06.03.2023.

Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић на 30. Копаоник бизнис форуму

Отпорност економије у неизвесним временима: кључни изазови за Србију и Западни Балкан

 

30. КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ (5–8. март 2023)
Др Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије

 

Поштовани пријатељи, уважени чланови Владе, поштовани представници дипломатског кора, поштовани представници привреде, цењене колеге економисти, даме и господо,

Нема већег задовољства у животу него бити пријатељ - пријатељу. Волела бих да се ви лично, као и Србија, похвалите што већим бројем људи који могу да кажу да су пријатељ пријатељу. Ја знам да међу вама данас има много оних који с правом могу да понесу ту титулу, а знам да сте и сви добили овакве идентификационе картице: на полеђини је Мастеркард, и захваљујем се на дугогодишњој успешној сарадњи са Копаоник бизнис форумом. Али се моја идентификациона картица мојом допуном мало разликује. Молим да увеличате Дина картицу Банке поштанска штедионица, која је у власништву државе Србије, и која промовише, као и све остале банке, Дина картицу, која је у власништву Народне банке Србије, јер Србија се воли, за Србију се ради и дише, а Дина картица баш зато вреди највише. Уверите се, а ми ћемо са нашим пријатељима из Мастеркарда и Визом наставити да вас уверавамо, да је конкуренција највећа добробит савременог друштва.

У свом обраћању, у значајном делу своје дискусије, имаћу сличан говор као и мој колега и пријатељ Александар Влаховић. Подаци ће бити слични или готово исти, али се угао гледања разликује. Господин Влаховић говори из угла академске заједнице, професионалца, економисте, и мој и његов угао гледања се разликују речју која се зове – одговорност. Једно је објашњавати, коментарисати, а сасвим друго је имати „кожу у игри“ и одговарати за резултате које постижемо и који јесу повољна пословна клима, због чега ја данас могу да се похвалим великим бројем пријатеља Србије  који седе овде међу вама. И могу да честитам 30 година постојања Копаоник бизнис форума господину Влаховићу, себи и свима нама који смо доживели ову зрелост, и да будем поносна на оне младе. Ви сте се захвалили нашем пријатељу господину Миодрагу Костићу, који је са нама од почетка, и да будемо срећни што имамо наследнике – као што га има господин Костић – који ће ускоро напунити 30 година, и у стању је да настави оно што је његов отац радио. Значи без младости и знања и пријатеља ништа нећемо моћи да постигнемо, а све ћемо моћи ако имамо ту врсту солидарности, поверења једних у друге, поверења у младост, али и одговорност за мере које предузимамо. Морам да честитам свим организаторима, пре свега Савезу економиста Србије, на овом јубиларном Копаоник бизнис форуму јер није лако трајати толико.

Многи од нас који смо данас на Форуму сведоци смо дубоких промена које су се дешавале у светском економском и политичком поретку током претходне три деценије. Међутим, упркос већој отвореној подељености у многим областима, циљ за одржив раст увек је опстајао, јер он нема алтернативу. И добитник Нобелове награде за економију Пол Самјуелсон давно је рекао: „Глобализација претпоставља одржив привредни раст. У супротном, процес губи своју економску корист и политичку подршку”. Чињеница је да за модел одрживог раста и развоја не може бити пречица. Стабилност – политичка, макроекономска и финансијска, јесте његов важан предуслов и тачка у којој се сусрећу интереси свих. Ово је време када је јединство, без обзира на разлике, неопходно. Солидарност и сарадња такође су неопходни да бисмо остварили свој пун потенцијал. То нам даје прилику да, у условима када је свет на својеврсном раскршћу, будућност наше економије и друштва буду одређени одлукама које ми доносимо.

Даме и господо,

Верујем да је хиперинфлација једна од првих асоцијација на 1993. годину, у којој је одржан први Бизнис форум. Многи од нас који смо живели и радили у том периоду памтимо њене последице, као што њене узроке не заборављамо. Хиперинфлација остаје као подсетник из наше прошлости на то да се стабилност и мир не смеју олако схватати. Много тога се подразумева, а не би смело.

(Слајд 2) Ми смо и током 2022. године, која ће остати запамћена као година великих изазова, показали да имамо и знање и жељу да јачамо стубове отпорности српске економије, водећи рачуна о животном стандарду и у овако изазовним временима. Навешћу неколико примера.

  • Рекордан извоз робе и услуга од 38,0 милијарди евра у 2022. години виши је за преко 60% него у претпандемијској 2019. години. При томе, имамо висок не само номинални већ и реални раст извоза.
  • Обезбедили смо рекордне девизне резерве земље од 20,9 милијарди евра на крају јануара, као важан гарант стабилности нашој економији.
  • Обезбедили смо услове за рекордне стране директне инвестиције од 4,4 милијарде евра прошле године, што је 7,1% бруто домаћег производа.
  • Стопа незапослености je на најнижем нивоу.
  • Формална запосленост у приватном сектору на највишем је нивоу, који је за близу 10% изнад претпандемијског нивоа. То значи да је 150 хиљадa људи више запослено него пре пандемије.
  • Просечна зарада у децембру је за 36% већа у односу на преткризни ниво.

Сви ови резултати потврђују исправност економске политике коју смо водили.

(Слајд 3) У наставку ћу говорити о неколико тема које се саме намећу:

  • Прво – фактори инфлације у 2022. години;
  • Друго – реакције носилаца монетарне политике на инфлаторне притиске;
  • Треће – отпорност српске економије;
  • Четврто – очекивања за наредни период.

Кренућу редом.

(Слајд 4) Раст глобалне инфлације на вишедеценијске максимуме у 2022. години водиле су светске цене енергената и примарних производа. То је тема која је обележила прошлу годину. Подсетићу:

  • Цена нафте на светском тржишту у јуну 2022. године била је за 74% виша него у јуну 2021. године;
  • Крајем марта прошле године цена гаса у Европи била је на четвороструко вишем нивоу него средином 2021. године, када је започет њен раст, а у августу је у једном тренутку достигнут и њен рекордни ниво;
  • Цена електричне енергије такође је у августу прошле године достигла рекордни ниво;
  • Цене хране на светском тржишту крајем прошле године, мерено индексом ФАО, биле су за око 30% више него у периоду пре пандемије.

(Слајд 5) Као резултат, инфлација достиже вишедеценијске максимуме у великом броју земаља. Према анализи Међународног монетарног фонда, у периоду од 2015. до 2020. године готово ниједна развијена земља није имала инфлацију изнад 5%, док је учешће земаља у развоју које су имале инфлацију изнад 5% у том периоду износило око 30%. Крајем 2022. године ситуација је потпуно другачија – тај проценат је повећан на 80% и у развијеним земљама, и у земљама у развоју.

Поред тога, акумулирали су се и ефекти политике јефтиног новца, односно негативних каматних стопа у појединим земљама, а последице су осетиле и земље које нису спроводиле ту политику. Сведоци смо да су у том периоду знатна средства пласирана у непродуктивне сврхе.

(Слајд 6) У Србији је на кретање инфлације у 2022. години пре свега утицао раст светских цена хране и енергената.

  • Конкретно, допринос цена хране и енергије укупној међугодишњој инфлацији кретао се између 65% и 70% из месеца у месец, указујући на то да домаћу инфлацију у највећој мери воде глобални трошковни притисци.
  • Такође, раст цена енергената који учествују у структури потрошачке корпе са око 15% на инфлацију утиче не само директно већ и индиректно, преко произвођачких цена широке групе производа, а уграђени су и у цене производа који се увозе из Европске уније. Ценимо да су индиректни ефекти јачи од директних ефеката.
  • По свим тим основама, у Србији је раст увозне инфлације, уз раст светских цена примарних производа и других трошкова у производњи, кључно определио ценовне притиске.
  • При томе, већ деценију кретање увозне инфлације опредељено је искључиво растом потрошачких цена у зони евра, док смо, захваљујући одржаној релативној стабилности курса динара и у изузетно неизвесним условима на глобалном финансијском тржишту, спречили да тај ефекат буде појачан ефектима депрецијације динара према евру. Подсећања ради, депрецијација динара према евру током 2010. и 2012. године битно је појачавала ефекат увозне инфлације.

Када је реч о инфлаторним притисцима са стране тражње, иако се домаћа тражња снажно опорављала током 2021. и у првој половини 2022. године, оцењујемо да она није креирала веће инфлаторне притиске, због раста продуктивности укупне економије.

(Слајд 7) Друга тема која је обележила 2022. годину биле су политике одрживог решавања инфлације коју воде глобални фактори са стране понуде.

  • Централне банке имале су и имају тежак задатак да у актуелним условима нађу праву меру реакције како би се избегло дуготрајније пребацивање инфлационог циља, у случају благе реакције, или озбиљнија рецесија, у случају прејаке реакције.
  • Како су оне реаговале? У земљама које циљају инфлацију, централне банке су постепено повећавале референтну каматну стопу, при чему су степен и динамика реакције били израженији у земљама у којима је инфлаторно деловала и домаћа тражња и услови с тржишта рада.
  • Да ли смо у Србији закаснили с реакцијом? Тврдим да нисмо. Напротив, реаговали смо међу првима постепеним заоштравањем монетарних услова још од октобра 2021. године. То смо прво радили повећањем извршне репо стопе, што је модел који смо омогућили изменама монетарног оквира из децембра 2012. године. То је тада донело и велике уштеде за грађане, привреду и државу. Такође, од тада монетарне услове прилагођавамо чешће, и између седница Извршног одбора, на недељном нивоу, што нам даје флексибилност у спровођењу монетарне политике, која је посебно важна у условима нестабилности на глобалном финансијском тржишту.
  • Затим, од априла прошле године заоштравање услова спроводимо континуираним повећањем референтне каматне стопе, коју смо до фебруара ове године повећали са 1% на 5,5%.
  • Одлуке смо доносили уважавајући чињеницу да је инфлација у Србији у највећој мери увозног карактера, као и да је реч о факторима који долазе са стране понуде. Постепеном реакцијом уважили смо и циљеве за финансијску стабилност и за привредни раст у актуелним условима, свесни да се инфлаторни притисци не могу решити у кратком року, а да то не изазове веће макроекономске поремећаје.
  • Истовремено, користили смо и мере макропруденцијалне политике како бисмо клијентима банака који имају тешкоће олакшали отплату кредита.
  • Такође, и бројне мере које је Влада Републике Србије предузимала ублажиле су утицај трошковних притисака из међународног окружења, и за грађане, и за привреду. И ограничењем цена основних животних намирница држава је такође водила рачуна о стандарду грађана.

(Слајд 8) Трећа тема о којој ћу говорити јесте отпорност српске економије у периоду од пандемије, што је централна тема Форума.

  • Релевантне међународне институције, које имају увид у резултате економских политика у свим земљама, оцениле су да се Србија с глобалном кризом одлично изборила. У условима пандемије на преткризни ниво бруто домаћег производа вратили смо се након свега три тромесечја, док је након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
  • Очувана релативна стабилност динара према евру и у условима глобално изражене неизвесности била је важна кочница већег преноса ефеката раста светских цена на домаће цене.
  • Очувана релативна стабилност динара према евру један је од кључних стубова финансијске стабилности, извесности пословања, и инвестиционог и потрошачког поверења.
  • Има појединаца, заиста ретких, који се залажу за вештачку депрецијацију динара, а једини аргумент им је подршка извозу. Кажем вештачку, јер већ дуги низ година у Србији знатно чешће и више имамо апрецијацијске притиске. Такође, чињеница је да неколико епизода знатног слабљења динара у периоду од 2000. до 2012. године није помогло расту привреде, али јесте имало негативне последице на пословно и инвестиционо поверење, инфлацију, инфлациона очекивања, финансијски сектор и укупну привредну активност. Зар није довољна и сама чињеница да је извоз робе и услуга од 38 милијарди евра у 2022. години 3,3 пута већи од извоза робе и услуга у 2012. години, када је износио свега 11,5 милијарди евра. То значи да је годишње, у просеку, извоз у том периоду растао за око 13%.
  • И рекордне девизне резерве од 20,9 милијарди евра на крају јануара гарантују стабилност нашој економији и стуб су одбране од широког спектра ризика. На то указује и чињеница да се налазе изнад референтних вредности свих мера које се користе за оцену њихове адекватности, попут покривености 5,8 месеци увоза робе и услуга, и близу 270% дуга који доспева у наредној години дана.
  • И резерве злата смо повећали на рекордних 38,5 тона, при чему је њихово учешће у девизним резервама од 10,8% знатно више од просека за земље у развоју и приближава нас просеку који имају развијене земље.
  • Током три екстремно тешке године имали смо и прилив страних директних инвестиција од 11,3 милијарде евра, што је преко 7% бруто домаћег производа годишње. Уз то, прошле године је остварен и њихов рекордни годишњи прилив од 4,4 милијарде евра, од чега је близу 60% и даље усмерено у разменљиве секторе и сада већина инвестиција из претходних година доприноси извозу. То је конкретна потврда да они који граде фабрике имају поверење у перспективе Србије, што повећава запосленост и омогућава одржив раст извоза већом понудом нових производа.
  • Стопа незапослености је на најнижем нивоу, уз рекордну формалну запосленост у приватном сектору, где је 150 хиљада људи више запослено него у периоду пре почетка пандемије. Подсећања ради, након кризе из 2008. године, за четири године изгубљено је преко 600 хиљада радних места на формалном и на неформалном сегменту тржишта рада.
  • Такође, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на 3%, што је и њихов најнижи ниво и за 1,1 процентни поен ниже од нивоа пре пандемије. То је показатељ да је квалитет активе банака очуван и након престанка мера економске помоћи државе, да раст каматних стопа није имао негативне ефекте по финансијску стабилност и да су све мере које смо доносили дале жељене ефекте.
  • Кредитни рејтинг земље задржан је на корак од инвестиционог, уз оцену рејтинг агенције да Србија има кохерентан оквир економске политике, кредибилну монетарну политику, очуван умерен ниво јавног дуга, адекватан ниво девизних резерви, као и стабилан банкарски сектор.

(Слајд 9) Четврта тема о којој ћу говорити јесу очекивања за наредни период.

  • Иако и даље остају бројни ризици у свету у погледу глобалне инфлације и привредног раста, ако упоредимо нове пројекције с пројекцијама из последњег тромесечја прошле године, има разлога за оптимизам.
  • И у Србији фебруарске макроекономске пројекције указују на поправљања у свим сегментима у односу на новембарске. Укратко:
    • Пројектована инфлација је први пут за последње две године на нижем нивоу него у претходној пројекцији;
    • Крајем ове године инфлација би требало да буде двоструко нижа него почетком ове године, а враћање инфлације у границе циљаног оквира сада очекујемо раније;
    • Процењујемо и да су ризици пројекције сада мање изражени и да постоји једнака могућност да инфлација током 2023. и 2024. године буде и нижа од пројектоване;
    • Највећа позитивна одступања видимо код платнобилансних кретања, због бржег реалног раста извоза робе и услуга и мањег увоза енергената крајем године од претходно очекиваног. Такође, текући дефицит је, чак и у овако отежаној ситуацији, осму годину заредом, у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција.
  • На глобалном нивоу очекујемо да ће комбинација даље нормализације функционисања производних ланаца, смиривања геополитичких тензија и рестриктивних монетарних политика довести до даљег постепеног смиривања глобалних инфлаторних притисака.
  • Притисци су прво почели да попуштају по основу нормализације функционисања глобалних производних ланаца, при чему је, према индексу њујоршког Система федералних резерви, који израђује овај индикатор, нормализација започета још почетком 2022. године и наставила се у току целе године.
  • Трошкови прекоморског транспорта, који су крајем 2021. године били око пет пута виши него пре пандемије, крајем 2022. године били су тек незнатно изнад тог нивоа, тако да трошковни притисци по том основу ишчезавају.
  • Цене већине примарних производа такође су у паду, укључујући и цене пољопривредних производа, цене метала и цене нафте, док су се цене осталих енергената стабилизовале због топлог времена у последњем тромесечју 2022. године, високе попуњености складишта гаса и мера ограничења потрошње енергената.
  • Поред смиривања глобалних инфлаторних притисака, процена је да ће смањење глобалне неизвесности, заједно са убрзањем привредног раста у Кини, постепеним уравнотежењем тржишта енергената у Европи и даљим отклањањем застоја у међународним ланцима снабдевања, подстаћи глобални опоравак од друге половине ове године.
  • Наравно, остају и глобални ризици као што је кретање цена енергената, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина из претходног периода, као и од фактора с тржишта рада који још увек утичу на раст базне инфлације у многим земљама. Процена је и да би снажнији раст Кине могао да утиче на нови раст цене енергената и других примарних производа, али за сада не у мери да наруши опадајућу путању инфлације.
  • У Србији је, у условима слабљења глобалних трошковних притисака, смањења увозне инфлације, као и акумулираних ефеката мера монетарне политике Народне банке Србије, први пут за последње две године пројектована инфлација на нижем нивоу него у претходној пројекцији. Знатнији пад инфлације очекујемо у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде двоструко нижа него почетком ове године. Враћање инфлације у границе циља очекујемо средином 2024. године, што је такође раније од оцене из новембарске пројекције.
  • Наша оцена раста бруто домаћег производа Србије за ову годину креће се у распону од 2,0% до 3,0%, што је иста оцена као у новембру, али процењујемо да су ризици пројекције сада мање изражени и да је њено остварење сада извесније.
  • Од 2024. очекујемо убрзање раста бруто домаћег производа на распон од 3,0% до 4,0%, а затим и повратак на претпандемијску путању раста од око 4% годишње, чему ће допринети и реализација планираних инвестиционих пројеката у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре.
  • Оптимизам долази и од тога што после дужег времена имамо и сценарио који је повољнији од основног, уз нижу инфлацију и виши привредни раст него у основном сценарију.
  • Највећа позитивна одступања у односу на новембарску пројекцију видимо код платнобилансних кретања, где је дефицит текућег рачуна за 1,3 милијарде евра нижи од претходно пројектованог. Разлог томе јесте бржи од очекиваног реални раст извоза робе и услуга и мањи од очекиваног увоз енергената крајем године.
  • На текући дефицит у 2022. години највише је утицао увоз енергената од 6,8 милијарди евра, што је за 3,9 милијарди евра више него у 2021. години. Од тога, увоз нафте, нафтних деривата и гаса био је за 2,5 милијарди евра виши, где је доминантан ефекат потицао од више цене ових енергената. Према нашим проценама, тај ефекат је износио око 84%, док се на раст увезених количина ових енергената односило око 16% прираста увоза.
  • У средњем року очекујемо постепено смањење дефицита текућег рачуна на око 5% бруто домаћег производа, највише по основу побољшања спољнотрговинског дефицита, које очекујемо по основу раста извозне понуде и опоравка екстерне тражње.
  • И консолидовани фискални дефицит од 3,1% бруто домаћег производа у 2022. години бољи је резултат од очекивања изнетих у Ревидираној фискалној стратегији за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину. И планирано свођење фискалног дефицита у наредном трогодишњем периоду на ниво испод 1,5% бруто домаћег производа, уз смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, које ће остати значајно испод 60%, такође ће остати важан стуб отпорности наше економије. Подједнако важним сматрамо и задржавање високог нивоа капиталних расхода, што ће имати значајне средњорочне ефекте на нашу привреду.

Даме и господо,

(Слајд 10) Када с временске дистанце цео овај период испреплетаних криза буде предмет анализе, сагледаваће се и одлуке које смо доносили и можда ће се неке нове теорије развијати. Ипак, како је и Шумпетер рекао: „Знам да није довољно бити запамћен по књигама и теоријама. Човек не прави разлику ако она није донела и помак у животима људи”. Ја додајем да оно што разликује теорију од праксе јесте наша одговорност за људе, за раст и развој и за социјалну стабилност. Зависимо од услова времена у којем живимо, али и од одлука које доносимо и за које имамо одговорност.

  • На глобална кретања не можемо да утичемо, али на њих можемо да одговарамо. Не можемо да утичемо на цене енергената на светском тржишту, осим у делу у којем имамо повољне уговоре који је председник Вучић обезбедио. Подсетићу да је Србија готово две трећине гаса обезбедила под условима који су знатно повољнији од оних који су преовладавали на тржишту током 2022. године.
  • Благовремена набавка енергената пример је и за све друге учеснике у економском систему. Подсетићу, припреме за зимску сезону у Србији обављене су на време и још током лета напуњена су складишта гаса у Банатском Двору и Мађарској.
  • Народна банка Србије има сидро које се зове стабилан курс – и држимо га чврсто! У условима вишедимензионалне кризе увећали смо наше девизне резерве на рекордних 20,9 милијарди евра на крају јануара и оне су довољна гаранција да можемо да одговоримо на потенцијалне потресе из међународног окружења.
  • Волела бих да ту врсту служења општем добру, које је у интересу свих нас појединачно, имају сви који су власни и надлежни да се договарају, а који због своје краткорочне добити не би смели да дугорочно праве штету укупном друштву.
  • Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале! На пример, силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално би могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности!
  • Исто тако, не смеју се креирати неоснована очекивања. На нама је да радимо на најодговорнији начин да се криза осети што мање.
  • Ово је време када су стабилност и мир посебно важни и морамо да кроз њега прођемо заједно, солидарније.
  • Имамо обавезу и да преносимо знање и јачамо људски капитал, јер је то најбоље улагање у будућност.

Поштовани учесници Бизнис форума,

Цитираћу Хенрија Форда: „Зближавање је почетак, остајање заједно је напредак, сарађивање је успех.”

У духу централне теме 30. Копаоник бизнис форума, закључићу да наше досадашње искуство говори да су за отпорну економију битни:

  • Стабилност – политичка, макроекономска и финансијска;
  • Координација у доношењу и спровођењу политика;
  • Диверсификација тржишта, извора и инвеститора, као и стратешко креирање залиха;
  • И на крају, али не мање важна за данашње услове заједничких ризика јесте сарадња.

Све то је важно за инвестиције, за дигиталну економију, за циркуларну економију којој морамо да тежимо напуштајући линеарну економију, као и за развој људског капитала. На све до сада речено, додала бих и јединство и солидарност, као факторе социјалне и политичке стабилности, који су битан предуслов одрживог раста и отпорности економије.

Ја ћу увек да подржим сваког човека и сваку пословну иницијативу онога ко је својим резултатима и борбом за Србију заслужио моје поверење. Стабилност у Србији нема алтернативу.

Хвала свима. Желим вам успешан јубиларни 30. Копаоник бизнис форум.
 

 

Кабинет гувернера