18.10.2022.
Питања: Замолио бих Вас за једно појашњење. У одговору на питања Euronews-а од 3. 10. 2022, навели сте следеће: „Раст референтне стопе EURIBOR није тако велики ни драматичан како се у медијима упорно приказује, посебно ако се узме у обзир стопа инфлације у Европској унији.” Како су дванаестомесечни и шестомесечни EURIBOR достигли највише нивое од 2009. године, интересује ме који ниво би Народна банка Србије окарактерисала као разлог за бригу, односно која би граница могла да доведе до распрострањенијих изазова у отплати стамбених кредита? Конкретније, који ниво EURIBOR-a Народна банка Србије види као проблематичан (као могућ катализатор знатнијег пада кредитне активности)?
Одговор: Одговор редакцији Euronews-a дат је у контексту њиховог питања да ли ће Народна банка Србије интервенисати у уговорни однос између корисника и банке, због раста променљиве каматне стопе. Како смо у том одговору и навели, дужници су имали период од 14 година (од октобра 2008) константног пада (уз благи раст 2011) референтне стопе EURIBOR, па тиме и рата кредита. Сада се ситуација променила и та стопа расте. То је сасвим природно и уобичајено. С тим у вези, нејасно је зашто сте за упоређивање узели управо 2009. годину, када је референтна стопа EURIBOR нагло пала. Примера ради, у 2008. години шестомесечни EURIBOR кретао се између 4,7%, преко 5,5%, до 2,97%. Такође, референтна стопа се мора упоређивати са стопом инфлације и тај сте део одговора изоставили. С тим у вези, ако цена одређене робе или услуге порасте 2%, а општи раст цена роба и услуга је 10%, то је, чини се, још увек прилично добра ситуација. Поред тога, како смо већ написали, сви они који су узели кредите 2008. (рочност стамбених кредита је и до 30 година) и раније и даље имају мању рату кредита у еврима него у тренутку узимања кредита.
У сваком случају, као што Народна банка Србије није интервенисала током пада стопе EURIBOR, која је седам година била негативна (незабележено у историји новца), не дозвољавајући притом банкама да негативну стопу рачунају као 0%, чиме су марже банка биле умањиване негативном референтном стопом, тако се ни сада не може интервенисати и обесмишљавати сврха променљиве стопе. Сви корисници су били упознати с ризиком раста променљиве каматне стопе, при чему су им од 2018. године приказивани и различити сценарији раста променљиве стопе, укључујући и упоређивање потенцијалних износа рате кредита с њиховим месечним примањима. Дакле, били су информисани и прихватили су ризик. Многима се тај ризик и исплатио, посебно ако су, услед пада каматне стопе и рате кредита, уштеђени новац искористили да делимично или потпуно превремено отплате кредит. Корисници су све време имали могућност да уместо променљиве стопе узму фиксну стопу, која је наравно у старту већа, али с друге стране нема каматног ризика. Очигледно је да је оним корисницима који су се одлучили за променљиву каматну стопу пре свега било важно колика је рата кредита у том моменту и нису били спремни да на почетку плаћају већу рату (фиксна стопа) зарад извесности у будућности. Они су, дакле, ипак били спремни да прихвате каматни ризик и не могу сада да очекују да се о трошку свих грађана, укључујући и оне који још увек нису решили стамбено питање (можда зато и што нису били спремни да прихвате тај ризик), умањују увећане рате њихових кредита.
На крају, читав финансијски систем почива на штедњи и депозитима. Стога чуди да се медији нису много бринули свих ових година, када су пасивне каматне стопе биле готово 0%.
Кабинет гувернера
