02.08.2022.
Povodom nedavno objavljenih negativnih kritika koje za cilj imaju poslovnu diskreditaciju nacionalnog DinaCard kartičnog sistema, Narodna banka Srbije odbacuje neutemeljene navode i ističe nekoliko važnih činjenica.
Namera Narodne banke Srbije pri donošenju Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica („Službeni glasnik RS”, br. 44/2018) bila je da se snize troškovi korišćenja kartica na prodajnim mestima, posebno onih troškova koje plaćaju mali i srednji trgovci. Ona je ispunjena – ubrzo nakon stupanja Zakona na snagu, međubankarske provizije (koje trgovci plaćaju prilikom prihvatanja kartica svih kartičnih brendova) snižene su s prosečnih 1% na 0,2% za plaćanja debitnim, kao i 0,3% za transakcije kreditnim karticama, dok je sama prosečna naplaćena trgovačka naknada, koju trgovci plaćaju bankama za uslugu prihvatanja platnih kartica, praktično prepolovljena, odnosno snižena s prosečnih preko 2% na oko 1%.
Osnovna, ali neutemeljena kritika dela javnosti upućena pomenutom zakonu usmerena je na navodno ugrožavanje slobodnog izbora platne kartice koju će banka izdati svom korisniku. Ne treba gubiti iz vida da je, prema članu 9. pomenutog zakona, izdavalac platnih kartica (banka) dužan da korisniku platnih usluga (klijentu) bez naknade izda platnu karticu kod koje se u domaćim platnim transakcijama obrada, netiranje i poravnanje naloga za prenos obavljaju u platnom sistemu u Republici Srbiji. Radi se o izuzetno važnoj odredbi, s obzirom na to da je nadzor kartičnih sistema važna komponenta kontrole finansijskog i sveukupnog rizika platnog sistema zemlje. Pomenute uslove za obavezno izdavanje bez naknade trenutno ispunjava samo DinaCard, kao jedini kartični sistem s poslovanjem u našoj zemlji i poštovanjem odredaba Zakona o platnim usluga koje se odnose na platne sisteme, što podrazumeva poštovanje pravila u vezi sa uspostavljanjem platnog sistema i obezbeđivanjem njihovog stabilnog i sigurnog rada, ali i nadzora nad njihovim poslovanjem.
Zašto to nije slučaj sa ostalim kartičnim sistemima? Zašto ovi sistemi ni skoro sedam godina nakon početka primene Zakona o platnim uslugama (1. oktobar 2015. godine) nisu iskoristili mogućnost koju pruža ovaj zakon i nisu pribavili dozvolu za rad kako bi ispunili uslov iz člana 9. Zakona o međubankarskim naknadama isključivo je u domenu poslovne politike tih sistema, odnosno njihove slobodne odluke da se na domaćem tržištu ne registruju, odnosno ne licenciraju iako za to postoji pravni okvir.
Treba imati u vidu da u nacionalnom kartičnom sistemu DinaCard trenutno učestvuje više od deset, većinom inostranih kompanija (procesora) koje bankama pružaju uslugu procesiranja transakcija platnih kartica, od kojih nijedna nema dominantno tržišno učešće, dok nekoliko banaka samostalno vrši procesiranje platnih kartica (dostupno na www.dinacard.nbs.rs). Svi procesori banci s kojom imaju uspostavljenu poslovnu saradnju pružaju uslugu procesiranja kartica svih kartičnih brendova, te stoga mogućnost sticanja nesrazmerne poslovne dobiti od povećanja broja platnih kartica i transakcija konkretnog kartičnog brenda – ne postoji. Kada je reč o proizvodnji platnih kartica, kao procesu u potpunosti odvojenom od procesiranja transakcija, skrećemo pažnju na to da je jedini izvršilac poslova za proizvodnju platnih kartica DinaCard sistema domaći Zavod za izradu novčanica i kovanog novca (Zavod). Ovaj specijalizovani deo Narodne banke Srbije u mogućnosti je da proizvodi i platne kartice drugih kartičnih brendova, a mera u kojoj će to biti slučaj zavisi od poslovne politike svakog od učesnika na kartičnom tržištu. Zavod pruža i uslugu personalizacije platnih kartica za kartice nacionalnog kartičnog sistema, kao i za kartice inostranih kartičnih sistema onim bankama s kojima ima uspostavljenu poslovnu saradnju.
Narodna banka Srbije, takođe, odlučno odbacuje navode o favorizaciji domaćeg kartičnog brenda i insistira na načelu poštovanja konkurencije na domaćem tržištu. Ona je dinamična i očigledna, s obzirom na to da je pravo svakog poslovnog subjekta, tj. trgovca ili kompanije, da slobodno odluči koji kartični brend želi da prihvata za izvršavanje plaćanja (član 7. Zakona). Shodno tome, praksa da konkretan prihvatilac kartičnih plaćanja odabere konkretan kartični brend nije neuobičajena. Primera radi, trenutno je u Beogradu usluge javnog gradskog prevoza, u samim vozilima, moguće platiti karticom isključivo jednog inostranog kartičnog brenda, što je pitanje poslovne odluke javnog gradskog prevoznika – i ni na koji način ne narušava konkurenciju na tržištu platnih kartica.
Kabinet guvernera
