18.10.2022.
Pitanja: Zamolio bih Vas za jedno pojašnjenje. U odgovoru na pitanja Euronews-a od 3. 10. 2022, naveli ste sledeće: „Rast referentne stope EURIBOR nije tako veliki ni dramatičan kako se u medijima uporno prikazuje, posebno ako se uzme u obzir stopa inflacije u Evropskoj uniji.” Kako su dvanaestomesečni i šestomesečni EURIBOR dostigli najviše nivoe od 2009. godine, interesuje me koji nivo bi Narodna banka Srbije okarakterisala kao razlog za brigu, odnosno koja bi granica mogla da dovede do rasprostranjenijih izazova u otplati stambenih kredita? Konkretnije, koji nivo EURIBOR-a Narodna banka Srbije vidi kao problematičan (kao moguć katalizator znatnijeg pada kreditne aktivnosti)?
Odgovor: Odgovor redakciji Euronews-a dat je u kontekstu njihovog pitanja da li će Narodna banka Srbije intervenisati u ugovorni odnos između korisnika i banke, zbog rasta promenljive kamatne stope. Kako smo u tom odgovoru i naveli, dužnici su imali period od 14 godina (od oktobra 2008) konstantnog pada (uz blagi rast 2011) referentne stope EURIBOR, pa time i rata kredita. Sada se situacija promenila i ta stopa raste. To je sasvim prirodno i uobičajeno. S tim u vezi, nejasno je zašto ste za upoređivanje uzeli upravo 2009. godinu, kada je referentna stopa EURIBOR naglo pala. Primera radi, u 2008. godini šestomesečni EURIBOR kretao se između 4,7%, preko 5,5%, do 2,97%. Takođe, referentna stopa se mora upoređivati sa stopom inflacije i taj ste deo odgovora izostavili. S tim u vezi, ako cena određene robe ili usluge poraste 2%, a opšti rast cena roba i usluga je 10%, to je, čini se, još uvek prilično dobra situacija. Pored toga, kako smo već napisali, svi oni koji su uzeli kredite 2008. (ročnost stambenih kredita je i do 30 godina) i ranije i dalje imaju manju ratu kredita u evrima nego u trenutku uzimanja kredita.
U svakom slučaju, kao što Narodna banka Srbije nije intervenisala tokom pada stope EURIBOR, koja je sedam godina bila negativna (nezabeleženo u istoriji novca), ne dozvoljavajući pritom bankama da negativnu stopu računaju kao 0%, čime su marže banka bile umanjivane negativnom referentnom stopom, tako se ni sada ne može intervenisati i obesmišljavati svrha promenljive stope. Svi korisnici su bili upoznati s rizikom rasta promenljive kamatne stope, pri čemu su im od 2018. godine prikazivani i različiti scenariji rasta promenljive stope, uključujući i upoređivanje potencijalnih iznosa rate kredita s njihovim mesečnim primanjima. Dakle, bili su informisani i prihvatili su rizik. Mnogima se taj rizik i isplatio, posebno ako su, usled pada kamatne stope i rate kredita, ušteđeni novac iskoristili da delimično ili potpuno prevremeno otplate kredit. Korisnici su sve vreme imali mogućnost da umesto promenljive stope uzmu fiksnu stopu, koja je naravno u startu veća, ali s druge strane nema kamatnog rizika. Očigledno je da je onim korisnicima koji su se odlučili za promenljivu kamatnu stopu pre svega bilo važno kolika je rata kredita u tom momentu i nisu bili spremni da na početku plaćaju veću ratu (fiksna stopa) zarad izvesnosti u budućnosti. Oni su, dakle, ipak bili spremni da prihvate kamatni rizik i ne mogu sada da očekuju da se o trošku svih građana, uključujući i one koji još uvek nisu rešili stambeno pitanje (možda zato i što nisu bili spremni da prihvate taj rizik), umanjuju uvećane rate njihovih kredita.
Na kraju, čitav finansijski sistem počiva na štednji i depozitima. Stoga čudi da se mediji nisu mnogo brinuli svih ovih godina, kada su pasivne kamatne stope bile gotovo 0%.
Kabinet guvernera
