03.08.2022.
Pitanja: Na koje rizike u spoljašnjem i unutrašnjem okruženju Narodna banka Srbije može da utiče u najvećoj meri, a na koje rizike može da utiče Ministarstvo finansija ili ostali organi vlasti? Koji rizici su u potpunosti van kontrole Narodne banke Srbije i srpskih institucija i koliki će biti njihov uticaj na inflaciju u sledećem periodu? Da li će odluke Evropske centralne banke ili Federalnih rezervi uticati na monetarnu politiku Narodne banke Srbije po pitanju kamatnih stopa i na koji način?
Odgovor: Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj, finansijskoj i fiskalnoj stabilnosti, rizici iz domaćeg okruženja su u proteklom periodu znatno smanjeni, a domaća privreda je postala otpornija na rizike iz međunarodnog okruženja. Stabilnost je postignuta i očuvana zahvaljujući dobroj saradnji i koordinaciji mera Narodne banke Srbije, Vlade i ostalih organa vlasti. Narodna banka Srbije pažljivo prati i analizira rizike iz domaćeg i međunarodnog okruženja, a koji su u proteklom periodu naročito došli do izražaja usled geopolitičkih tenzija, konflikta u Ukrajini i pandemije virusa korona.
Trenutno se najznačajniji spoljni rizici odnose na jačanje inflatornih pritisaka, porast cena energenata i uticaj na kretanje domaće inflacije, kao i na neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i povećanu averziju investitora prema riziku i manji priliv kapitala prema zemljama u razvoju. Na pomenute rizike Narodna banka Srbije reagovala je i reaguje merama koje preduzima radi očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i održavanjem relativne stabilnosti deviznog kursa, od oktobra 2021. i zaoštravanjem monetarnih uslova, a od aprila 2022. i povećanjem referentne kamatne stope. Pored toga, Narodna banka Srbije je u proteklom periodu donela brojne mere koje su imale za cilj da privredi i stanovništvu olakšaju izmirivanje postojećih obaveza i obezbede pristup novim izvorima finansiranja.
Radi ograničenja rizika evroizacije, Narodna banka Srbije sprovodi mere i aktivnosti predviđene Strategijom dinarizacije finansijskog sistema Republike Srbije. Narodna banka Srbije podstiče kreditiranje u domaćoj valuti primenom propisa i mera iz oblasti mikroprudencijalne i makroprudencijalne, kao i monetarne politike. Instrumenti kojima se ograničava rizik evroizacije, između ostalog, obuhvataju ograničenje odnosa kredita i hipotekovane vrednosti nepokretnosti za devizno indeksirane stambene kredite (LTV racio), obavezu polaganja depozita prilikom odobrenja kredita u stranoj valuti, zabranu odobravanja kredita u drugim valutama osim u evrima, obavezu održavanja zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik usled izloženosti riziku evroizacije, diferencijaciju stopa obavezne rezerve za dinarske i devizne izvore, kao i remuneraciju izdvojene dinarske obavezne rezerve. Takođe, Narodna banka Srbije promoviše veću isplativost dinarske od devizne štednje, podržanu stimulativnom poreskom politikom Vlade. Pored toga, Narodna banka Srbije s Ministarstvom finansija aktivno radi na unapređenju tržišta dinarskih hartija od vrednosti. Prelaskom s kratkoročnih izvora finansiranja, koji se vezuju za period pre 2012. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Od kraja juna 2021. godine dinarske državne hartije od vrednosti uključene su u renomirane indekse J.P Morgan-a, dok će uključivanje domaćeg tržišta kapitala u Clearstream, kao i realizovanje aukcija državnih hartija od vrednosti u domaćoj valuti putem Euroclear-a, proširiti bazu investitora, što će pozitivno uticati na likvidnost domaćeg tržišta hartija od vrednosti i njegov razvoj u narednom periodu. U 2020. i 2021. Srbija je primenila instrumente zaštite od deviznog rizika zaključenjem unakrsnih valutnih svopova, čime je postigla smanjenje izloženosti kamatnom i valutnom riziku u upravljanju javnim dugom. Troškovi zaduživanja države znatno su smanjeni zahvaljujući punoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, uz povećanje učešća duga u dinarima. Narodna banka Srbije učestvuje i u razvoju domaćeg finansijskog tržišta na način da promoviše finansijske instrumente u domaćoj valuti i instrumente zaštite od deviznog rizika.
Kao jedan od sistemskih rizika koji je prepoznat u periodu pre 2015. godine, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora znatno je smanjeno nakon donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, tako da je u junu 2022. godine bilo na rekordno niskom nivou od 3,3%. Međutim, pojačano se prati kvalitet aktive banaka, posebno u sektorima koji su najviše bili pogođeni pandemijom i prekidima u lancima snabdevanja, kako bi se u slučaju da to bude potrebno, blagovremeno donele mere i aktivnosti koje su finansijske institucije u obavezi da primene radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom. Pored navedenih rizika, a s obzirom na vlasničku strukturu bankarskog sektora, Narodna banka Srbije prati i analizira podatke o prekograničnoj izloženosti domaćih banaka kako bi se u slučaju eventualnog pada solventnosti matičnih banaka i otežanog pristupa izvorima finansiranja ograničio rizik razduživanja. Ipak, jačanje domaće depozitne baze u proteklom periodu je znatno smanjilo rizik razduživanja i mogućnost prenošenja finansijskih rizika iz zemalja matica domaćih banaka u stranom vlasništvu. Kao i u regionu, jedan od rizika predstavlja trend rasta cena nepokretnosti. Iz tog razloga, Narodna banka Srbije prati i analizira kretanja na tržištu nepokretnosti, uz kontinuirano unapređenje prikupljanja i distribucije podataka s tog tržišta radi adekvatne procene vrednosti nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja i pravovremenog korišćenja instrumenata usmerenih na dužnike kojima se povećava otpornost na rizike i ograničava zaduženost. Od ogromne su važnosti postignuta koordinacija nosilaca javnih politika, transparentna komunikacija i očuvanje poverenja u institucije, što će i u narednom periodu ostati važni faktori za ublažavanje domaćih i spoljnih rizika, odnosno za obezbeđenje održivog rasta, uz očuvanje postignute finansijske i fiskalne stabilnosti.
Najvažniji rizik projekcije inflacije odnosi se na dalji razvoj situacije oko konflikta u Ukrajini i na raspoloživost i cene energenata u Evropi, koje će u velikoj meri zavisiti od samog konflikta. Osnovni scenario naše projekcije inflacije i ostalih makroekonomskih projekcija podrazumeva postepeno smirivanje geopolitičkih tenzija, što bi značilo da snabdevanje Evrope ruskim gasom bude relativno stabilno. Ako dođe do prekida tog snabdevanja (ili nedovoljnog snabdevanja da se pred grejnu sezonu popune skladišni kapaciteti), posledice bi mogle da uključuju obustave u proizvodnji energetski intenzivnih industrija u najvećim evropskim zemljama, što bi dovelo do novih poskupljenja i zastoja u lancima snabdevanja. Ukoliko bi se ovaj rizik realizovao, čak i uz nesmetano snabdevanje Srbije ruskim gasom, efekat na inflaciju preko još viših uvoznih cena energenata i sirovina bio bi snažan, a nastao bi i dodatan pritisak za povećanje regulisanih cena gasa, električne energije i grejanja. Drugi značajan rizik koji je van naše kontrole odnosi se na kretanje globalne ekonomske aktivnosti u uslovima zatezanja monetarne politike vodećih centralnih banaka (pre svega Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke). Imajući u vidu obim trenutne krize i činjenicu da je inflacija vođena faktorima na strani ponude, kao i izrazito visoku neizvesnost u svetu, odluka o konkretnom intenzitetu zatezanja monetarne politike predstavlja izazov za centralne banke širom sveta. Ukoliko efekti aktuelnog zatezanja vodećih centralnih banaka budu veći od očekivanog, moglo bi doći do pada svetskog bruto domaćeg proizvoda (svetske tražnje), što bi za posledicu imalo niže inflatorne pritiske, s jedne strane, ali i usporavanje ekonomske aktivnosti, s druge strane. Treći rizik odnosi se na ovogodišnju poljoprivrednu sezonu i njene efekte – zbog visokih temperatura u toku leta i nedovoljne količine padavina, već sada je izvesno da će i ovogodišnja sezona (kao i prošlogodišnja) biti slabija od prosečne. Budući da cene poljoprivrednih proizvoda u najvećoj meri zavise od njihovih prinosa, slabija sezona bi se na inflaciju odrazila preko viših cena voća i povrća, ali i preko cena prerađene hrane, s obzirom na to da pšenica, kukuruz, soja i suncokret predstavljaju značajan input u proizvodnji hrane, naročito mesa, mleka i pekarskih proizvoda.
Evropska centralna banka je na svom julskom sastanku povećala osnovne kamatne stope za 0,50 procentnih poena (prvo povećanje od 2011. godine), dok je Sistem federalnih rezervi na julskom sastanku, završenom juče, osnovne kamatne stope povećao za 0,75 procentnih poena (ukupno od početka godine povećanje za 2,25 procentnih poena). Kretanja na svetskim finansijskim tržištima i mere vodećih centralnih banaka imaju implikacije na kretanja na tržištima svih zemalja u razvoju, s obzirom ma to da odluke ovih centralnih banaka u najvećoj meri usmeravaju globalne tokove kretanja kapitala. U tom smislu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije, uzimajući u obzir celovitost međunarodnih i domaćih kretanja prilikom donošenja odluka, razmatra i efekte mera koje preduzimaju najuticajnije centralne banke sveta. Zemlje zone evra su naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, a Srbija sa zonom evra ima i veoma čvrste finansijske veze.
Kada je konkretno reč o uticaju mera vodećih centralnih banaka na domaće finansijsko tržište, on se odvija pre svega kroz:
Još jedan aspekt zbog kojeg su nam odluke vodećih centralnih banaka veoma važne jeste i činjenica da se najveći deo rasta inflacije u Srbiji duguje uvoznoj inflaciji (prelivanje visokih svetskih cena na domaće cene – proces koji se nalazi izvan naše kontrole). Upravo iz tog razloga nam je važno da vodeće centralne banke, a najpre Evropska centralna banka zbog značajnije ekonomske integracije naše zemlje sa zonom evra, deluju efikasno i uspostave kontrolu nad inflatornim pritiscima, što bi umanjilo i cenovne pritiske u našoj zemlji. Podsećamo na to da stabilnost na domaćem deviznom tržištu, odnosno stabilnost kursa dinara prema evru, predstavlja osnovni razlog zbog kojeg su osnovni (bazni) inflatorni pritisci u Srbiji znatno niži u poređenju sa zemljama u okruženju. Pritom, od maja Narodna banka Srbije je ponovo neto kupac deviza na tržištu u značajnijem iznosu. Imajući u vidu prethodno navedene implikacije na domaću ekonomiju i finansijski sistem, Narodna banka Srbije veoma pažljivo prati sve odluke Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi, kao i izjave njihovih zvaničnika, a koji nagoveštavaju budući kurs monetarne politike u SAD i zoni evra. Međutim, iako odluke Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi imaju visok stepen važnosti, Narodna banka Srbije odluke o visini svoje referentne stope donosi imajući u vidu uticaj svih relevantnih faktora na inflaciju u našoj zemlji, ne samo faktora iz međunarodnog već i iz domaćeg okruženja, istovremeno vodeći računa i o uticaju na finansijsku stabilnost i privredni rast. Kretanje kamatnih stopa na dinarskom segmentu domaćeg tržišta svakako će u najvećoj meri zavisiti od monetarne politike Narodne banke Srbije, a odluke o referentnoj kamatnoj stopi, ponavljamo, zavisiće od brojnih faktora, a buduća monetarna politika vodećih centralnih banaka u svetu predstavljaće samo jedan od tih faktora.
Kabinet guvernera
