala i domaća tražnja i uslovi s tržišta rada.
• Da li smo u Srbiji zakasnili s reakcijom? Tvrdim da nismo. Naprotiv, reagovali smo među prvima postepenim zaoštravanjem monetarnih uslova još od oktobra 2021. godine. To smo prvo radili povećanjem izvršne repo stope, što je model koji smo omogućili izmenama monetarnog okvira iz decembra 2012. godine. To je tada donelo i velike uštede za građane, privredu i državu. Takođe, od tada monetarne uslove prilagođavamo češće, i između sednica Izvršnog odbora, na nedeljnom nivou, što nam daje fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike, koja je posebno važna u uslovima nestabilnosti na globalnom finansijskom tržištu.
• Zatim, od aprila prošle godine zaoštravanje uslova sprovodimo kontinuiranim povećanjem referentne kamatne stope, koju smo do februara ove godine povećali sa 1% na 5,5%.
• Odluke smo donosili uvažavajući činjenicu da je inflacija u Srbiji u najvećoj meri uvoznog karaktera, kao i da je reč o faktorima koji dolaze sa strane ponude. Postepenom reakcijom uvažili smo i ciljeve za finansijsku stabilnost i za privredni rast u aktuelnim uslovima, svesni da se inflatorni pritisci ne mogu rešiti u kratkom roku, a da to ne izazove veće makroekonomske poremećaje.
• Istovremeno, koristili smo i mere makroprudencijalne politike kako bismo klijentima banaka koji imaju teškoće olakšali otplatu kredita.
• Takođe, i brojne mere koje je Vlada Republike Srbije preduzimala ublažile su uticaj troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, i za građane, i za privredu. I ograničenjem cena osnovnih životnih namirnica država je takođe vodila računa o standardu građana.

(Slajd 8) Treća tema o kojoj ću govoriti jeste otpornost srpske ekonomije u periodu od pandemije, što je centralna tema Foruma.

• Relevantne međunarodne institucije, koje imaju uvid u rezultate ekonomskih politika u svim zemljama, ocenile su da se Srbija s globalnom krizom odlično izborila. U uslovima pandemije na pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda vratili smo se nakon svega tri tromesečja, dok je nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.
• Očuvana relativna stabilnost dinara prema evru i u uslovima globalno izražene neizvesnosti bila je važna kočnica većeg prenosa efekata rasta svetskih cena na domaće cene.
• Očuvana relativna stabilnost dinara prema evru jedan je od ključnih stubova finansijske stabilnosti, izvesnosti poslovanja, i investicionog i potrošačkog poverenja.
• Ima pojedinaca, zaista retkih, koji se zalažu za veštačku deprecijaciju dinara, a jedini argument im je podrška izvozu. Kažem veštačku, jer već dugi niz godina u Srbiji znatno češće i više imamo aprecijacijske pritiske. Takođe, činjenica je da nekoliko epizoda znatnog slabljenja dinara u periodu od 2000. do 2012. godine nije pomoglo rastu privrede, ali jeste imalo negativne posledice na poslovno i investiciono poverenje, inflaciju, inflaciona očekivanja, finansijski sektor i ukupnu privrednu aktivnost. Zar nije dovoljna i sama činjenica da je izvoz robe i usluga od 38 milijardi evra u 2022. godini 3,3 puta veći od izvoza robe i usluga u 2012. godini, kada je iznosio svega 11,5 milijardi evra. To znači da je godišnje, u proseku, izvoz u tom periodu rastao za oko 13%.
• I rekordne devizne rezerve od 20,9 milijardi evra na kraju januara garantuju stabilnost našoj ekonomiji i stub su odbrane od širokog spektra rizika. Na to ukazuje i činjenica da se nalaze iznad referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti 5,8 meseci uvoza robe i usluga, i blizu 270% duga koji dospeva u narednoj godini dana.
• I rezerve zlata smo povećali na rekordnih 38,5 tona, pri čemu je njihovo učešće u deviznim rezervama od 10,8% znatno više od proseka za zemlje u razvoju i približava nas proseku koji imaju razvijene zemlje.
• Tokom tri ekstremno teške godine imali smo i priliv stranih direktnih investicija od 11,3 milijarde evra, što je preko 7% bruto domaćeg proizvoda godišnje. Uz to, prošle godine je ostvaren i njihov rekordni godišnji priliv od 4,4 milijarde evra, od čega je blizu 60% i dalje usmereno u razmenljive sektore i sada većina investicija iz prethodnih godina doprinosi izvozu. To je konkretna potvrda da oni koji grade fabrike imaju poverenje u perspektive Srbije, što povećava zaposlenost i omogućava održiv rast izvoza većom ponudom novih proizvoda.
• Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou, uz rekordnu formalnu zaposlenost u privatnom sektoru, gde je 150 hiljada ljudi više zaposleno nego u periodu pre početka pandemije. Podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine, za četiri godine izgubljeno je preko 600 hiljada radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada.
• Takođe, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na 3%, što je i njihov najniži nivo i za 1,1 procentni poen niže od nivoa pre pandemije. To je pokazatelj da je kvalitet aktive banaka očuvan i nakon prestanka mera ekonomske pomoći države, da rast kamatnih stopa nije imao negativne efekte po finansijsku stabilnost i da su sve mere koje smo donosili dale željene efekte.
• Kreditni rejting zemlje zadržan je na korak od investicionog, uz ocenu rejting agencije da Srbija ima koherentan okvir ekonomske politike, kredibilnu monetarnu politiku, očuvan umeren nivo javnog duga, adekvatan nivo deviznih rezervi, kao i stabilan bankarski sektor.

(Slajd 9) Četvrta tema o kojoj ću govoriti jesu očekivanja za naredni period.

• Iako i dalje ostaju brojni rizici u svetu u pogledu globalne inflacije i privrednog rasta, ako uporedimo nove projekcije s projekcijama iz poslednjeg tromesečja prošle godine, ima razloga za optimizam.
• I u Srbiji februarske makroekonomske projekcije ukazuju na popravljanja u svim segmentima u odnosu na novembarske. Ukratko:
  • Projektovana inflacija je prvi put za poslednje dve godine na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji;
  • Krajem ove godine inflacija bi trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine, a vraćanje inflacije u granice ciljanog okvira sada očekujemo ranije;
  • Procenjujemo i da su rizici projekcije sada manje izraženi i da postoji jednaka mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. godine bude i niža od projektovane;
  • Najveća pozitivna odstupanja vidimo kod platnobilansnih kretanja, zbog bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga i manjeg uvoza energenata krajem godine od prethodno očekivanog. Takođe, tekući deficit je, čak i u ovako otežanoj situaciji, osmu godinu zaredom, u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.
• Na globalnom nivou očekujemo da će kombinacija dalje normalizacije funkcionisanja proizvodnih lanaca, smirivanja geopolitičkih tenzija i restriktivnih monetarnih politika dovesti do daljeg postepenog smirivanja globalnih inflatornih pritisaka.
• Pritisci su prvo počeli da popuštaju po osnovu normalizacije funkcionisanja globalnih proizvodnih lanaca, pri čemu je, prema indeksu njujorškog Sistema federalnih rezervi, koji izrađuje ovaj indikator, normalizacija započeta još početkom 2022. godine i nastavila se u toku cele godine.
• Troškovi prekomorskog transporta, koji su krajem 2021. godine bili oko pet puta viši nego pre pandemije, krajem 2022. godine bili su tek neznatno iznad tog nivoa, tako da troškovni pritisci po tom osnovu iščezavaju.
• Cene većine primarnih proizvoda takođe su u padu, uključujući i cene poljoprivrednih proizvoda, cene metala i cene nafte, dok su se cene ostalih energenata stabilizovale zbog toplog vremena u poslednjem tromesečju 2022. godine, visoke popunjenosti skladišta gasa i mera ograničenja potrošnje energenata.
• Pored smirivanja globalnih inflatornih pritisaka, procena je da će smanjenje globalne neizvesnosti, zajedno sa ubrzanjem privrednog rasta u Kini, postepenim uravnoteženjem tržišta energenata u Evropi i daljim otklanjanjem zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, podstaći globalni oporavak od druge polovine ove godine.
• Naravno, ostaju i globalni rizici kao što je kretanje cena energenata, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina iz prethodnog perioda, kao i od faktora s tržišta rada koji još uvek utiču na rast bazne inflacije u mnogim zemljama. Procena je i da bi snažniji rast Kine mogao da utiče na novi rast cene energenata i drugih primarnih proizvoda, ali za sada ne u meri da naruši opadajuću putanju inflacije.
• U Srbiji je, u uslovima slabljenja globalnih troškovnih pritisaka, smanjenja uvozne inflacije, kao i akumuliranih efekata mera monetarne politike Narodne banke Srbije, prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine. Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije.
• Naša ocena rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu kreće se u rasponu od 2,0% do 3,0%, što je ista ocena kao u novembru, ali procenjujemo da su rizici projekcije sada manje izraženi i da je njeno ostvarenje sada izvesnije.
• Od 2024. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3,0% do 4,0%, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4% godišnje, čemu će doprineti i realizacija planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture.
• Optimizam dolazi i od toga što posle dužeg vremena imamo i scenario koji je povoljniji od osnovnog, uz nižu inflaciju i viši privredni rast nego u osnovnom scenariju.
• Najveća pozitivna odstupanja u odnosu na novembarsku projekciju vidimo kod platnobilansnih kretanja, gde je deficit tekućeg računa za 1,3 milijarde evra niži od prethodno projektovanog. Razlog tome jeste brži od očekivanog realni rast izvoza robe i usluga i manji od očekivanog uvoz energenata krajem godine.
• Na tekući deficit u 2022. godini najviše je uticao uvoz energenata od 6,8 milijardi evra, što je za 3,9 milijardi evra više nego u 2021. godini. Od toga, uvoz nafte, naftnih derivata i gasa bio je za 2,5 milijardi evra viši, gde je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata. Prema našim procenama, taj efekat je iznosio oko 84%, dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16% prirasta uvoza.
• U srednjem roku očekujemo postepeno smanjenje deficita tekućeg računa na oko 5% bruto domaćeg proizvoda, najviše po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinskog deficita, koje očekujemo po osnovu rasta izvozne ponude i oporavka eksterne tražnje.
• I konsolidovani fiskalni deficit od 3,1% bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini bolji je rezultat od očekivanja iznetih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu. I planirano svođenje fiskalnog deficita u narednom trogodišnjem periodu na nivo ispod 1,5% bruto domaćeg proizvoda, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje će ostati značajno ispod 60%, takođe će ostati važan stub otpornosti naše ekonomije. Podjednako važnim smatramo i zadržavanje visokog nivoa kapitalnih rashoda, što će imati značajne srednjoročne efekte na našu privredu.

Dame i gospodo,

(Slajd 10) Kada s vremenske distance ceo ovaj period isprepletanih kriza bude predmet analize, sagledavaće se i odluke koje smo donosili i možda će se neke nove teorije razvijati. Ipak, kako je i Šumpeter rekao: „Znam da nije dovoljno biti zapamćen po knjigama i teorijama. Čovek ne pravi razliku ako ona nije donela i pomak u životima ljudi”. Ja dodajem da ono što razlikuje teoriju od prakse jeste naša odgovornost za ljude, za rast i razvoj i za socijalnu stabilnost. Zavisimo od uslova vremena u kojem živimo, ali i od odluka koje donosimo i za koje imamo odgovornost.

• Na globalna kretanja ne možemo da utičemo, ali na njih možemo da odgovaramo. Ne možemo da utičemo na cene energenata na svetskom tržištu, osim u delu u kojem imamo povoljne ugovore koji je predsednik Vučić obezbedio. Podsetiću da je Srbija gotovo dve trećine gasa obezbedila pod uslovima koji su znatno povoljniji od onih koji su preovladavali na tržištu tokom 2022. godine.
• Blagovremena nabavka energenata primer je i za sve druge učesnike u ekonomskom sistemu. Podsetiću, pripreme za zimsku sezonu u Srbiji obavljene su na vreme i još tokom leta napunjena su skladišta gasa u Banatskom Dvoru i Mađarskoj.
• Narodna banka Srbije ima sidro koje se zove stabilan kurs – i držimo ga čvrsto! U uslovima višedimenzionalne krize uvećali smo naše devizne rezerve na rekordnih 20,9 milijardi evra na kraju januara i one su dovoljna garancija da možemo da odgovorimo na potencijalne potrese iz međunarodnog okruženja.
• Volela bih da tu vrstu služenja opštem dobru, koje je u interesu svih nas pojedinačno, imaju svi koji su vlasni i nadležni da se dogovaraju, a koji zbog svoje kratkoročne dobiti ne bi smeli da dugoročno prave štetu ukupnom društvu.
• Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale! Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti!
• Isto tako, ne smeju se kreirati neosnovana očekivanja. Na nama je da radimo na najodgovorniji način da se kriza oseti što manje.
• Ovo je vreme kada su stabilnost i mir posebno važni i moramo da kroz njega prođemo zajedno, solidarnije.
• Imamo obavezu i da prenosimo znanje i jačamo ljudski kapital, jer je to najbolje ulaganje u budućnost.

Poštovani učesnici Biznis foruma,

Citiraću Henrija Forda: „Zbližavanje je početak, ostajanje zajedno je napredak, sarađivanje je uspeh.”

U duhu centralne teme 30. Kopaonik biznis foruma, zaključiću da naše dosadašnje iskustvo govori da su za otpornu ekonomiju bitni:

• Stabilnost – politička, makroekonomska i finansijska;
• Koordinacija u donošenju i sprovođenju politika;
• Diversifikacija tržišta, izvora i investitora, kao i strateško kreiranje zaliha;
• I na kraju, ali ne manje važna za današnje uslove zajedničkih rizika jeste saradnja.

Sve to je važno za investicije, za digitalnu ekonomiju, za cirkularnu ekonomiju kojoj moramo da težimo napuštajući linearnu ekonomiju, kao i za razvoj ljudskog kapitala. Na sve do sada rečeno, dodala bih i jedinstvo i solidarnost, kao faktore socijalne i političke stabilnosti, koji su bitan preduslov održivog rasta i otpornosti ekonomije.

Ja ću uvek da podržim svakog čoveka i svaku poslovnu inicijativu onoga ko je svojim rezultatima i borbom za Srbiju zaslužio moje poverenje. Stabilnost u Srbiji nema alternativu.

Hvala svima. Želim vam uspešan jubilarni 30. Kopaonik biznis forum.
 

• Prezentacija

Kabinet guvernera