03.08.2022.
Питања: На које ризике у спољашњем и унутрашњем окружењу Народна банка Србије може да утиче у највећој мери, а на које ризике може да утиче Министарство финансија или остали органи власти? Који ризици су у потпуности ван контроле Народне банке Србије и српских институција и колики ће бити њихов утицај на инфлацију у следећем периоду? Да ли ће одлуке Европске централне банке или Федералних резерви утицати на монетарну политику Народне банке Србије по питању каматних стопа и на који начин?
Одговор: Захваљујући постигнутој макроекономској, финансијској и фискалној стабилности, ризици из домаћег окружења су у протеклом периоду знатно смањени, а домаћа привреда је постала отпорнија на ризике из међународног окружења. Стабилност је постигнута и очувана захваљујући доброј сарадњи и координацији мера Народне банке Србије, Владе и осталих органа власти. Народна банка Србије пажљиво прати и анализира ризике из домаћег и међународног окружења, а који су у протеклом периоду нарочито дошли до изражаја услед геополитичких тензија, конфликта у Украјини и пандемије вируса корона.
Тренутно се најзначајнији спољни ризици односе на јачање инфлаторних притисака, пораст цена енергената и утицај на кретање домаће инфлације, као и на неизвесност на међународном финансијском тржишту и повећану аверзију инвеститора према ризику и мањи прилив капитала према земљама у развоју. На поменуте ризике Народна банка Србије реаговала је и реагује мерама које предузима ради очувања ценовне и финансијске стабилности и одржавањем релативне стабилности девизног курса, од октобра 2021. и заоштравањем монетарних услова, а од априла 2022. и повећањем референтне каматне стопе. Поред тога, Народна банка Србије је у протеклом периоду донела бројне мере које су имале за циљ да привреди и становништву олакшају измиривање постојећих обавеза и обезбеде приступ новим изворима финансирања.
Ради ограничења ризика евроизације, Народна банка Србије спроводи мере и активности предвиђене Стратегијом динаризације финансијског система Републике Србије. Народна банка Србије подстиче кредитирање у домаћој валути применом прописа и мера из области микропруденцијалне и макропруденцијалне, као и монетарне политике. Инструменти којима се ограничава ризик евроизације, између осталог, обухватају ограничење односа кредита и хипотековане вредности непокретности за девизно индексиране стамбене кредите (ЛТВ рацио), обавезу полагања депозита приликом одобрења кредита у страној валути, забрану одобравања кредита у другим валутама осим у еврима, обавезу одржавања заштитног слоја капитала за структурни системски ризик услед изложености ризику евроизације, диференцијацију стопа обавезне резерве за динарске и девизне изворе, као и ремунерацију издвојене динарске обавезне резерве. Такође, Народна банка Србије промовише већу исплативост динарске од девизне штедње, подржану стимулативном пореском политиком Владе. Поред тога, Народна банка Србије с Министарством финансија активно ради на унапређењу тржишта динарских хартија од вредности. Преласком с краткорочних извора финансирања, који се везују за период пре 2012. године, на средњорочне и дугорочне инструменте финансирања, уз константно смањење трошкова задуживања, утиче се на смањење ризика рефинансирања, као једног од примарних ризика у процесу управљања јавним дугом. Од краја јуна 2021. године динарске државне хартије од вредности укључене су у реномиране индексе J.P Morgan-а, док ће укључивање домаћег тржишта капитала у Clearstream, као и реализовање аукција државних хартија од вредности у домаћој валути путем Euroclear-a, проширити базу инвеститора, што ће позитивно утицати на ликвидност домаћег тржишта хартија од вредности и његов развој у наредном периоду. У 2020. и 2021. Србија је применила инструменте заштите од девизног ризика закључењем унакрсних валутних свопова, чиме је постигла смањење изложености каматном и валутном ризику у управљању јавним дугом. Трошкови задуживања државе знатно су смањени захваљујући пуној координацији монетарне и фискалне политике, уз повећање учешћа дуга у динарима. Народна банка Србије учествује и у развоју домаћег финансијског тржишта на начин да промовише финансијске инструменте у домаћој валути и инструменте заштите од девизног ризика.
Као један од системских ризика који је препознат у периоду пре 2015. године, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора знатно је смањено након доношења Стратегије за решавање проблематичних кредита, тако да је у јуну 2022. године било на рекордно ниском нивоу од 3,3%. Међутим, појачано се прати квалитет активе банака, посебно у секторима који су највише били погођени пандемијом и прекидима у ланцима снабдевања, како би се у случају да то буде потребно, благовремено донеле мере и активности које су финансијске институције у обавези да примене ради адекватног управљања кредитним ризиком. Поред наведених ризика, а с обзиром на власничку структуру банкарског сектора, Народна банка Србије прати и анализира податке о прекограничној изложености домаћих банака како би се у случају евентуалног пада солвентности матичних банака и отежаног приступа изворима финансирања ограничио ризик раздуживања. Ипак, јачање домаће депозитне базе у протеклом периоду је знатно смањило ризик раздуживања и могућност преношења финансијских ризика из земаља матица домаћих банака у страном власништву. Као и у региону, један од ризика представља тренд раста цена непокретности. Из тог разлога, Народна банка Србије прати и анализира кретања на тржишту непокретности, уз континуирано унапређење прикупљања и дистрибуције података с тог тржишта ради адекватне процене вредности непокретности као средства обезбеђења и правовременог коришћења инструмената усмерених на дужнике којима се повећава отпорност на ризике и ограничава задуженост. Од огромне су важности постигнута координација носилаца јавних политика, транспарентна комуникација и очување поверења у институције, што ће и у наредном периоду остати важни фактори за ублажавање домаћих и спољних ризика, односно за обезбеђење одрживог раста, уз очување постигнуте финансијске и фискалне стабилности.
Најважнији ризик пројекције инфлације односи се на даљи развој ситуације око конфликта у Украјини и на расположивост и цене енергената у Европи, које ће у великој мери зависити од самог конфликта. Основни сценарио наше пројекције инфлације и осталих макроекономских пројекција подразумева постепено смиривање геополитичких тензија, што би значило да снабдевање Европе руским гасом буде релативно стабилно. Ако дође до прекида тог снабдевања (или недовољног снабдевања да се пред грејну сезону попуне складишни капацитети), последице би могле да укључују обуставе у производњи енергетски интензивних индустрија у највећим европским земљама, што би довело до нових поскупљења и застоја у ланцима снабдевања. Уколико би се овај ризик реализовао, чак и уз несметано снабдевање Србије руским гасом, ефекат на инфлацију преко још виших увозних цена енергената и сировина био би снажан, а настао би и додатан притисак за повећање регулисаних цена гаса, електричне енергије и грејања. Други значајан ризик који је ван наше контроле односи се на кретање глобалне економске активности у условима затезања монетарне политике водећих централних банака (пре свега Система федералних резерви и Европске централне банке). Имајући у виду обим тренутне кризе и чињеницу да је инфлација вођена факторима на страни понуде, као и изразито високу неизвесност у свету, одлука о конкретном интензитету затезања монетарне политике представља изазов за централне банке широм света. Уколико ефекти актуелног затезања водећих централних банака буду већи од очекиваног, могло би доћи до пада светског бруто домаћег производа (светске тражње), што би за последицу имало ниже инфлаторне притиске, с једне стране, али и успоравање економске активности, с друге стране. Трећи ризик односи се на овогодишњу пољопривредну сезону и њене ефекте – због високих температура у току лета и недовољне количине падавина, већ сада је извесно да ће и овогодишња сезона (као и прошлогодишња) бити слабија од просечне. Будући да цене пољопривредних производа у највећој мери зависе од њихових приноса, слабија сезона би се на инфлацију одразила преко виших цена воћа и поврћа, али и преко цена прерађене хране, с обзиром на то да пшеница, кукуруз, соја и сунцокрет представљају значајан инпут у производњи хране, нарочито меса, млека и пекарских производа.
Европска централна банка је на свом јулском састанку повећала основне каматне стопе за 0,50 процентних поена (прво повећање од 2011. године), док је Систем федералних резерви на јулском састанку, завршеном јуче, основне каматне стопе повећао за 0,75 процентних поена (укупно од почетка године повећање за 2,25 процентних поена). Кретања на светским финансијским тржиштима и мере водећих централних банака имају импликације на кретања на тржиштима свих земаља у развоју, с обзиром ма то да одлуке ових централних банака у највећој мери усмеравају глобалне токове кретања капитала. У том смислу, Извршни одбор Народне банке Србије, узимајући у обзир целовитост међународних и домаћих кретања приликом доношења одлука, разматра и ефекте мера које предузимају најутицајније централне банке света. Земље зоне евра су наш најзначајнији спољнотрговински партнер, а Србија са зоном евра има и веома чврсте финансијске везе.
Када је конкретно реч о утицају мера водећих централних банака на домаће финансијско тржиште, он се одвија пре свега кроз:
Још један аспект због којег су нам одлуке водећих централних банака веома важне јесте и чињеница да се највећи део раста инфлације у Србији дугује увозној инфлацији (преливање високих светских цена на домаће цене – процес који се налази изван наше контроле). Управо из тог разлога нам је важно да водеће централне банке, а најпре Европска централна банка због значајније економске интеграције наше земље са зоном евра, делују ефикасно и успоставе контролу над инфлаторним притисцима, што би умањило и ценовне притиске у нашој земљи. Подсећамо на то да стабилност на домаћем девизном тржишту, односно стабилност курса динара према евру, представља основни разлог због којег су основни (базни) инфлаторни притисци у Србији знатно нижи у поређењу са земљама у окружењу. Притом, од маја Народна банка Србије је поново нето купац девиза на тржишту у значајнијем износу. Имајући у виду претходно наведене импликације на домаћу економију и финансијски систем, Народна банка Србије веома пажљиво прати све одлуке Европске централне банке и Система федералних резерви, као и изјаве њихових званичника, а који наговештавају будући курс монетарне политике у САД и зони евра. Међутим, иако одлуке Европске централне банке и Система федералних резерви имају висок степен важности, Народна банка Србије одлуке о висини своје референтне стопе доноси имајући у виду утицај свих релевантних фактора на инфлацију у нашој земљи, не само фактора из међународног већ и из домаћег окружења, истовремено водећи рачуна и о утицају на финансијску стабилност и привредни раст. Кретање каматних стопа на динарском сегменту домаћег тржишта свакако ће у највећој мери зависити од монетарне политике Народне банке Србије, а одлуке о референтној каматној стопи, понављамо, зависиће од бројних фактора, а будућа монетарна политика водећих централних банака у свету представљаће само један од тих фактора.
Кабинет гувернера
